Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Jetvić: Položaj Srba na Kosmetu oduvek je bio težak

Siguran sam da će se formira njem ZSO napraviti značajan korak ka preko potrebnoj izgradnji međusobnog poverenja između srpskog i albanskog naroda na Kosmetu. Navodi o ukidanju Ministarstva za povratak su pre svega spekulacija pojedinih medija i potreba da se Srbi okrive za sve loše što se dešava na Kosovu. Naš posao je da pomažemo nevećinskom narodu na Kosmetu, posebno kada to ne čine druge institucije koje retko kada odgovaraju na zahteve građana. Zato smo mi kao institucija svakodnevno prisutni na terenu kako bismo rešavali te probleme. Zajedno sa Kancelarijom za KiM Vlade Srbije, koordinisano i uz punu saradnju, radimo na tome da život Srba učinimo podnošlјivijim - kaže ministar Jevtić.

Ocenjujući nedavnu posetu Xozefa Bajdena značajnom za čitav region, Dalibor Jevtić, ministar za povratak u pokrajinskoj Vladi u razgovoru za „Jedinstvo“ ističe da su suštinske poruke američkog potpredsednika o neophodnosti nastavka dijaloga Beograda i Prištine i formiranja Zajednice srpskih opština ohrabrujuće. Istovremeno, ministar Jevtić smatra da je posebno značajna poruka da se međunarodne preuzete obaveze moraju u potpunosti implementirati kako bi se u budućnosti nastavilo sa ozbilјnim pristupom rešav nja problema u odnosima dva naroda na ovim prostorima. - Formir nje ZSO je obaveza Prištine koja se mora sprovesti i ZSO će u tom smislu pomoći da u budućnosti srpski narod na Kosmetu ima bolјu perspektivu, što nikako ne znači da Albanci zbog toga nešto gube. Naprotiv, siguran sam da će se formiranjem ZSO napraviti značajan korak ka preko potrebnoj izgradnji međusobnog poverenja između srpskog i albanskog naroda na Kosmetu. To je, očigledno, i od strane američke administracije i potpredsednika Bajdena takođe prepoznato i samim tim preneto na zvaničnim sastancima tokom posete Beogradu i Prištini ističe ministar Jevtić odgovarajući na pit nje kako ocenjuje posetu Xozefa Bajdena Beogradu i Prištini.

Očekujete li u tom kontekstu uskoro aktivnosti oko ZSO i da li će ZSO, kao što je predviđeno, imati značajna ovlašć nja ili će biti na nivou Asocijacije kako to navodi albanska opozicija?

Prvi korak koji se očekuje u konačnom početku procesa formira nja ZSO jeste izrada Statuta koji ne treba da bude dokument koji će se sa bilo koje strane odmah odbaciti. Dakle, izrada Statuta mora da bude od početka koordinisana i u skladu sa potpisanim principima u Briselu. Ništa više i ništa ma nje od toga. Za mene lično od forme je važnija suština onoga što će ZSO doneti građanima. Ta suština znači bolјi, kvalitetniji život i izvesniju budućnost za Srbe na ovim prostorima. Znate, Srbi i u važećim zakonima Kosova imaju određena prava na papiru, ali u praksi se zakoni ne prime njuju u potpunosti i zbog tog neprime njiva nja niko ne snosi ama baš nikakve posledice. Važno je da postoje mehanizmi zaštite u sistemu. Tako i, po meni, ZSO i njen Statut ne smeju ostati bez mehanizma koji će, ukoliko ne dođe do potpune implementacije, štititi sam smisao postoja nja ZSO-a. Obrazova nje, zdrastvena zaštita, kulturno nasleđe i ekonomski razvoj su temelј na kome se gradi izvesna budućnost. Na takvim teme lјima će, siguran sam, kroz ZSO i povratak biti kvalitetniji i masovniji.To je nešto što i lično očekujem nakon formira nja ZSO-a.

Pokrajinski premijer nezvanično najavlјuje rekonstrukciju Vlade a spominje se da je i Vaše ministarstvo na udaru kao i Ministarstvo za lokalnu samoupravu, na čijem je čelu Srbin. Da li je to, po vašem mišlјenju, uticaj opozicije ili „probni balon“ kako bi se umanjio uticaj na formiranje ZSO?

Ja mislim da je to pre svega spekulacija pojedinih medija na albanskom jeziku kao deo onoga što je u posled nje vreme evidentno u kosovskom društvu a to je potreba da se Srbi okrive za sve loše što se dešava i onda je, u takvom jednom scenariju, najlakše problem rešiti ako Srba nema. Pa onda tako i Srba ne treba da bude u institucijama i Srbi ne treba da upravlјaju resorima u Vladi Kosova posebno ne, ako to upravlјanje daje određene rezultate. Ministarstvo za zajednice i povratak je itekako prisutno na terenu, rešavamo probleme običnih lјudi i na taj način ih osnažujemo. Pogledajte, recimo, Osojane danas i kakvo je Osojane i ceo taj kraj u Metohiji bilo pre samo par godina. Osnažili smo na određen način povratnike tamo i svakodnevno smo prisutni u rešava nju njihovih problema. To nekome smeta pa onda pod izgovorom ”sma njiva nja prevelike administracije centralnog nivoa vlasti” kaže: hajde da prvo krenemo sa Srbima. Dobro je, međutim, što to nije zvanična inicijativa. Posebno raduje či njenica da se i međunarodna zajednica protivi ukida nju MZP-a. Ja nemam ništa protiv da jednog dana dođe do, možda, reorganizacije ove insititucije na čijem sam čelu, ali tek kada se povratak kao obaveza i odgovornost u potpunosti ne reši.

Kao povod za ukid nje vašeg Ministarstva navodi se izveštaj generalnog revizora Kosova, koji vam zamera plaćanje struje kolektivnim centrima, dodelјivanje vozila nevladinom sektoru, prevoz srpskih novinara kao i izdvajanje novca za lečenje bolesnog deteta. Kako to komentarišete?

Ponosan sam na činjenicu da generalni revizor nije našao nekakve nepravilnosti u radu MZP-a. Znate, nije jednostavno da u jednom sistemu pod kontrolom držite svaki segment jer veći deo institucija na Kosovu ima problema u radu, posebno u delu javnih nabavki. Ono što se našlo u izveštaju revizora o radu MZP-a je nešto što, po meni, nije nikakav prekršaj. Naprotiv. Jeste naš posao da pomažemo nevećinskom narodu na Kosmetu, posebno kada to ne čine druge institucije koje retko kada odgovaraju na zahteve građana. Ako me pitate da li sam spreman da snosim odgovornost zbog toga što je tokom hladne zime uklјučena struja kolektivnom centru u Gračanici nakon što je MZP platio račune za struju, ili zbog toga što sam jednoj bolesnoj devojčici pomogao da ide na preko potrebno leče nje, pa kada smo obezbedili drva za ogrev povratnicima, moj odgovor je – da. Naravno da sam spreman i mislim da jeste moj posao da na taj način pomažem građanima. To jeste i smisao mog posla i delova nja, donoše nja odluka i preuzima nje odgovornosti sa cilјem rešava nja problema građana.

Iz kosovskog budžeta izdvojena su sredstva za povratak 700 raselјenih lica na godišnjem nivou, što je imajući u vidu broj raselјenih minimalno. Kako pospešiti povratak raselјenih lica i ima li nade da će se povratak intenzivirati?

Pita nje povratka se ne može rešiti čak ni izdvaja njem više finansijskih sredstava, dokle god se povratak raselјenih od strane većinskog stanovništva na Kosovu ne prihvati na drugačiji, pozitivniji način. To podrazumeva pre svega rešava nje svih pita nja uzurpirane imovine, ali i pita nje bezbednosti. Či njenica je da mi sa ovim buxetom i uz ostale obaveze u okviru mandata MZP-a možemo da računamo na izgrad nju oko 150 kuća godiš nje. Ono što je takođe značajan fokus našeg rada i delova nja jeste pita nje opstanka jer bez opstanka mi ne možemo da govorimo ni o povratku. Ponosam sam na to da imamo značajnih rezultata u toj oblasti ali oni su daleko od onoga što treba da bude kraj nji pozitivan rezultat a to je veći broj pripadnika srpskog naroda koji treba da živi na Kosmetu, od Đakovice, Peći, Istoka, Srbice, Kline do Prizrena, Prištine, G njilana i Uroševca i svuda tamo gde jeSrba bilo pre ratnih sukoba.

Jedan od ozbilјnijih projekata povratka koji realizuje Vlada Srbije jeste i projekat „Sunčane doline“, koji prištinske vlasti žele da osujete a Vama zameraju na podršci ovom projektu...?

Meni je lično najveći apsurd protivlјe nje povratku oko 1500 raselјenih u odnosu na više od 200.000 njih, koliko ih je i dalјe u raselјeništvu. Reakcije pojedinih albanskih političkih predstavnika na projekat ”Sunčana dolina” su me zaista u negativnom smislu iznenadile. Naziva nje proces povratka kolonizacijom je u najma nju ruku skandalozno. Na sastanku sa ambasadorima Kvinte sam rekao da su se u pojedinim opštinama sa srpskom većinom na mestima gde nikada nije bilo kuća izgradila čitava naselјa, na primer naselјe ”Marigona” u Gračanici, samo za Albance, pa ih niko nije nazivao kolonistima. Sa druge strane raselјeni koji žele da se vrate u Đakovicu, Peć i druga mesta a to ne mogu na ovaj način, izrazili su želјu da se vrate na sever Kosmeta i to opet nekome smeta. To je suštinski najrealnija slika odnosa većinskog naroda na Kosovu prema procesu povratka Srba. I na kraju jednom ministru čiji jeste posao da radi na procesu povratka se zamera na tome što radi svoj posao. Na tako nešto je teško dati bilo kakav komentar. Ono što želim da istaknem jeste da treba ispoštovati sve procedure koje se odnose na legalan način izgrad nje ”Sunčane doline”.Tu najvažniju ulogu ima lokalna samouprava i očekujem da opština Zvečan u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi upravo pomogne da se zakoni ispoštuju. Sa druge strane či njenica je i da se na severu Kosmeta implementiraju infrastrukturni projekti od strane Međunarodne zajednice i Vlade Kosova i da četiri opštine još uvek nemaju urabnistički i prostorni plan, pa opet niko nije zbog toga zaustavio realizaciju tih projekata. Ne sme da postoje drugačija pravila kada je u pita nju ”Sunčana dolina” i to je ono što takođe ističem.

Kako biste ocenili trenutni položaj Srba na Kosmetu, kako onih koji nisu odlazili sa vekovnih ognjišta tako i povratnika a kojima vaše Ministarstvo pomaže u rešav nju svakodnevnih životnih problema?

Položaj Srba na Kosmetu je oduvek bio težak, različito težak kroz različite vremenske periode, ali uvek težak. Danas je on, takođe, različito težak u zavisnosti od toga gde oni žive. Tako je on daleko teži u sredinima u kojima Srbi nisu većina, a nešto lakši u opštinama sa srpskom većinom. Ekonomija i bezbednost se tu posebno ističu kada je o glavnim problemima Srba na Kosmetu reč. Zato mi kao institucija smo svakodnevno prisutni na terenu kako bi smo rešavali te probleme. Zajedno sa Kancelarijom za KiM Vlade Srbije, koordinisano i uz punu sarad nju, radimo na tome da život Srba učinimo podnošlјivijim. Nimalo lak posao, ali uporni smo u tome da što više problema rešimo, da što više kuća, puteva, škola, obdaništa i svega onoga što je značajno za naš narod izgradimo i na taj način pošalјemo jasnu poruku da ne odustajemo od života na ovim pristorima.

Da li su predstavnici Srba u pokrajisnkim institucijama u dovolјnoj meri angažovani na rešavanju problema srpske zajednice i kako biste prokomentarisali odnos Srpske liste sa koalicionim partnerima, odnosno albanskim političkim partijama na vlasti?

Mislim da se ovde ne postavlјa pitanje naših mogućnosti u smislu toga da li mi imamo kapaciteta, već spremnosti većinskog stanovništva da iskreno i u praksi a ne samo deklarativno, podrži sve ono što treba da se uradi za nevećinski narod na Kosmetu. Stiče se utisak od početka rada nove Vlade Kosova da je odnos naših koalicionih partnera prema nama nekako pod velikim uticajem i pritiskom albanskih opozicionih partija. I zbog tog i takvog pritiska naša sarad nja je zaista svedena na neki minimum. Zbog tog pritiska opozicije mi danas još uvek nemamo ZSO, a ZSO je jedna od tačaka ne samo Briselskog sporazuma Beograda i Prištine već i koalicionog sporazuma DPK, DSK i ”Srpske liste”. Da ne govorim o drugim tačkama koalicionog dogovora koji je minimalno sproveden. U takvim uslovima je teško raditi i zato svi rezultati dosad postignuti još više dobijaju na težini. Želim da verujem da će se takav odnos promeniti i da naš rad sa albanskim političkim predstavnicima treba da bude rad u cilјu izgrad nje bolјe budućnosti za sve građane Kosova, bez obzira kom narodu oni pripadaju. Treba da radimo na svim aspektima života, ali pre svega u izgrad nji međusobnog povere nja koje danas, nažalost, nedostaje.