Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Tvrdnja glavnog pregovarača Prištine Avnija Arifija da njegova strana nikada nije prekidala dijalog sa Beogradom i da Beograd nije ispunio obaveze preuzete Briselskim sporazumom ne može se nazvati nikako drugačije nego neistinom.
Podsećam da je pored više neformalnih blokada, Priština bila čak odlukom parlamenta privremenih institucija na KiM na više meseci zvanično obustavila učešće u dijalogu, a da je tamošnja vlada početkom marta ove godine formalnom odlukom odbila da uđe u proces osnivanja Zajednice srpskih opština.
Tome treba pridodati niz izjava albanskih političkih zvaničnika u Prištini da uspostavljanje Zajednice srpskih opština treba usloviti prijemom samoproglašenog Kosova u Ujedinjene nacije, te odbijanja učešća na razgovorima u Briselu na kojima je ZSO primarna tema. Kako se sve to može nazvati nego blokadom dijaloga?
Zajednica srpskih opšina nije samo jedan od elemenata Prvog briselskog sporazuma, jer na nju se odnosi prvih šest od petnaest tačaka tog dokumenta, tako da nije najvažniji rezultat dijaloga samo za Beograd, već je objektivno najvažniji. Kao takav je i zvanično deo spoljne politike Evropske unije kao posrednika u dijalogu i garanta sprovođenja dogovorenog.
Beograd je sve svoje obaveze koje proističu iz Prvog briselskog sporazuma ispunio, i svaki pokušaj Prištine da uspostavljanje Zajednice srpskih opština uslovi nečim što nije integralni deo tog sporazuma jeste najogoljenija samovolja i izbegavanje obaveza preuzetih u pregovaračkom procesu.
Po ko zna koji put naglašavamo da je Beograd dosledno opredeljen za dijalog, ali za dijalog je potrebno dvoje, kao i obostrana volja da se ono što se dogovori i sprovede.
Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |