Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Naglašavajući da će uprkos nesuglasicama prisutnim u poslednje vreme Srbi na Kosmetu ostati jedinstveni i odluke donositi u saglasnosti sa Vladom Srbije, Marko Đurić , prvi čovek Kancelarije za Kosovo i Metohiju u razgovoru za za naš list ističe da će ukoliko Priština i međunarodna zajednica do Sretenja ne formiraju ZSO to učiniti politički predstavnici Srba. I dok opominje da bi administracija u Prištini da primeni stvari koje su njoj pogodne za političku eksploataciju , a neke druge stvari odbija da prihvati, Đurić napominje da realizacijom sporazuma o pravosuđu očekuje bolјu vladavinu prava i jednakost za naše građane, ali istovremeno pojašnjava da problemi srpskog naroda na KiM ne mogu biti rešeni promenom partijske kompozicije Vlade u Prištini, već promenom odnosa Albanaca prema pitanju prava Srba i njihove političke uloge u našoj južnoj pokrajini.
Premijer Vučić je predstavnike Srba sa KiM pozvao da reše sve nesuglasice prouzrokovane smenom Ljubomira Marića sa mesta ministra administracije i lokalne samouprave, odnosno na preko potrebno jedinstvo? Je li, posle svega, ono moguće?
Pozdravlјam odluku manjeg dela poslaničke grupe Srpske liste da, u skladu sa ranijim odlukama srpskih političkih predstavnika na Kosovu i Metohiji, ponovo zamrznu učešće u radu privremenih pokrajinskih institucija. Srbi na Kosovu i Metohiji su bili i ostaće jedinstveni, uprkos svemu što se unutar Srpske liste dešavalo poslednjih dana. Nadam se da je ovo bio dovolјan nauk svima koji bi mogli da pomisle da je moguće biti politički predstavnik srpskog naroda na Kosovu i Metohiji a raditi bez konsultacija sa Vladom Srbije i protivno volјi srpskog naroda u pokrajini. Situacija, u političkom smislu, mora biti vraćena na pređašnje stanje, a o dalјim političkim konsekvencama razmišlјaćemo nakon što u prvoj fazi anuliramo štetu nastalu neodgovornošću pojedinaca.
Narodu je još uvek nejasno zašto vlada nejedinstvo u redovima srpskih predstavnika. U kojoj meri albanska strana ili možda međunarodni faktor utiče na razbijanje jedinstva Srba?
Nema sumnje da mnogi nisu srećni kada Srbi na Kosovu i Metohiji uspevaju da prevaziđu razlike o okupe se oko zajedničkog interesa. Srbi okuplјeni u snažnom i jedinstvenom političkom frontu promotere samoproglašenog Kosova podsećaju na činjenicu da je projekat lažne kosovske državnosti neostvariv dok god postoji država Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji. Jasno je da bi politički podelјen i razjedinjen srpski narod na Kosmetu više išao naruku njihovim interesima, i zato to nejedinstvo ponekad nastoje da proizvedu raznim sredstvima. Ali, i srpski narod ima svoj interes, a to je da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije. Dok god je tako, nijedan srpski političar na Kosovu i Metohiji neće smeti da računa na to da će moći da za novac ili privilegije izneveri srpski nacionalni interes i da prođe bez posledica.
Na sastanku sa premijerom, gradonačelnici većinski srpskih opština zatražili su podršku premijera za hitno formiranje Zajednice srpskih opština, ističući da će, ukoliko to Priština ubrzo ne učini, oni samostalno početi sa formiranjem ZSO odmah posle Sretenja.Kako gledate na tu najavu?
Još jednom poručujem jasno i glasno: ako Priština do Sretenja na formira Zajednicu srpskih opština, formiraćemo je mi. Imaće svakako nadležnosti u oblasti ekonomskog razvoja, prostornog planiranja, ruralnog razvoja, zdravstva, obrazovanja, lične i imovinske sigurnosti, dakle u svim onim oblastima koje su srpskom narodu potrebne kao garancija opstanka i prosperiteta na Kosovu i Metohiji. Srbi na Kosovu i Metohiji čekaju čitave tri godine da Priština počne da sprovodi dogovor koji je od klјučnog značaja za naš narod. Naravno da ne može da čeka doveka. Tri godine miniranja i neumesnih izgovora je za nama, i srpski narod će, ukoliko se samostalno upusti u formiranje ZSO, između ostalog, stati u odbranu smisla briselskog dijaloga, jer kakav je to dijalog u kojem se reč i preuzete obaveze ne poštuju. Želјa Prištine da u Briselu dobije nešto a da ne da ništa svedoči o neodgovornosti, nedozrelosti i nekredibilnosti tamošnjih političkih aktera. Naravno da se tako ne možemo dogovarati. Pritom je vrhunski cinizam to što ovih dana iz Prištine Srbima stižu preteće poruke i podsećanja na takozvane „balvan revolucije“. A ja im odgovaram da se balvani i barikade ne postavlјaju tamo gde ima kapaciteta za institucionalno rešavanje problema. Srbi upravo žele da u ZSO imaju valјan institucionalni okvir za uređenje svog života na Kosovu i Metohiji, a Priština je ta koja im to pravo osporava.
Albanski političari poslednjih dana gotovo se utrkuju u najavama da će srušiti potporni zid nadomak mosta na Ibru ukoliko to ne učine predstavnici Srba. Koliko ove najave mogu doprineti destabilizaciji na KiM, jer gradonačelnik Severne Kosovske Mitrovice ističe da je potporni zid deo dogovora oko mosta na Ibru i da je on u nadležnosti lokalne samouprave.Šta mislite o tome?
Kao i kada je reč o formiranju ZSO, ovde imamo još jedan pokušaj da se primeni briselskih dogovora pristupa selektivno. Administracija u Priština bi da primeni stvari koje su njoj pogodne za političku eksploataciju, a neke druge stvari odbija da prihvati, iako su dogovorene uz posredovanje EU. Rekonstrukcija i nivelacija ulice Kralјa Petra u Kosovskoj Mitrovici je dogovorena u Briselu. Kada smo pregovarali o formiranju ZSO insistirali smo na tome da prostorno planiranje i lokalna infrastruktura nedvosmisleno budu u nadležnosti srpskih samouprava upravo da se ne bi dešavale ovakve stvari. Dogovoreno rešenje omogućuje slobodu kretanja ali i zadovolјava neke naše bezbednosne brige. Sada se čak i parlament u Prištini bavi jednim potpornim zidom, to jest komunalnim pitanjima, kao da je Kosovo i Metohija u Skandinaviji, i da je jedina briga njegovih žitelјa arhitektonsko rešenje za rekonstrukciju neke ulice. Postavlјa se pitanje sa kakvom namerom Priština želi da spreči sprovođenje onoga što je dogovoreno. Ja u tome ne vidim nikakvu dobru nameru.
Početkom januara meseca trebalo bi da zaživi Sporazum o pravosuđu. Šta se može očekivati od ovog sporazuma i da li će Srbima na Kosovu i Metohiji pravda napokon biti dostupnija?
Uspeli smo da ispregovaramo takvu mrežu prevosudnih institucija i zastuplјenost Srba u njima koji će garantovati bolјu vladavinu prava i jednakost pred zakonom za naše građane. Izborili smo se i za to da budu priznate presude naših sudova donete od 1999. godine. Srbi će na Kosovu i Metohiji, ako ovaj sporazum zaživi, imati iskusne i kompetentne sudije i tužice koji neće pred zakonom diskriminisati svoje sunarodnike. Nažalost, ne našom krivicom, našli smo se u situaciji da naši sunarodnici neko vreme žive u pravnom vakuumu i atmosferi pravnog nasilјa tamo gde je postojao jedan od najstarijih i najsloženijih zakonodavnih sistema u srednjovekovnoj Evropi.
Dokle se stiglo sa sporazumom o registarskim tablicama, budući da pokrajinske vlasti ne dozvolјavaju produžetak tablica sa registarskim oznakama “KS” koje uglavnom koriste Srbi južno od Ibra a koje su statusno neutralne?
Priština nije preduzela potrebne administrativne korake kako bi primena ovog segmenta dogovora o slobodi kretanja bila moguća. Štaviše, Edita Tahiri je u Briselu otvoreno saopštila, bez ikakvog obrazloženja i izvinjenja, da Priština kasni sa donošenjem potrebnih propisa. Dakle, primena kasni zbog neefikasnosti i ležernosti Prištine.
Srbija je ustupila na korišćenje Kosovu pozivni broj +383, dok je istovremeno Telekom Srbije dobio licencu za poslovanje na Kosovu i Metohiji. Kada se može očekivati potpuna realizacija dogovorenog, odnosno da sve sredine sa srpskom većinom u pokrajini budu pokrivene signalom Telekoma?
Pitanje je dana kada će se signal Mobilne telefonije Srbije (MTS) ponovo čuti od Horgoša, na severu zemlјe, do Dragaša, na jugu Kosova i Metohije, i kada će srpska deca i na Brezovici i u Pomoravlјu imati telefonski signal i brzi Internet kao i njihovi vršnjaci širom Srbije. Potrebno je neko vreme da se stvore tehničke pretpostavke da signal MTS-a profunkcioniše i u sredinama u kojima ga do sada nije bilo, ali govorimo o danima a ne sedmicama.
Napadi na povratnike i njihovu imovinu u povratničkim sredinama u Metohiji gotovo ne prestaju. Istovremeno, ni posle šesnaest godina nema značajnijeg povratka raselјenih Srba i nealbanaca..?
I to je još jedna potvrda dvolične politike Prištine, koja pred međunarodnom zajednicom fingira postojanje multietničkog društva na Kosovu i Metohiji, a zapravo čini sve da takvog društva ne bude. Meni i Vladi Srbije je stalo do toga da u našoj južnoj pokrajini zaživi istinsko demokratsko uređenje sa svime što iz toga proističe, a u ovom konkretnom slučaju se stepen demokratičnosti tog društva ogleda upravo u odnosu Albanaca i njihove političke elite prema srpskom narodu.
Kako biste ocenili ponašanje međunarodne zajednice i njihov pristup prema problemima srpskog naroda na Kosmetu, budući da je ustalјeno pravilo među Srbima u Pokrajini da se predstavnici međunarodnih misija uglavnom svrstavaju na stranu Albanaca. Verujete li u mogući realniji pristup MZ?
Nemojmo mešati odnos newwkih država prema lažnoj kosovskoj državnosti sa bilansom rada međunarodne zajednice na terenu. Ne bismo bili pošteni ukoliko bismo međunarodne misije optužili za antisrpsko delovanje. UNMIK, Euleks, Oebs, Kfor i drugi međunarodni činioci na KiM su, osim Republike Srbije, važan garant bezbednosti i ostvarivanja prava našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Bez njihovog angažovanja život Srba na Kosovu i Metohiji bi bio ili nemoguć ili mnogo teži nego danas. Ne zatvaramo oči pred činjenicom da, kada je reč o našoj južnoj pokrajini, sa mnogim međunarodnim činiocima imamo potpuno suprotstavlјene interese, ali verujem da delimo iskrenu želјu da na Kosovu i Metohiji postoji bezbedno okruženje i budu poštovana lјudska prava.
Nažalost, Srbi i dalјe nemaju slobodu kretanja, slobodu govora, pravo na rad...Da li će, kako vreme odmiče, ti problemi postajati veći ili vidite mogućnost njihovog rešavanja?
Srbija je 1999. godine izgubila većinu poluga vlasti na Kosovu i Metohiji. Odgovornost za sve što se od tada dešava u našoj južnoj pokrajini snose oni koji su u tom periodu vladali tim delom naše teritorije. Odgovor na vaše pitanje mora da da međunarodna zajednica i albanski narod koji je i u demografskom i u političkom smislu većina na Kosovu i Metohiji. Ukoliko postoji zajednička volјa da naš region bude prosperitetan i bezbedan, a nadam se da postoji, pitanje ostvarivanja prava Srba na Kosovu i Metohiji prestaće da bude konfliktna tema i postaće pitanje demokratskih standarda.
Pokrajinske institucije donele su nedavno dva klјučna i veoma nepovolјna zakona kada su u pitanju kolektivna prava srpskog naroda Zakon o Trepči i strateškim investicijama koji su i bili povod da Srbi zamrznu učešće u tim institucijama. Koliko je realno očekivati potencijalno revidiranje ovih zakona?
Ti zakoni su usvojeni bez konsultacije sa srpskim političkim predstavnicima, iako se neposredno dotiču suštinskih interesa srpskog naroda. Oni ne mogu biti sprovedeni bez saglasnosti srpskog naroda. Iako neprestano Prištini upućujemo poruke da se politika na Kosovu i Metohiji ne može voditi bez učešća našeg naroda, Priština uporno isklјučuje Srbe iz procesa odlučivanja o važnim temama. Ta politička arogancija verovatno proističe iz pogrešne procene sopstvene snage i prekomernog nacionalnog samolјublјa Albanaca. Međutim, održiva politika se ne može graditi na samoobmani, i zato očekujem da, nakon niza neuspelih političkih blefova Prištine i pokušaja da se razbije srpsko nacionalno i političko jedinstvo na Kosovu i Metohiju, uđemo u racionalnije političke vode.
Koliko su vanredni parlamentarni ali i lokalni izbori realnost na Kosovu i Metohiji, jer se bez učešća Srba u pokrajinskim institucijama ne mogu doneti zakoni, koje oni smatraju značajnim?
Da li će izbora za privremene institucije samouprave biti zavisi od dinamike odnosa i kalkulacija unutar albanskog političkog korpusa. Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu imati koristi od izbora, jer nema albanske stranke koja neće u predizbornoj kampanji pojačati antisrpsku retoriku. Problemi srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne mogu biti rešeni promenom partijske kompozicije vlade u Prištini, već promenom odnosa Albanaca prema pitanju prava Srba i njihove političke uloge u našoj južnoj pokrajini. Sa Srbima na Kosovu i Metohiji i njihovim predstavnicima se mora dogovarati kao sa klјučnim političkim činiocima. Ne možete politički obespraviti Srbe, smenjivati njihove ministre, donositi zakone na štetu srpskog naroda, a onda optuživati iste te Srbe za nekonstruktivnost ili blokiranje političkog sistema. Dakle, rešenje je jednostavno: priznajte da su Srbi važan politički činilac na Kosovu i Metohiji i priznajte legitimitet njihovih zahteva. Od toga će korist imati i Srbi i Albanci.
Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |