Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Dačić sutra na sednici Saveta bezbednosti o radu Unmika

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spolјnih poslova Ivica Dačić predstavlјaće Srbiju na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova.

Sednica Saveta bezbednosti UN biće održana 16. novembra, u Nјujorku.

U svom izlaganju ministar Ivica Dačić će dati osvrt na Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a za period od 15. jula do 16. oktobra 2016. godine, izneće ocenu Srbije o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i ukazati na klјučni značaj delovanja Unmika za našu zemlјu.

U kvartalnom izveštaju gneneralnog sekretara Ban Ki-muna o radu Unmika na Kosovu i Metohiji kosovske vlasti su pozvane da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih koraka ili odluka koji bi mogle da ometu napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

Ban ocenjuje da je u pomenutom periodu u središtu političkih tenzija bio spor u vezi demarkacije sa Crnom Gorom i usvajanje novog zakona o rudno-industrijskom kompleksu "Trepča".

To je, konstatuje se u izveštaju, stvorilo dodatne tenzije između Prištine i Beograda, dok se primena sporazuma postignutih u okviru briselskog dijaloga odvija sporo.

"U vezi sa usvajanjem zakona o pitanjima koja su osetlјiva za važne aktere, pozivam na pažlјivije konsultacije i dijalog, s posebnim fokusom na to da se obezbedi da manjinske zajednice učestvuju u odlukama koje se održavaju na njihove živote", poručio je Ban.

Generalni sekretar je ocenio da je primena sporazuma postignutnih u okviru dijaloga Beograda i Prištine i dalјe relativno spora, a da je "opiplјiv napredak" postignut o slobodi kretanja.

Prvi čovek Svetske organizacije pozvao je Beograd i Prištinu da nastave dijalog na visokom niovu bez odlaganja, ali je istovremeno izrazio žalјenje zbog i dalјe malog broja povratnika na Kosovu.

On je ukazao da su potrebni snažniji napori kako bi se izgradilo poverenje između povratnika i zajednica koje ih primaju, kao i pouzdane garancije za fizičku bezbednost, nediskriminaciju i obrazovne i ekonomske mogućnosti za povratnike, uz versku toleranciju i poštovanje običaja.

Prema tom izveštaju, u poslednja tri meseca zabeleženo je 69 incidenata širom Kosova koji su pogodili manjine, u poređenju sa 94 koliko ih je registrovano u periodu na koji se odnosio prethodni izveštaj.

Unmik, kao privremena administrativna misija na Kosovu i Metohiji pod rukovodstvom UN, a osnovana je 10. juna 1999. Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Od 19. avgusta 2015. godine, šef Unmika i specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija je avganistanski diplomata Zahir Tanin.

Zadaci ove misije su reforma osnovnih civilnih administrativnih funkcija, promovisanje uspostavlјanja znatne autonomije i vlasti Kosmeta, omogućavanje političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosmeta, koordiniranje dostavlјanja humanitarne pomoći svih međunarodnih agencija, podrška rekonstrukciji glavne infrastrukture, održavanje reda i zakona, promovisanje lјudskih prava i obezbeđivanje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglica i raselјenih lica u svoje domove na Kosmetu.

Analitičari, međutim, upozoravaju da, iako je Srbija preko svojih okružnih organa (koji su nakon juna 1999. bili izmešteni iz svojih zvaničnih središta) nastojala da uspostavi saradnju sa UNMIK-ovim regionalnim administratorima (prvenstveno u oblasti zaštite srpskog stanovništva), u praksi se pokazalo da se jedan od glavnih cilјeva osnivanja pomenutih Unmikovih organa ogledao u postepenom suzbijanju rada zvaničnih okružnih i ostalih ustanova Republike Srbije na području Kosova i Metohije.

Unmik je, međutim, često kritikovan i zbog neuspeha u postizanju svojih cilјeva, a najpre za neuspehe u većini svojih zadataka, pre svega zbg neuspeha u uspostavlјanju javnog reda i sigurnosti, nepoštovanu lјudskih prava i činjenici da oko 150.000 izbeglica sa Kosmeta, čiju većinu čine Srbi, i dalјe ne mogu da se vrate u svoje domove.

Rastući etnički sukobi među stanovništvom na Kosmetu nisu stišavani, kao što je obećano, a neke organizacije, poput Amnesti internešenel, čak ocenjuju da je prisustvo mirovnjaka na Kosovu dovelo do porasta trgovine ženama zbog seksualnog iskorišćavanja.

Uprkos tome, međutim, Srbija svih proteklih godina izražava spremnost za saradnju sa UNMIK, pa je u tom kontekstu i ministar spolјnih poslova Ivica Dačić, na poslednjoj sednici SB UN na kojoj je razmatran prethodni izveštaj, rekao da je za našu zemlјu angažman misije UN od izuzetne važnosti.

U pitanju je misija, rekao je, u koju srpsko stanovništvo ima najviše poverenja, ali, i misija koja je garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini.

Dačić je, međutim, tada ukazao da je, za sticanje šire slike o situaciji u kojoj danas živi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo u Pokrajini, nužno da periodični izveštaji o radu Unmik reflektuju i položaj ovih zajednica južno od Ibra.

Primetivši da se sve manje lјudi odlučuje na pokušaj povratka u domove na Kosovu, Dačić je konstatovao da je to posledica nedostatka istinske mogućnosti za povratak i naveo da je i Izveštaj OMIK-a o Kosovu iz novembra 2015, prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uklјučujući u 22 odsto slučajeva povratnika.

Prema podacima UNHCR-a, do sada je povratak realizovalo svega 12.145 raselјenih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, a tek njih oko 4.000 ostvarilo je održivi povratak.