Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Ljajić: Ako Priština prekrši sporazum, povući ćemo saglasnost za pozivni broj

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da prema postignutom sporazumu u Briselu Kosovo neće dobiti samostalan međunarodni pozivni broj, jer se u tom slučaju ne bi tražila saglasnost Srbije koja se sad traži. On je u emisiji "Pravi ugao" RTV-a kazao i da u ovom slučaju preporuka Međunarodne unije za telekomunikacije govori o definiciji telefonskog koda za određenu geografsku oblast.

"Da je Kosovo dobilo samostalan međunarodni pozivni broj ne bi se uopšte tražila saglasnost Srbije. Ja sam učestvovao u razgovorima u Ženevi na kojima je jasno rečeno da to nije moguće bez saglasnosti Srbije" istakao je Ljajić, dodavši da sličan primer postoji i na Tajvanu.

On je kazao da će u slučaju Kosova pozivni broj biti omogućen na zahtev iz Austrije i uz saglasnost Srbije, koja će biti data onog trenutka kad Telekom počne legalno da radi na Kosovu.

"Telekom sad ima 22 bazne stanice na Kosovu, ranije ih je bio 70 ali su porušene. Mi ne možemo da ih čuvamo. A sad će morati da se čuvaju, a Telekom će dobiti i osam novih kako bi mogle da se pokriju i ostale enklave na Kosovu", naveo je Ljajić.

Prema njegovim rečima, pozivi između centralne Srbije i Kosova tretiraće se kao međugradski i u tom saobraćaju neće biti pozivnog broja. A kad je reč o mobilnoj telefonii, kako je ukazao, Telekomu privremena licenca za poslovanje na Kosovu ističe za dve godine, kao i za druga dva operatera koja tamo posluju.

Upitan kakve su garancije da će Telekomu nakon dve godine bit produžena licenca, te može li se desiti da se ona ne produži, Ljajić je rekao da će za dve godine biti održan novi tender na kojem će se pojaviti i Telenor.

"A reč je o međunarodnom tenderu koji se sprovodi pod nadzorom Evropske unije. Drugog rešenja nije bilo. Oni sad ne mogu dati Telekomu licencu na deset godina a da druga dva operatera idu na tender", rekao je on.

Ocenivši da su reakcije na Kosovu na ovaj sporazum uglavnom negativne, on je kazao i da ne želi da meri ko je dobio više ili manje, ali da smatra je ovo dobar sporazum za Srbiju.

"Ovo nije 1998. godina, mi nemamo ni vojsku ni policiju ni suštinsku vlast na Kosovu, ali smo u ovom slučaju izvukli maksimum koji je bio moguć", ocenio je.

Ljajić kazao i da se u sredu nastavlјaju razgovori u Briselu o implementaciji ovog dogovora, odnosno "o vrlo komplikovanim tehničkim detalјima koje treba sprovesti", dodavši da je Srbija spremna da to operacionalizuje.

Upitan šta će se desiti ukoliko u međuvremenu dođe do promene vlasti na Kosovu te ako Priština ne bude htela da sprovodi sporazum, a ostane pozivni broj za Kosovo, on je odgovorio da takav scenario ne isklјučuje zbog, kako je naveo, turbulentne političke situacije na Kosovu, ali bi, kako kaže, u tom slučaju i Srbija povukla svoju saglasnost na pozivni broj.

"Ako to urade, onda ne važi ništa iz sporazuma, pa ni pozivni broj, jer bismo mi povukli našu saglasnost u tom slučaju. Mi želimo da se sporazum sprovodi, a ako druga strana to izigra, oni će biti krivci i mi nemamo obavezu da sprovodimo to što smo potpisali", tvrdi Ljajić.

On je naveo i da je u ovim pregovorima Srbija htela da napravi model koji bi važio i za sve ostale oblasti kad je reč o pitanjima imovine na Kosovu, jer, kako je ukazao, "da smo ovde popustili oko imovine Telekoma, onda bi se kosovski Alabanci pozivali na to u narednim slučajevima".

Na pitanje zašto onda tako nije pregovarano i za Trepču, rekao je da se "tu radi o različitim stvarima, koje ne mogu na isti tas, jer se u Trepči desila čista otimačina".

Ljajić je, međutim, izrazio zabrinutost u pogledu mogućnosti održavanja konkurentnosti Telekoma na tržištu, a za koju su potrebna velika ulaganja u razvoj i nove tehnologije. U tom pogledu, dodao je, neprestano se razgovara o pronalaženju strateškog partnera za ovu kompaniju.