Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Radosavljević: Međunarodna zajednica i dalјe zatvara oči pred problemima Srba

Bezbednosna situacija na čitavom području Kosova i Metohije je pogoršana, od Novog Brda, Laplјeg Sela, Kosovskog Pomoravlјa. Međutim, Srbi u Metohiji su konstantno izloženi napadima i plјačkama a njihova imovina je uzurpirana godinama. Nismo još uvek čuli da je neko osuđen i da je odgovarao za sva ta nedela, što svakako ohrabruje sve one koji žele da isele Srbe iz Metohije i da nastave sa napadima kako bi ostvarili cilј koji su započeli još 1998, a slbodno mogu reći i mnogo ranije, jer su 1998. samo krenuli intenzivnije.

Ovim rečima Vinka Radosavlјević, načelnica Pećkog okruga i član Upravlјačkog tima za izradu Statuta Zajednice srpskih opština ocenjuje bezbednosnu situaciju u Pokrajini. Istovremeno, opominje da međunarodna zajednica koja je faktor stabilnosti na KiM zatvara oči pred ovakvim stvarima i da ne ulaže svoj autoritet da zaštiti Srbe u Metohiji i ostatku Kosmeta. Jer, za razliku od pokrajinskih institucija koje očigledno ne žele da pobolјšaju sveukupni položaj Srba na Kosmetu, zabrinjavajuće je to što se ni međunarodna zajednica , slobodno mogu reći, ne drži svog mandata, i ne ispunjava ni jedan deo obaveza koje su proistekle iz Rezolucije na osnovu koje su i međunarodne misije prisutne na Kosovu i Metohiji.

Rekli ste da je jedna od razloga što Albanci ne dozvolјavaju povratak raselјenih Srba i to što već šesnaest godina koriste njihovu imovinu. Kako to sprečiti?

Svakako je jedan od razloga i to što Albanci ne žele da priznaju sami sebi da nisu uspeli da zauvek proteraju Srbe iz Metohije kako su oni to zamislili i da im verovatno teško pada što su se Srbi vratili i što samo žele da budu svoj na svome. Otuda i toliki pritisci i napadi, kako bi Srbi odustali od onoga što je njihova dedovina.Uzrpirana imovina je još uvek veliki problem a i tamo gde nije, Srbi ne smeju da obrađuju svoju zemlјu jer im se otvoreno preti ili im se uništava sve što zaseju. Nekoliko slučajeva smo imali da Albanci namerno puste krave i unište sve što je zasađeno i naravno odgovornih nema. Ali ono što je još strašnije, jeste da već šesnaest godina Albanci bez ikakvih posledica koriste većinu srpske zemlјe u metohijskim opštinama i što je svakako jedan od suštinskih razloga zbog kojeg se protive povrtaku Srbe. Međutim, kosovske institucije, rekla bih, ne rade ništa po tom pitanju iako je pravo na imovinu osnovno lјudsko pravo svuda u demokratskom svetu.

‹Kako zapravo zaštititi osnovna lјudska prava Srba na Kosmetu pogotovu povratnika koji su se vratili na svoja, uglavnom porušena ognjišta sa namerom da ostanu i grade budućnost na svojim imanjima?

Kada bi postojala iskrena volјa albanske strane za suživot, da iskreno žele Srbe u Metohiji ovih napada i pritisaka ne bi ni bilo. Ono što je još važnije reći ne postoji volјa institucija da svoj posao rade profesionalno, sudovi, policija i ostali i zato jedini način jeste da međunarodna zajednica ozbilјnije uzme svoje učešće u zaštiti lјudskih prava Srba a posebno u Metohiji s obzirom da su oni najugroženija populacija stanovništva na KiM. Ali to je nešto što institucije moraju da reše na centralnom nivou i da zaista ukoliko žele da na Kosovu zaživi demokratija, počnu da primenjuju zakone u poštovanju osnovnih lјudskih prava, prava na život, slobodu kretanja, privatnu svojinu... ‹

Da li će metohijske sredine u kojima Srbi žive biti deo Zajednice srpskih opština i da li bi se u tom slučaju pobolјšao njihov položaj?

Srbi u Metohiji ne smeju ostati van Zajednice srpskih opština, o tome će se svakako razgovarati i tražiti način da budu zastuplјeni u okviru Zajednice, što će, sigurna sam, osigurati budućnost i opstanak Srba.

‹Kada očekujete početak izrade Statuta Zajednice srpskih opština i formiranje ZSO?

Poznato je da je formiran Upravlјački tim koji je nedavno predstavlјen u Briselu i sada rekla bih, ne postoje prepreke da se počne sa izradom Statuta ZSO, odnosno ne vidim više potrebe da Priština prolongira i dalјe odugovlači sa ispunjavanjem preuzetih obaveza oko formiranja ZSO. Poznato je da je Beograd ispunio sve i da i dalјe ispunjava sve dogovore postignute u Briselu ali mislim da Priština i dalјe na sve načine opstruiše sve dogovoreno zbog čega očekujemo da MZ uloži svoj autoritet i doprinese, odnosno natera Prištinu da se krene u formiranje Zajednice.

‹

Da li je dijalog imao alternativu, budući da prištinske institucije ne poštuju dogovoreno i postoji li nada da će međunarodna zajednica konačno reagovati i naterati Prištinu da preuzme odgovornost za svoje postupke?

Moram da kažem kako bi i naši građani bolјe razumeli da jedino i ispravno što se moglo dogoditi jeste dijalog, sve drugo bi bilo pogubno prvenstveno za Srbe na KiM i bojim se da Srba ne bi danas bilo u ovom broju da nije krenuo dijalog Beograda i Prištine u Briselu. Bez obzira što albanska strana ne poštuje ni sopstvene dogovore i što po svaku cenu želi da unizi svu dobru volјu Beograda, verujem da dolaze dani kada će međunarodna zajednica zatražiti odgovornost i od Prištine. Jer ima jedna poslovica ,,Možete koliko hoćete ali ne i dokle hoćete”.Prosto u životu pa i u politici ništa nije crno-belo, menja se i globalna politika, verujem da će vrlo brzo doći vreme kada će Priština morati da bude odgovornija,pa i da snosi posledice za nepoštovanje sopstvenih zakona i dogovora.

‹Marku Đuriću, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju pokrajinske vlasti nisu dozvolile u subotu da poseti Pećku patrijaršiju i odnese pomoć monahinjama. Kako to komentarišete?

Što se tiče zabrane posete Pećkoj patrijaršiji direktoru Kancelarije Marku Đuriću, malo je reći da je sramna i nelјudska i ako su mislili da će time pokolebati kako direktora, tako i Srbe u Metohiji prevarili su se. Ja moram da kažem da sa ovakvim ponašanjem Prištine, Srbi još više dobijaju snagu da izdrže i da se izbore za svoja prava, dok Priština sama sebi nanosi štetu. Sigurna sam da neko sve to beleži i ispisuje minuse, samo je pitanje kada će ta kap preliti čašu i kod međunarodne zajednice pa i u svetu i reći Prištini - dovde ste mogli sada okrećemo drugi list.