Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Vukosavlјević: Stanje srpske baštine na KiM je pitanje kulturnog identiteta prvog reda

Teritorija Kosova i Metohije bila je središnji deo srpske srednjovekovne države u vreme njenog najvećeg procvata krajem 13. i početkom 14. veka. Zato su zadužbine srpskih vladara, vlastele i crkvenih velikodostojnika sačuvani kao trajni belezi čije je Kosovo i Metohija. Ministar za kulturu i informisanje Vladan Vukosavlјević za „Jedinstvo” kaže da je vrlo teško ignorisati činjenicu da na KiM između ostalog postoji više od 1300 srpskih crkava, manastira i arheoloških lokaliteta kao kao i da je nemoguće ne uzeti u obzir istorijski period u kojima su oni nastajali.

Godinama unazad Albanci vode kampanju falsifikovanjem istorijskih podataka, knjigama, publikacijama i raznim forumima, kako bi istisnuli Srbiju i u kulturnoj i u duhovnoj sferi sa naše vekovne teritorije. Naredne godine Kosovo će ponovo aplicirati za članstvo u UNESKU ? Da li je to najveći izazov ministarstva na čijem ste čelu?

To svakako jeste jedan od velikih izazova sa kojima se suočava Ministarstvo kulture i informisanja. Oko pomenute tematike sprovodimo redovne aktivnosti u koordinaciji sa Stalnom misijom Republike Srbije pri Unesku u Parizu i Ministarstvom spolјnih poslova. Te aktivnosti usmerene su prvenstveno ka tome da celokupna svetska javnost prepozna i švati da bi prijem tzv. Republike Kosovo u Unesko predstavlјao kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Bio bi presedan da Unesko, osnovan od strane UN, donosi odluke kontradiktorne svojoj „krovnoj“ organizaciji. Pored toga, eventualni prijem tzv Republike Kosova u Unesko negativno bi uticao na dijalog Beograda i Prištine, kao i na status ionako ugrožene srpske kulturne baštine na ovom području.

Da li je, u tom kontekstu, srpska baština na Kosovu i Metohiji političko ili kulturno pitanje ili i jedno i drugo?

Stanje srpske baštine na Kosovu i Metohiji je pitanje kulturnog identiteta prvog reda. Naše nasleđe na Kosovu i Metohiji je izuzetno bitan deo srpskog kulturnog prostora, njegova stožerna tačka. zz Nije li prošlogodišnja kampanja države , Crkve i našeg naroda iz celog sveta, kada je Kosovu sprečen ulazak u UNESKO, pokazatelј da je neophodno aktivirati celokupnu kulturnu i društvenu zajednicu u zaštitu i odbranu naših svetinja i ukupnog srpskog spomeničkog i kulturnog nasleđa na KiM ? Jedinstvo državnih organa, SPC i kulturnih poslenika iskazano prilikom glasanja za prijem tzv. Republike Kosova u Unesko dobar je primer da oko tema koje su čvorna tačka identiteta jednog naroda i rodno mesto jedne države treba da postoji konsenzus svih zainteresovanih aktera na javnoj sceni.

Vodi li pokušaj otimanja srpskih pravoslavnih svetinja i baštine u zatiranje srpskog identiteta i hrišćanstva na KiM ?

Imajući u vidu način na koji se prema srpskim svetinjama postupalo na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas, postoji opravdana bojazan da bi nasilno i nelegitimno svojatanje srpske kulturne baštine vodilo upravo u tom smeru.

Koliko je realno očekivati da će istorijska istina pobediti obmane , falsifikate i silu?

Slavni francuski pisac Emil Zola davno je rekao da „kada se pokopava istina, kada joj se ne dopušta da kao bilјka prodre na površinu, ona ne miruje, već sakupi svoju moć i probije se eksplozivnom snagom“. Glasanje o prijemu tzv. Republike Kosova u Unesko pokazatelј je da većina sveta i dalјe prihvata argumente istine i prava pre nego argument sile. Jako je teško ignorisati činjenicu da na Kosovu i Metohiji, između ostalog, postoji više od 1.300 srpskih crkava, manastira i arheoloških lokaliteta, kao što je nemoguće ne uzeti u obzir istorijski period u kojima su oni nastajali.

Kakve su šanse u budućnosti da se uspostave kulturni mostovi između Srba i Albanaca, uz uvažavanje prava na različitosti i potrebu za interkulturnim dijalogom ?

Uprkos okolnostima koje su takve kakve jesu, kulturni dijalog i kulturna razmena između dva naroda moraju da postoje i da se intenziviraju. Dijalog je nužna potreba, pogotovo u oblasti kulture, jer nebrojeno puta, pogotovo na ovim prostorima, viđeno je šta počinje kada prestanu reči. Srpska kultura u velikoj meri je kontaktna kultura, oblikovana i obogaćivana u dodiru s drugim, nekada i jako drugačijim kulturama. Mešanjem kultura moguće je stvoriti hibrid prilično velikih potencijala i vrednosti, ali nesumnjivo da je očuvanje svog kulturnog i nacionalnog identiteta uvek na prvom mestu.

Ministastvo kulture i informisanja i Kancelarija za KiM formirali su Radnu grupu radi zaštite kulturne baštine i jačanja ustanova kulture u južnoj pokrajini . Koji su naredni potezi?

Ideja je da se Međusektorska radna grupa Ministarstva kulture i informisanja za saradnju sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju bavi svim pitanjima iz oblasti kulture i informisanja na teritoriji AP Kosova i Metohije. Cilј je da novoformirano radno telo zajednički radi, na pobolјšanju ne samo institucionalnog okvira već i faktičkog stanja na terenu, prvenstveno u oblasti za štite kulturnog nasleđa. Već prve aktivnosti Radne grupe pokazale su da ovo telo, kroz usaglašeno i jedinstveno delovanje državnih organa, ima operativan pristup u rešavanju problema i na poslovima zaštite interesa srpskog naroda i države na Kosovu i Metohiji. Krajem sledeće nedelјe zajednička delegacija Ministarstva kulture i informisanja i Kancelarije za KiM posetiće sa članovima Radne grupe ustanove kulture i pojedine srpske svetinje na teritoriji Kosova i Metohije, među kojima i Gračanaicu i Pećku patrijaršiju koje su pod zaštitom Uneska.

Vrlo često ste na terenu po unutrašnjosti Srbije. Znači li to da ste za decentralizaciju kulture i kakvo je stanje u ustanovama kulture izvan glavnog grada ?

Decentralizacija srpske kulture spada u prioritete Ministarstva kulture i informisanja. Dostupnost kulturnim sadržajima, naročito onim visokog kvaliteta, mora biti ravnomerna i ne sme biti privilegija stanovnika velikih centara. Nedavno sam obišao Niš, Prokuplјe, Lebane i Babušnicu, i na terenu se uverio da postoje i veliki potencijal i dobra volјa lokalnih samouprava za jačanje kapaciteta ustanova kulture i što bogatije programske aktivnosti, gde smo konstatovali da u Ministarstvu kulture i informiasnja imaju i prijatelјa i savetnika. Jedan od prvih poteza u tom smeru biće akcija „Knjižara u svakom gradu“, u okviru koje ćemo se zajedno sa Udruženjem knjižara i izdavača potruditi da svaka opština u Srbiji dobije knjižaru, s obzirom da je primećeno da postoje opštine i sa dvadeset i više hilјada stanovnika koje nemaju knjižaru, što je nedopustivo.

Doskoro se pitanjem očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma bavila samo udruženja. Vi ste najzad pokrenuli ozbilјnu akciju za zaštitu jezika i pisma... ?

U okviru proširenja akcije „Negujmo srpski jezik“ na republički nivo, Ministarstvo kulture i informisanja formiralo je poseban Odbor koji će se baviti poslovima i aktivnostima vezanim za sprovođenje akcije, sa cilјem da se sistematski i svestrano podstakne briga za očuvanje i razvijanje srpskog jezika i jezičke kulture. Jedna od funkcija Odbora biće da u gradovima Srbije organizuje akreditovane stručne seminare za nastavnike, zatim obrazovne, književne i scenske programe, kao i da priprema i sprovodi raznovrsne promotivne aktivnosti. Pored toga, Odbor će podsticati i analizirati potrebu za izradom zakonodavnih i drugih planskih dokumenata u oblasti jezičke politike. Akcija „Negujmo srpski jezik“ prvenstveno je usmerena ka školskoj populaciji i nastavnicima srpskog jezika i književnosti, ali i prema najširoj javnosti.

Kakva je kulturna saradnja sa zemlјama u regionu i u kojoj meri čvrsta kulturna saradnja i razumevanje mogu uticati na političko razumevanje i ekonomsku saradnju među zemlјama?

Kulturna saradnja sa zemlјama u regionu teče svojim standardnim i reklo bi se uobičajenim tokovima. Sa nekim zemlјama ta saradnja je na jako visokom nivou, dok sa nekim postoje određena otvorena pitanja, koja se naravno rešavaju kroz dijalog. Kroz istoriju se pokazalo da prve veze koje se stvaraju nakon turbulentnih perioda između do juče suprotstavlјenih strana uvek jesu kulturne veze, i to pod uslovom ako se te veze ikada i prekidaju. Volim da istaknem da je kultura i izvor i išodište opstanka i pojedinca i kolektiva. Kultura stvara civilizaciju, a ne obratno. Jer, civilizaciju čine norme, ustanove, zakoni, putevi, vojska, porez, organi, trgovina...a kultura je ono što rađa civilizaciju.

Ukoliko Ministarstvo kulture i informisanja reaguje povodom neistinite i nepristojne pojave u medijima optužuju vas da gušite slobodu govora i informisanja, kada ne reagujete optužuju vas da ste medije prepustili tabloidizaciji. Kako se u takvoj situaciji ponašati?

Estradizacija, banalizacija i uopšte gledano degradacija javne i medijske scene nisu ekskluziviteti srpskog društva, već globalne pojave. Suzbijanje tih pojava nije lak zadatak. Prvi korak koji planiramo jeste donošenje Strategije razvoja kulturne politike, klјučnog dokumenta za čitav kulturni život u Srbiji, čija izrada je već počela, kao i Nove medijske strategije. Oba dokumenta biće bazirana na period od pet godina. U tom smislu, Ministarstvo kulture i informisanja podržava kreiranje društvene atmosfere obešrabrivanja nepristojnih i uznemirujućih sadržaja u televizijskim emisijama i dnevnim novinama. Iako monitoring sadržaja i izricanje mera televizijskim emiterima - od izdavanja opomene i obavezujućih uputstava, do oduzimanja dozvole – nisu u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, sve zainteresovane strane, uklјučujući nadležne organe, regulatorna i samoregulatorna tela, strukovna udruženja, institucije koje su na bilo koji način povezane sa medijskom sferom, u sinergijskom delovanju treba da učine maksimum napora kako bi se skaredni i neprimereni sadržaji eliminisali iz javnog prostora.