Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Đurić: Politički uzroci nasilјa nad Srbima još nisu otklonjeni

Jasno je da pogrom 17. marta 2004. godine nije bilo spontano nasilјe već planirano, promišlјeno i režirano sa cilјem da Srbi budu etnički odstranjeni i očišćeni.U pitanju je svakako zločin masovnih razmera i 17. mart iako posebno brutalan samo je jedan od najskorih činova drame srpskog naroda na KiM koja traje gotovo tokom čitavog 20. veka - ističe direktor Đurić.

Opominjući da i ova, dvanaestogodišnjica od pogroma nad Srbima na KiM prolazi u znaku činjenica da još uvek nisu otklonjeni politički uzroci koji su doveli do 17. marta 2004. godine, Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u razgovoru za "Jedinstvo" ističe da nažalost ni posle 12 godina od tog pogroma nije uklonjena etnička distanca koja je veštački građena decenijama i čiji glavni protagonisti još uvek igraju klјučnu ulogu u političkom životu u našoj južnoj pokrajini. - Kada kažem etnička distanca mislim pre svega na etničku distancu između Srba i Albanaca. Dakle, nekome na Kosovu i Metohiji Srbi i danas smetaju i vrlo je indikativno to što u javnom diskursu političara u Prištini, umesto ekonomskih i socijalnih tema, dominira pitanje odnosa sa Beogradom i što je još teže za razumeti, pitanje odnosa sa malobrojnom preostalom srpskom zajednicom u našoj južnoj pokrajini. Nažalost, politički uzroci nasilјa nad Srbima još uvek nisu otklonjeni. Voleo bih da u narednom periodu vidimo više odgovornosti kod svih političkih predstavnika na Kosovu i Metohiji i više posvećenog rada na deeskaliranju tenzija i izgradnji normalnijih i bolјih odnosa. Mi smo tome zaista iskreno posvećeni a rekao bih da ima dosta političara koji iznova i iznova padaju na ispitu kod suštinske normalizacije odnosa - ocenjuje direktor Đurić.

Kako je bilo moguće u prisustvu velikog broja vojne i civilne međunarodne misije na KiM da dođe do pogroma onolikih razmera?

- Jasno je da pogrom 17. marta 2004. godine nije bilo spontano nasilјe već planirano, promišlјeno i režirano sa cilјem da Srbi budu etnički odstranjeni i očišćeni, u okviru monstruoznog etničkog inženjeringa, sa prostora za koji su šovinistički umovi smatrali da Srbi ne trebaju da ih nastanjuju zato što bi prisustvo Srba na tim prostorima predstavlјalo otežavajuću okolnost za ostvarivanje njihovih ekspanzionistič kih i velikodržavnih cilјeva.

Može li se 17. mart podvesti pod genocidni istup albanskih ekstremista?

- U pitanju je svakako zločin masovnih razmera i 17. mart, iako posebno brutalan, samo je jedan od najskorijih činova drame srpskog naroda na KiM koja traje gotovo tokom čitavog 20. veka. Dakle, nasilna promena etničke strukture na KiM na štetu srpskog naroda karakteristična je praktično za čitav 20. vek i mi smo na taj način došli od naroda koji je po brojnosti dostizao gotovo polovinu stanovništva u našoj južnoj pokrajini, do naroda koji je po brojnom stanju, nažalost, u znatno manjem broju nego ikada u ranijoj istoriji.

U kojoj meri su dodatni strah za Srbe protesti i nasilјe opozicije u Prištini?

- Politička nestabilnost i klima u kojoj, umesto u zajednič kom iznalaženju načina za rešavanje nagomilanih socijalnih problema, glavna i dominantna tema politič kog diskursa ostaje pitanje velikodržavnih ambicija, ne ide u prilog izgradnji većeg međusobnog poverenja i veće sigurnosti među narodima u našoj južnoj pokrajini.

Kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština Priština se oglušuje o pozive EU i Saveta bezbednosti UN da se odmah formira ZSO...?

Zajednica srpskih opština će biti formirana. ZSO je cilј za koji moramo da se borimo. Da bismo se za ZSO izborili potrebno je, pre svega, da budemo sami svesni koliki je njen značaj za našu budućnost i naš opstanak na Kosovu i Metohiji. Moramo pogledati koje su to nažalost loše i mnogo lošije alternative ukoliko tu Zajednicu ne bismo imali i moramo biti spremni da se za nju borimo političkim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju uporno, tvrdoglavo i istrajno. Moramo sami verovati u njenu snagu i njen potencijal da nam unapredi živote i omogući opstanak da bismo imali snage da je stvorimo. Dakle, Zajednica će biti naše snažno sredstvo, naša kičma i naš stub a moramo pre svega toga verovati u nju i biti spremni da na njoj radimo i da se za nju borimo. Oduvek je bilo jasno da će mnogima smetati srpska snaga na KiM i da će mnogima smetati srpsko ujedinjavanje na KiM. Mnogo je onih kojima bi najviše odgovaralo da mogu doveka da kupuju lokalne srpske političare sa nešto malo novca, sa nešto malo funkcije i pozicije a mnogo je malo onih među lokalnim političarima na KiM koji švataju stratešku snagu i značaj Zajednice na KiM. Na sreću srpski narod na KiM mnogo šire prepoznaje neophodnost da se Srbi institucionalno uvežu i organizuju. Zbog toga mislim da će naša ZSO sa snažnom zaleđinom celokupnog srpskog naroda biti naš stub. A, samo zajednič kim radom srpskog naroda, srpskih predstavnika i svetovnih i duhovnih institucija, dakle, samo zajednič ki možemo da se izborimo da stvorimo taj okvir koji nam je neophodan u ovom teškom istorijskom trenutku. Sve opcije koje nam stoje na raspolaganju su, nažalost lošije od onoga što smo imali nekada, od onoga što smo imali do 1999. godine, ali svakako mnogo bolјe od toga da nemamo ništa ili da nas uopšte ne bude. Ali, mi hoćemo da opstanemo i borićemo se za to.

Koliko je značaj Srpske pravoslavne crkve za opstanak srpskog naroda na KiM i kako vidite budućnost naše Crkve na prostoru Kosmeta?

Srpska pravoslavna crkva ima nesumnjivu centralnu, pastirsku, duhovnu, moralnu i ako hoćete okuplјajuću i sabirajuć u ulogu kada je reč o srpskom narodu na KiM. Srpski narod na KiM je u velikoj meri i egzistencijalno potpomognut paritativnim i humanitarnim radom Eparhije raško-prizrenske. Uveren sam u to da bez svakodnevnog i marlјivog istrajnog upornog angažmana Eparhije raškoprizrenske, srpski narod na KiM ne bi odoleo svim iskušenjima kojim odoleva već duže od jedne i po decenije. Tako da, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve predstavlјa za srpski narod na KiM mnogo više od duhovnog pastira. Ona je bukvalno jedan od stubova našeg opstanka. Uveren sam u to dok god bude postojao srpski narod na KiM postojaće i SPC i obrnuto dok god bude postojala SPC na KiM postojać e i srpski narod na KiM. A, i srpski narod i srpska Crkva postojaće zauvek na Kosovu i Metohiji, nasuprot onome što bi mnogi priželјkivali ili što bi pokušali da urade.