Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Vučić: Vreme da biramo između slatkih laži i gorke istine

Vreme je da biramo između slatkih laži i gorke istine, rekao je danas predsednik Aleksandar Vučić na početku obraćanja na sednici parlamenta posvećenoj Kosovu i Metohiji.

Vučić je istovremeno rekao da niko ne treba da pomisli da se neće više od drugih boriti za naš narod na KiM i za KiM i to posebno od onih koji istinu znaju, a namerno je prećutkuju.

Predsednik je rekao i da bi raspravu o KiM trebalo početi odgovorom na važno pitanje: "u šta verujemo, u laži ili u istinu - jer, bez toga, nećemo znati za šta smo sposobni i koliko možemo, gde su granice naše zemlјe i naših snova, baš kao i naše stvarnosti".

Bez toga nećemo znati gde je Kosovo, gde je Metohija, ko njima upravlјa, gde smo mi Srbi na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić.

Bez tog odgovora nema, kaže predsednik, ni odgovora na to mogu li Srbi, koje su zbog KiM protivpravno bombardovali da računaju na međunarodno pravo i pravdu.

"Ko su nam prijatelјi i da li imamo pravo da budemo neprijatelјi sa onima od kojih u velikoj meri zavisi naša budućnost? Da li smo sebi prijatelјi ako odbijamo da se suočimo sa istinom", rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je Nјegoš govorio da je samoobmana ubitačna i za lјude i za narode i upitao da li smo u Srbiji svesni toga da ako obmanjujemo sebe ne znači da ćemo sami sebe uspeti i da prevarimo.

"I da nećemo sutra imati onoliko Kosovo u Srbiji tako što ćemo se grčevito držati svojih maštarija. Da ne vredi to što krivimo realnost, selektivno biramo informacije i pokušsavamo da to uklopimo u ono što mi želimo...", primetio je Vučić.

On je naveo da nije slučajno Isidora Sekulić rekla da smo mi narod koji u stvarnost ne veruje i koji stvarnost ne voli.

"Vere i lјubavi za realnost nikada nismo imali. Ne ide to i vreme je da otvoreno izabremo između slatke lažzi i gorke istine", istakao je Vučić.

On je rekao da je njegov posao kao predsednika da lјudima saopšti istinu, kakva god bila, nekad gorku i neprijatnu.

Vučić je rekao da niko ne treba da pomisli da se neće više od drugih boriti za naš narod na KiM i KiM i to posebno od onih koji istinu znaju, a namerno je prećutkuju, koji bi da ratuju, ali tako da ginu ne njihova, nego tuđa deca.

"I koji nam svakog dana drže patriotska predavanja koja nikome ne bi smeli da drže".

Vučić je na početku sednice zahvalio svima koji su u skupštinskoj sali i koji, kaže, žele da razgovaraju na odgovoran i ozbilјan način o problemu koji je veliki i težak ne samo za lјude na KiM, već i za sve građane Srbije i srpski narpd.

On je rekao i da je razmišlјao da li da govori o tome na koji način su neki pokušavali da ga spreče da uđe u zgradu Skupštine Srbije, ali je dodao da su to slabi pokušaji i nevažni uz ovakvu temu i u ovakvom trenutku za građane.

Vučić: Istorija i demografija, porazni podaci

Predsednik Aleksandar Vučić ukazao je danas da se duga i vševekovana borba vodila oko KiM, ali i oko Vojvodine i drugih delova Srbije.

"U nekima smo pobedili, a nekima izgubili", naglasio je Vučić i istakao da poraze nikada nismo hteli da prihvatimo i kada smo ih dožvilјavali zaredom u kratkom vremenskom periodu.

U pitanju je, kaže, matematika ko je koliko vladao tom teritorijom.

Podsetio je da su Rimlјani pokoravali Ilire i Dalmate do 395. godine, a da posle vlada Vizantija oko 550 godina.

"U sedmom veku dolaze slovenska i srpska plemena na teritoriju današnjeg KiM, od 960. do 1080. na toj teritoriji su se za prevlast borili Vizantija i različiti srpski vladari. Sprski vladari na KiM od 1800. do 1389. godine. Turci zatim do 1912. godine. Srbija vlada na KiM od 1912. zajedno sa Albancima, koji nisu bili zadovolјni, do 1999. godine. Ovalo ili onako, od Kumanovskog sporazuma upravlјaju upravlјaju međunarodna zajednica i Albanci i deo međunarodne zajednice koji je bio podrška stvaranju nezavisnog Kosova".

Kako je rekao, demografski podaci u poslednjih 120 godina pokazuju kako se menjao dramatično broj Srba:

Na KiM je 1455. živelo oko 98 odsto Srba, zatim 1871. živelo 32 odsto Albanaca, 64 odsto Srba, zatim dolaze srpsko- turski ratovi i tada najdramatičnije g gubimo broj Srba i prvih put 1899. Arbanasi predstavlјaju većinu sa 48 odsto a Srbi sa 44 odsto.

Došlo je do velikog iselјavanja i velikog i tesksog progona Srba, dodao je Vučić i istakao da smo prvi put tada, posle Berlinskog kongresa, imali svoj konzulat u Prištini, pri Otomanskoj imeriji, i postavili prvog konzula Luku Marinkovića 1889.

Dodao je da su zatim na toj funckiji bili i Bransilav Nušić i Milan Rakić.

"Nikako nismo mogli da se oproravimo do balkanskih ratova, nijedna vlast nije mogla da organizuje do balkanskih ratova ustanak na KiM do oslobođenja 1912. godine

Vučić: Za 30 godina prepolovlјen broj Srba na KiM

Predsednik Srbje Aleksandar Vučić danas je upozorio na katastrofalne razmere nacionalne katastrofe kroz koju je naš narod prolazio navodeći da od 1961. godine i demografski gubimo tle pod nogama na Kosovu i Metohiji.

Te godine imamo 27 odsto Srba, vec 1971. - 21 odsto, 1981. godine 15 posto Srba, a 1991. samo 11 odsto, što znaci da je za 30 godina broj Srba na KiM prepolovlјen.

Kolike su razmere nacionalne katastrofe pokazuje i broj srpske dece u školama: tako je 1961. srpske dece bilo oko 100.000, 1999. - 59. 000, a danas svega 16. 000 srpske dece u skolama.

Vucić je izneo podatke o porazajućim demografskim kretanjima.

Danas na Zapadnom Balkanu zivi 7,46 miliona Srba, a oko 4 miliona i 70 000 Albanaca, naveo je Vucicć dodajući da je u Srbiji negativan prirodni prirastaj, a Albanci imaju pozitivan.

Ukoliko se nešto ne promeni, prema proceni UN, 2100. Srba će biti dvostruko manje nego Albanaca.

Prema procenama UN iz 2015. Srba će biti 6,23 miliona, dok će Albanaca 2050. biti za 1,92 miliona više, i to 5,99 miliona.

2100. biće 9,64 miliona Albanaca, a Srba oko 4,327 miliona.

Vučić je istakao i da bi se ostvario pozitivan prirastaj zene u Srbiji treba da rađaju 3,2 dece, inače ćemo imati malu šansu da govorimo o sopstvenom opstanku.

On je rekao i da posle devedesete, ko god dosao na vlast, bez obzira kakave namere imao, bio je u teskoj situaciji da nesto sacuva, a tome su, kako je naveo, doprineli brojni problemi kao sto su loše odluke komunistickih vlasti o zabrani povratka Srba i Crnogoraca na KiM.

Nismo ulazili u suštinu problema,potcenili moć međunarodne zajednice

Predsednik Srbje Aleksandar Vučić naveo je danas, među istorijskim činjenicama koje su doprinele katastrofičnom stanju za opstanak na KiM , i 500 godina koliko smo proveli pod Turcima, kao i to što smo istovremeno doživeli tragične gubitke u ratovima - od balkanskih ratova, preko Prvog i Drugog svetskog rata, i ratova 90-ih godina, do NATO agresije.

"Sve su to bili ogromni udarci demografskoj vitalnosti zemlje od kojih se nikada nismo oporavili", kazao je Vučić.

Napomenuo je da od 1945. godine, osim zabrane povratka Srbima i Crnogorcima na Kosovo imali smo i povećanje ustavnih nadležnosti za Albance.

Od 90-ih godine posle decenija ćutanja na progon Srba sa KiM, želeći nacionalnu obnovu, očekivali smo da imamo bolje rezulate, ne ulazeći u suštinu problema sa Albancima, brojeve, ono što je "dete moglo da sabere", a mi se pravili da to ne možemo.

Bila je velika greška i to što potcenjivali moć moć međunarodne zajednice

"Ali, opet, šta god da možemo da im kažemo, trebalo je da bolje računamo, ne zbog njih, već zbog sebe, a ne da vrednost BDP svedemo na 50 odsto od onog što je bilo 91. godine", ukazao je Vučić.

Vučić o tome šta je Đinđić pisao Savetu bezbednosti još 2003

Ubijeni premijer Zoran Đinđić je još 2003. godine upozorio Savet bezbednosti UN da Albanci žele nezavisno Kosovo, naveo je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz sadržaja Đinđićevog pisma UN, koji je pronašao zajedno sa saradnicima.

Kako je rekao, Đinđić je u pismu predviđao šta će se sve dogoditi na Kosovu i Metohiji i da Albanci žele da stvore nezavisno Kosovo.

"Napisao je i da su sve bile neistine šta su govorili u prethodnom periodu i ukazao je na sve opasnosti", rekao je Vučić i dodao da tada predstavnici Srbije prvi put počinju da mole bar za podelu Kosova:

"Tada i prvi put počinje da se govori i da se moli, i to 16 godina ranije kada smo bili u desetostruko povoljnijoj situaciji - naši predstavnici počinju da mole ako ni za šta drugo ono bar da dobijemo podelu što međunarodni predstavnici odbijaju", kaže on.

Vučić je rekao da su mnogi, posle 2000. godine, očekivali da će doći do velikog poštovanja tzv. demokratskih snaga, da je to samo demokratsko pitanje i da Zapad nema druge interese i da će vratiti Kosovo pod kontrolu Srbije.

"Dešavalo se sve suprotno, bili smo iznenađeni svakim potezom protiv nas, morali smo da odustajemo od političkog i pravnog kontinuiteta i dolazili do toga da puštamo osuđene i neosuđene albanske teroriste iz naših zatvora, i to njih stotine. Zatim smo pokušavali da vodimo politiku zamrznutog konflikta iako smo se pravili da ne vidimo da polako ali sigurno klizimo ka nezavisnosti Kosova", rekao je Vučić.

Nisu formirali ZSO, jer im je to dozvolio Zapad

Evropske sile i SAD dozvolile su Prištini da šest godina ne formira Zajednicu srpskih opština, što je bila jedina obaveza Albanaca iz Briselskog sporazuma, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Jednu jedinu obavezu koju su imali nisu ispunili zato što im je neko dozvolio da je ne ispune. Zato što su im evropske sile i SAD rekle - vama je dozvolјeno da je ne ispunite", rekao je Vučić na posebnoj sednici Skupštine Srbije posvećenoj KiM.

On je istakao da je prošlo šest godina, a da Albanci još nisu omogućili formiranje ZSO, kao što je prošlo više od 200 dana kako su uveli takse na robu iz centralne Srbije, a da se niko zbog toga "ne sekira".

On je rekao i da niko ne reaguje ni na to što su danas ponovo najavili formiranje velike Albanije, a da bi, da se u Srbiji govori o Republici Srpskoj, bilo potpuno drugačije.

"Da je neko od nas pomenuo Republiku Srpsku, metaforično rečeno bi nas obesili u Briselu", rekao je Vučić.

On je istakao da to nije ni pravedno ni pravično i da pokazuje dvostruke standarde, ali da Beogradu ostaje jedino da razume kako stoje stvari i nastavi da se bori na najbolјi mogući način.

Predsednik je rekao da su Albanci razumeli da Srbi žele ZSO kako bi veze između Srba na jugu i na severu bile institucionalizovane, odnosno da se povežu četiri opštine sa severa sa šest opština na jugu.

"To je bila naša namera, tražili smo nadzorne funkcije, izvršna ovlašćenja", rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da brine o srpskom narodu i o onima građanima koji žele da država Srbija o njima brine, a da nije naročito zainteresovan za to šta se dešava u Kačaniku, Glogovcu, Suvoj Reci.

Vučić: Tražili smo vreme da sačuvamo zemlјu

Predsednik Aleksandar Vučić istakao je danas da su razgovori Beograda i Prištine veoma važni, jer smo time zaustavili sled gubitaka i povratili ugled Srbije i uspeli da vratimo temu Kosova i Metohije za pregovarački sto.

"Tražili smo vreme da zemlјu sačuvamo. Morate da razgovarate, iako nije lepo razgovarati sa Tačijem, a ni njemu sa mnom, ali to radite jer volite svoju zemlјu", objasnio je Vučić u obraćanju na sednici Skupštine Srbije o KiM.

On je istakao da je Srbija, u deset puta lošijoj situaciji nego što je bila DOS-ovska vlast, bez vojske i policije, sa formalno proglašenoj nezavisnost Kosova, pokušala da se vrati u razgovore, da očuva mir i političku stabilnost, je nemamo više glava za gublјenje i dece za bacanje, što nikada nismo ni imali.

Objasnio je da je Srbija učestvovala u razgovorima sa cilјem da čuvajući političku stabilnost, podižući ekonomiju, time povećavajući šansu da lјudi ostanu u zemlјi i poveća mogućnost za odbranu nacionalnih interesa.

Podsetio je da de fakto, kada je došao na mesto ministra odbrane vojsku nismo ni imali, da smo uništavli Strele za 142 dolara po komadu, da smo imali samo jedan avion koji je mogao da poleti, a samo ove godine dobijamo više helikoptera nego što smo kupili u protekle tri decenije.

Istakao je da se Srbija nalazi na putu evropskih integracija i da hoće da pripada tom delu sveta i društva.

„Neko će da kaže ''zašto''? Moramo imati u vidu da 68 odsto naše trgovine obavlјamo sa EU, odakle su i najveći investitori. Danas samo nemačke kompanije kod nas zapošlјavaju 60.000 lјudi“, ukazao je on.

Vučić je rekao da je u proteklih sedam godina razgovora pošlo za rukom da povratimo ugled naše zemlјe i vratimo pitanje Kosova na sto.

„Ne sa velikim šansama za nas da ćemo sa sigurnošću nešto da dobijemo, već da možemo da tražimo, da možemo da se za po nešto borimo“, kazao je on.

Vučić je rekao da su donošeni sporazumi o pravosuđu, civilnoj zaštiti i energetici, gde je bilo najvećeg pritisaka, i gde se moglo videti svo licemerje međunarodne zajednice.

Insistirali su, kako je preneo, na Gazivodama i Valaču, ukazujući da Nemci u prenosnoj mrežu gube 32 miliona evra godišnje, što za tu zemlјu nije ništa.

„A, to što mi gubimo 52 miliona evra zbog taksi mesečno...šta briga bilo koga“, konstatovao je on.

Vučić je kazao da je preko Gazivoda i Valača pokušano da se izvrši pritisak na naš narod u Zubinom Potoku.

Naveo je da naš narod na Kosovu plaća struju u visini od 11 odsto, te da su naši gubici 150 miliona godišnje na severu Kosova, ali da se olakšicama borimo za opstanak našeg anroda.

Ubistvo Ivanovića i pokušaj da se ubije ideju o razgraničenju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se ubistvo Olivera Ivanovića poklopilo sa raspisivanjem izbora u Beogradu 2018. godine, kada su neki očekivali smenu aktuelne vlasti, te da su tada pokušali da unište ideju o razgraničenju, kako bi sprečili Srbe da dobiju deo teritorije na KiM.

"Raspisuju se izbori za Begrad, očekuje se promena vlasti i, kada neki očekuju da to bude početak promene vlasti i kraja Vučićevog režima, tog dana u Kosovskoj Mitrovici je ubijen Oliver Ivanović, jedan od lidera Srba sa KiM, politički protivnik Srpske liste", kazao je Vučić.

Kaže da su poslednjih dana bila tri teksta u značajnim zapadnim medijima koji govore kako je baš to ubisto doprinelo uništavanju ideje o razgraničenju i bilo kakvim srpskim snovima da Srbi ne bi dobili "nešto od teritorije KiM".

Vučić navodi da je zatim usledila žestoka orkestrirana kampanja iz zapadnih centara moći, zajedno sa nekima u domaćoj javnosti, koji im "terciraju", uz ulogu albanskih medija.

"Rade to sa želјom i namerom da se potpuno kriminalizuje naš narod na KiM, a posebno Srbi sa severa KiM jer nisu želeili da dozvole upliv kosovskih Albanaca".

Vučić kaže da su izmišlјali ko je ubio Ivanovića i hapsili čak na osnovu izjava političara sa Savskog venca u Beogradu, koji se predstavlјaju kao političari sa Kosova, a sve da bi sever bio laka meta za sve njih, pošto se pokazao "kao veoma tvrd orah".

"I danas je sever KiM lakša meta, što je doprinos Albanaca, zapadnih sila i deom srpske politike", dodao je Vučić.

Kako su tekli pregovori između Beograda i Prištine?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na posebnoj sednici o KiM u Skupštini Srbije podsetio je poslanike i građane Srbije kako su tekli pregovori između Beograda i Prištine.

Vučić je podsetio da je sve počelo 9. septembra 2010, kada je Savet bezbednosti UN pozdravio spremnost EU da olakša proces dijaloga između Beograda i Prištne.

Naveo je da je prvi sastanak kojim je posredovala EU održan 8. marta 2011. a na kojem su učestvovali Borko Strefanović i Edita Tahiri.

Podsetio je i da su 2012. postignuti tehnički sporazumi o slobodi kretanja lјudi i robe, matičnim knjigama, carinskom pečatu, katastru, priznavanju univerzitetskih diploma, upravlјanju granica, regionalnoj saradnji.

Ističe da su od 20. septembra 2012. do 19. aprila 2013. tekli teški pregovori i podsetio da je te godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić potpisao Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"U maju 2013. usaglasili smo plan implementacije tog sporazuma, a važno je i sa smo te godine postigli aranžman o oficirima za vezu i Kancelarija za KiM je dobila nadležnost obavlјanja stručnih i operativnih poslova u pregovaračkom procesu", ukazao je Vučić.

Istakao je i da je 2013. održano 40 sastanaka od kojih je osam bilo na visokom političkom nivou, a 32 na tehničkom nivou.

Zatim je, dodaje predsednik, 19. marta 2014. usaglašeni fitosanitarni sertifikati i veterinarski i zdravstveni sertifikati za gotove proizvode kojim je, ističe, omogućen neometan plasman robe iz centralne Srbije.

Od marta do septembra 2014, podseća Vučić, usled lokalnih izbora u Srbiji i formiranja vlade privremenih institucija u Prištini dolazi do prekida dijaloga.

"Onda smo 14. novembra 2014. postigli dogovor o posetama zvaničnika, međutim, kao što ste videli, oni se toga nisu držali i zloupotreblјavali do te mere da su pokušali hapšenjem da ponize Marka Ðurića", podseća Vučić.

Vođeni su pregovori, dodaje on, i iz oblasti energetike i telekomunikacija, a postignut je dogovor i o mostu u Kosovskoj Mitrovici koji vodi do centra grada.

"Što se tiče tog mosta, bili smo izloženi pritiscima, da se baš preko tog mosta pusti saobraćaj, ne za pešake, već za automobile i kamione. Pitali smo ih zašto da se pusti taj most, kada imate još dva mosta kojim ide saobraćaj, nismo do dan danas dobili odgovor, a tim pritiscima smo i danas izloženi. Odgovor je zato što su želeli da uđu u centralnu ulicu na severu Kosova", kaže Vučić.

Predsednik je u izveštaju ukazao i na incident iz 2017. kada su lјudi iz Crvenog krsta uhapšeni jer su radili popis Srba na KiM.

"Mi smo ipak izbrojali sve Srbe. Tada, 2017, sada ih je možda 2.000 manje, živelo je 94.998 naših lјudi. I to 47, 1 na sveru pokrajine i 52,9 odsto južno od Ibra", istakao je Vučić i dodao da se ta razlika smanjuje i da se povećava procenat lјudi koji žive na svetru KiM, jer je bezbediji za život.

Konstatovao je i da je u poređenju sa 1990. sada na KiM tri do četiri puta manje Srba.

Vučić kaže da je tada izbrojano i do 1.162.000 Albanaca, te da je laž da na KiM živi dva miliona Alabanca koju govore političari iz Prištine.

Vučić je i ukazao da je 2011. posle, kaže, tri godine suprotstavlјanja srpskog stanovništva, uspostavlјena granica na Jarinju i Brnjaku između severa Kosova i centralne Srbije.

"I sa 98 odsto srpskog živlјa nastanjenog na severu KiM, ta granica je uspostavlјena", rekao je Vučić.

Predsednik je ukazao i na događaje pre 2011. godine i o sporazumuKako je rekao, Srbija je 1999. godine u neravnopravnom i nemogućem sukobu poražena i bila je potpisana delimicnca kapitulacija, jer su povučene naše snage sa KiM.

"A, pravili smo se kao da se ništa nije desilo", konstatovao je i dodao:

"Ni 2004. nismo reagovali ni na šta, 2008. tako što smo izašli na ulicu jedno veče i nismo se saglsaili sa proglašenom nezavinosti. A od 2008. do 2010 dok je trajao postupak pred MSO mi smo dali najsnažnije argumente albanskoj strani za sticanje nezavisnosti".

Osvrnuo se u obraćanju na retrospektivu događaja i predovora od 1998/1999. godine do danas.

Tako je podsetio da neuspešne pregovore u Rambujeu, zbog ucena zapadnih sila prema Srbiji, kao i falsifikovan izveštaj OEBS-a 22. marta 1999. godine, nakon kojeg je 24. marta počela NATO agresija.

Podsetio je i da je Vojno-tehnički sporazum potpisan 9. juna posle užasnih, teškim 78 dana, a da je 10. juna 1999. Savet bezbednosti usvojio rezoluciju 1244.

Napomenuo je da u toj rezoluciji ima dobrih stvari za Srbiju, ali i vrlo loših, samo što te loše, kaže, nikad nismo hteli da poročitamo, a jedna od njih je da su srpske snage vršile teror na KiM i da je zato važno da se povuku.

Rekao je i da je 2005. godine Kontakt grupa usvojila princip rešavanje pitanja statuta KiM - da rešenje treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima, međunarodnim pravom i da doprinese stabilnosti u regionu.

Krajem te godine specijalni izaslanik u pregovorima posato Marti Ahtisari, a 2006. godine Kontakt grupa je usvojila smernice za pregovore i zauzela stav da nema povratka na stanje pre 1999, niti podele, niti pripajanja Kosmeta trećoj državi.

Bečki pregovori su, kaže, završeni bezuspešno, a Ahtisari je na kraju kao rešenje predložio nadgledanu nezavisnost.

Dodao je da su Albanci tada odbijali, nešto što su potpisali kasnije u Briselskom sporazumu, se formira ZSo, a to se ni danas nije desilo jer EU nije izvršila pritisak na Albance da se to sprovede u delo.

Podsetio je da je 17. febrara 2008. kosovski parlament proglasio nezavisnost, koju su 84 zemlјe priznale za godinu dana.

Dan kasnije, podvkao je, održana je jedna od samo dve sednice parlamenta o KiM u tom periodu, a trajala je, kaže, samo sat i po.

"Za samo sat i po vremena, smo doneli odluke i rešili problem", konstatovao je Vučić.

Kako je rekao, Srbija, tadašnji ministar spolјnih poslova Vuk Jeremić, postavio je pitanje Međunarodnom sudu pravde - Da li je jednostrano proglašena nezavisnost od strane privremenih institucija u Prištini u skladu sa međnarodnim pravom.

"Jedini ozbilјan argument koji su Albanci potezali na svakom našem sastanku je savetodavno mišlјenje MSP, jer je neko razmišlјao o sebi, svojim političkim poenima i slikanju na TV, a ne o interesima Srbije i naroda na KiM", podvukao je Vučić.

Vučić: Cilј i plan Albanaca su jasni, snažniji odlučuju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je aktuelna vlast uspela da podigne ugled Srbije u svetu, i da se o Kosovu i Metohiji ponovo priča, ali je istakao i da je mnogo ranije, 2010, završeno sve što se tiče Kosova i Metohije.

Vučić je istakao da je plan Albanaca da nas svim onim sto rade dovedu u situciju "nove normalnosti", jer to je njima dozvolјeno, a sa, kako je rekao, cilјem da se Srbija dovede u situaciju da i formalno prizna nezavisnost Kosova.

"Možemo da tražimo i da se još ponešto pitamo i da se još borimo najbolјe što možemo. Nedavno je bio samit u Berlinu gde su Makron i Merkelova pokušali da ubede Albance da ukinu takse, ali oni su imali podršku snažnijih nego što su ovo dvoje evropskih lidera", kazao je Vučić.

"Nisu uspeli, jer su Albanci imali sazniju zaštitu, rekao je Vučić", dodajući da je i njima to rekao.

Vučić je naveo da su sa tim cilјem uvedene i takse, iako su suprotne svim međunarodnim normama.

On je istakao da nijedna od država članica EU nije preduzela bilo sta protiv albanske strane, sem čto je Federika Mogerini izdala jedno saopštenje.

Vučih je naveo da Albanci po milion puta pričaju o velikoj Albaniji, ukidanju prelaza, carina, taksama, a u međunarodnoj zajednici će na to izdati neko saopštenje i odbaciti svaku našu ideju.

Takođe, odbacuju svaku ideju o promeni granica, jer podrazumevaju da su granice KiM jedinstvene i nepovredive, a da granice Srbije to nisu bile ni 1999 ni 2006, ni 2008, a posle toga sve su postale nepovredive.

"Lupetaju da će se otvoriti Pandorina kutiju, ona je otvorena mnogo ranije", istakao je Vučić.

Vučić: 188 sastanaka,opiplјivi rezultati,dominacija na sever

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je četvrti bitan zaklјučak je da je Srbija u osnovi u potpunosti uspela da zaštiti svoje interese u pokrajini i u kontekstu evropskih integracija, uprkos kritikama za navodnu predaju srpskih institucija.

"Srbi na severu KiM, pogotovu danas, apsolutno dominiraju u svim institucijama što nije bio slučaj do 2013. Oni koji govore o pravosuđu - rekao bih vam jednu stvar: zamislite da je neko silovao Srpkinju na KiM, šta bismo mi mogli da radimo? Da podižemo optužni akt u Kralјevu , da nemamo mogućnost gonjenja silovatelјa uopšte?", upitao je on.

Time smo, kaže Vučić, otvorili put da imamo i te kako uticaj.

"Da biste vi razumeli, ti lјudi koji su pristali da rade unutar kosovskog sistema, su toliko odani Republici Srbiji i srpskom narodu. Ukoliko bi Srpska lista i politički predstavnici doneli odluku da se svi povuku, sa malim izuzecima, Srbi bi odmah izašli, ali koriste svaku priliku da se obezbedi suštinska, pravična dominacija Srba ali da se u isto vreme obezbedi zašita za Srbe u Gračanici, Šilovu, Klokotu, Partešu, Metohij gde god su nam ugroženi lјudi", rekao je on.

To je bio jedini mogući način, ističe Vucicć i pita kako bismo, da nije bilo tog poteza, zaštitili, na primer, nekog Srbina u velikoj Hoči kome je plјačkaš nešto ukrao, silovao kćerku...

"Pa kako bismo ga zaštitili? Dronovima, iz vazduha, hapsili počinioce? Kako", upitao je Vučić.

Lako je, kaže, pričati da mi iz centra Beograda imamo pravo da nešto milion godina čekamo.

"Ti lјudi tamo žive svaki dan i moraju da žive i zive sa Albancima svaki dan. Neko je morao da im pruži zaštitu",dodao je on.

Vučić kaže da smatra da je sve što smo uradili u dijalogu donelo veoma opiplјive rezultate za Srbe na KiM i za državu u celini.

"A posebno mislim da smo kroz tih 188 sastanaka uspeli da zaštitimo ugled reputaciju Srbije, da smo uspeli da sačuvamo ineterse našeg naroda i da dramatično usporimo odliv živlјa sa KiM. Uspeli smo da odbijemo određene sporazume koji nisu prihvaćeni i potpisani a koji bi značili dramatično urušavanje interesa Srbije", rekao je on.

Za nas je važno to što je, dodaje on i napominje da je Priština zato , između ostalog, i uvela takse, došlo do ozbilјnog širenja robne razmene između centralne Srbije i Prištine.

Došli smo to toga da je trgovina sa Prištinom prešla 550 miliona evra na godišnjem nivou , a ono što oni nama prodaju - 20 miliona evra.

"Samo neka neko kaže da smo loše postupali i da smo lošu politiku vodili. Upravo zato mnogi ćute iz sveta jer ih je baš briga što je Srbija oštećena, zarto što žele da vide Srbiju ekonosmki slabiju. Mi ne kukamo ni pred kim da nam je BDP zbog toga 3 ili 4 odsto niži, ne žalimo se nikome. Želimo da budemo najbiolјi , najjači bez obzira na to i bićemo", poručio je Vučić.

Dodao je i da je Srbija dobrim delom pomogla da se zaštite objekti od kulturnog značaj.

"A šta je Priština uradila? Ne volim da govorim o krivici Prištine, ali mi u njima vidimo lude sa kojima smo primorani da gradimo mir da bismo sa Albancima imali dobre odnose u budućnosti. Za to ne odgovramo na sve što stiže iz Prištine, već pokušavamo da podižemo poverenje, što nije lako, posebno je nemoguće na KiM, ali je važno za budućnost. Moja dužnost je da ukažem na to", rekao je Vučić.

Dodao je i da je Srbija od početka bila izložena različitim pritiscima, da se prvo izvrši demarkacija između Kosova i Crne Gore, a zatim srbije i crne Gore.

"Svaka demarkacija u kojoj bismo učestvovali značila bi de fakto priznanje Kosova", rekao je on.

Vučić: Od 2014. sprečeno članstvo Kosova u 9 organizacija

Predsednik Aleksandar Vučić istakao je danas, predstavlјajući izveštaj o KiM, da je od 2014. godine do danas sprečen je prijem tzv. Kosova u devet međunarodnih organizacija, dok je od 2014. do 2018. godine, 13 država je povuklo priznanje.

Te međunarodne organizacije su UNESKO, Svetska carinska organizacija, INTERPOL, Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu (IOV), Evropska studentska unija, Evropska radiodifuzna unija (EBU), Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija.

Takođe, to su i Međunarodno udruženje avio prevoznika kao i Evropska mreža operativnog prenosnog sistema za električnu energiju, za šta je predsednik ocenio da je od velikog značaja.

Od 2014. do 2018. godine 13 država je povuklo priznanje - Solomonska Ostrva, Surinam, Burundi, Liberija, Papua Nova Gvineja, Lesoto, Komonvelt Dominika, Grenada, Komori, Madagaskar, Palau, Gvineja Bisao i Sao Tome i Principe.

Države koje su priznale od 2014. do 2018. godine su: Tonga, Songapur, Antiga i Barbuda, Togo, Bangladeš i Barbados, odnosno, ima ih skoro dvostruko manje, istakao je predsednik.

Visoka ulaganja Srbije u srpske opštine na KiM

Srbija je od maja 2014. godine do maja ove godine, prema izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a koji je danas u parlamentu predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić investirala značajna sredstva u ekonomski razvoj, infrastukturu, polјoprivredu, obrazovanje i zdravstvo u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na KiM.

U dokumentu Kancelarije za KiM, koji je osnov za debatu u Skupštini, navedeni su najznačajniji projekti u koje je Srbija uložila novac kako bi obezbedila održiv opstanak i pobolјšala uslove života sprskog stanovništva u pokrajini.

Od maja 2014. do maja 2019. godine izgrađeno i rekonstruisano 1.613 stambenih jedinica za interno raselјene, povratnike i socijalno ugrožena domaćinstva, u iznosu od 1,445 milijardi dinara.

Kako je precizirano, izgrađene su 554 kuće za potrebe povratnika, interno raselјenih i socijalno ugroženih u vrednosti 194,36 miliona dinara, kao i 29 zgrada sa 522 stambene jedinice uz obezbeđenje i opremanje lokacija za izgradnju, u iznosu od 1,05 milijardi dinara.

Takođe za 2.284 domaćinstva isporučena je pomoć u građevinskom materijalu u ukupnoj vrednosti od 199,84 miliona dinara.

U projekat izgradnje povratničkog naselјa "Sunčana dolina", na lokaciji Mali Zvečan, investirano je do sada 1,433 milijarde dinara.

To naselјe će obezbediti uslove za život i rad oko 300 porodica (1000). Biće izgrađena saobraćajna infrastruktura, 135 stambenih objekata, škola, crkva, tržnica, dom zajednica, sportski tereni i obdanište.

Ukupna izdvojena sredstva za razvoj polјoprivrede u srpskim opštinama na KiM u periodu 2014-2018. iznosila su 899,68 miliona dinara.

Do maja 2019. godine podržano je više od 1.300 polјoprivrednih domaćinstava nabavkom preko 1,2 miliona kvalitetnih sorti sadnica voća, preko 500 jedinica sitne i krupne polјoprivredne mehanizacije, opreme za voćastvo, nabavkom 50 grla stoke, izgradnjom staja za stoku, kao i opreme za preradu pčelinjih proizvoda.

U izgradnju zdravstveno-rekreativnog kompleksa "Rajska banja" u Banjskoj, Zvečan, Srbija je do sada uložila 473,85 miliona dinara, a radi završetka svih radova do početka 2020. godine, biće izdvojeno još 212 miliona dinara u ovoj godini.

U izveštajnom periodu, finansirana je takođe izgradnja, rekonstrukcija i sanacija 27 km puteva i ulica na KiM, osam mostova i nadvožnjaka, uređenje četiri deponije, rekonstrukcija pet vodovodno-kanalizacionih mreža, kao i infrastrukturno uređenje terena i objekata za sportske namene u ukupnom iznosu od 326,66 miliona dinara.

Izgrađene su i opremlјene dve pivare na teritoriji opštine Zvečan, koje su puštene u rad sredinom 2017. i početkom 2018. godine, a u koje je uloženo 42,5 miliona dinara.

Srbija pomaže finansijski i rad svih medija u sastavu JP "Mreža Most", tako da je pored dosadašnjih pet medija u sastavu Javnog preduzeća, početkom 2018. godine počelo emitovanje programa i na Televiziji Gračanica.

Sredstva se izdvajaju i za obrazovne institucije na KiM sa nastavom na srpskom jeziku, i za zdravstvene ustanove, kako bi se obezbedio i unapredio njihov svakodnevni rad.

Na Kosovu i Metohiji 103 škole (68 osnovnih i 35 srednjih) rade po planu i programu Ministarstva prosvete Srbije, ima i 17 predškolskih ustanova, a u sastavu Univerziteta Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nastava se odvija na 10 fakulteta i tri visoke škole strukovnih studija.

Izgrađen je i kompletno opremlјen Internat i Muzička škola "Stevan Hristić" u Stanišoru, kao i nov objekat Osnovne škole "Radoš Tošić" iz Osojana za potrebe izdvojenog odelјenja u selu Vidanje.

Kada je reč o zdravstvu, izgrađen je i opremlјen Zdravstveni centar Gnjilane u Pasjanu i objekat Doma zdravlјa Peć u Goraždevcu. Za potrebe zdravstvenih ustanova obezbeđeno je 14 sanitetskih i terenskih vozila.

U Izveštaju je navedeno da je dodelјena pomnoć za 545 porodica povratnika na KiM, u vrednosti 202,49 miliona dinara, kao i porodicama otetih i nestalih u iznosu od 12,12 miliona dinara.

U cilјu afirmacije populacione politike, porodicama sa novorođenom decom isplaćena je pomoć - ukupno za 5.410 beba u iznosu od 54,1 milion dinara.

Takođe, 6.152 porodice su primile jednokratnu novčanu pomoć u ukupnom iznosu od 130,83 miliona dinara.

Kancelarija je od maja 2014. do sada pomogla i rad narodne kuhinje humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića", Eparhije Raško-prizrenske, sa 116,38 miliona dinara, kao i rad opštinskih organizacija Crvenog krsta sa 227,9 miliona dinara.

Pored sredstava obezbeđenih budžetom Kancelarije za KiM, Vlada je od maja 2014. do kraja 2018. godine iz tekuće budžetske rezerve obezbedila dodatna sredstva za finansiranje 19 projekata na teritoriji KiM u iznosu od 2,481 milijardi dinara.

Vlada je u oktobru 2018. takođe usvojila Izveštaj o potrebi kompleksnijeg i dugoročnog pristupa investicionim ulaganjima u razvoj opština na KiM sa većinskim srpskim stanovništvom i odobrila sredstva za realizaciju 36 projekata i finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za 40 projekata, čija je ukupna vrednost 2,455 milijardi dinara.

U toku je priprema Predloga zaklјučka Vlade kojim se planira odobravanje finansiranja realizacije 233 projekta i finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za 11 projekata, u ukupnom iznosu od 6,683 milijarde dinara.

Za realizaciju svih projekata bila bi potrebna sredstva u iznosu od 11,621 milijardi dinara.

Vučić o etnički motivisanim napadima na Srbe na KiM

Priština je od 2014. do 2018. donosila različite mere za urušavanje funkcionisanje srpskih opština, uz istovremene etnički motivisane napade na Srbe, rekao je danas predsednik Aleksandar Vučić na sednici parlamenta o KiM.

"Oni sve vreme rade na promeni etničke strukture, pogotovo na jugu i pokšavaju da pronađu mehanizme za napad i potpuno ovladavanje severom", rekao je Vučić.

To, kako je rekao, rade ugrožavanjem bezbednosti srpskog naroda pritiscima kriminalnih grupa, plјačkama, zastrašivanjem i napadima radi pojačanim iselјavanjem Srba, hapšenjem i podizanjem optužnica protiv lokalnih srpskih zvaničnika i viđenijih Srba, pod izgovorom borbe protiv korupcije i kriminala.

Cilј im je, kaže, razbijanje jedinstva i izazivanje sukoba među političkim liderima Srba.

Zato je zahlavio lјudima iz Srpske liste koji su, kaže, svuda uspeli da održe srpsko jedinstvo.

"To su lјudi koji na dnevnom nivou izdržavaju velike pritiske albanskih vlasti i predstavnika onih zemalјa koje su priznale Kosovo. Oni su za njih ozbilјni sagovornici ako hoće da kažu da je Vučić đubre i ''što dalјe od Srbije''. Onog trenutka kad kažu da poštuju Srbiju i njene institucije, oni postaju njihovi politički protivnici", rekao je Vučić.

Kako kaže, ti lјudi su sve uspesli da izdrže, a nikada se nisu žalili.

"Oni čuvaju naš narod na KiM, a ne oni koji pozivaju da se glasa za Gondžu Čauši, samo da bi se srpskom narodu naudilo na bilo koji način", rekao je Vučić.

Inače, u periodu od 2014. o 2018. godine evidentirano je 465 etnički motivisanih napada na Srbe, 150 slucajeva plјački i uništavanja srpske imovine, 45 napada na kulturno-istorijske spomenike, verske objekte i groblјa, 118 provokacija i pretnji, 62 fizička napada, 30 kamenovanja kuća, vozila i lјudi...

Deo izveštaja odnosi se na mere Prištine za narušavanje funkcionalnosti srpskih opština na KiM i promenu etničke strukture u opštinama sa srpskom većinom južno od Ibra - Gračanica, Novo Brdo, Klokot, Štrpce, Ranilug i Parteš.

Osim toga, vršen je otkup kuća i imanja od Srba i njihovo trajno iselјavanje, kupovana najvrednija imanja na važnim lokacijama za plansko naselјavanje Albanaca, građene vikendice u vikend-naselјima i na obodima većih opština, kao i masovna promena prijave prebivališta u pogodnom trenutku.

Takođe, među merama je i ispisivanje albanskog stanovništva iz biračkih spiskova graničnih opština sa albanskom većinom i njihovo upisivanje u biračke spiskove opština sa većinski srpskim stanovništvom.

Vučić: Dijalog sačuvao mir na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je Srbija u periodu dosadašnjih pregovora uspela da sačuva mir na KiM, te da tokom intenzivnih razgovora sa Prištinom nije bilo ozbilјnijih bezbednosnih kriza i pretnji.

On je u Skupštini Srbije istakao da je odvijanje dijaloga bilo korisno za obe strane i da je u punom smislu reči "radio" i za interese srpske i za albansku stranu, a pre svega da je bio važan kako bi se postigao mir i dogovor sa Albancima.

Kako je naveo, tokom dijaloga bio je veoma mali broj tesko ranjenih, ubijenih gotovo da nije bilo, neračunajući Olivera Ivanovića, a sve to posle jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Angažovanje Srbije uspelo je da amortizuje i beskompromisan stav onih koji podržavaju kosovsku nezavisnost, istakao je on.

On je naveo i da je Srbija uspela u tome da mora da se čuje i uvaži njen glas.

"Da li ćemo moći da dobijemo sve sto zelimo, nećemo", rekao je Vučić, dodajući da on neće iznositi neistine kao neki drugi.

"Ali da ćemo da dobijemo vise nego sto smo imali, i u to sam apsoluno siguran i ubeđen", porucio je on dodajući da bi moglo da se postigne i više da je dijalog nastavlјen.

Vučić: Ako ne pristanemo na kompromis,izgubićemo sve

Ako Priština bude ukinula takse, daću sve od sebe, dok sam predsednik Srbije, da pokušamo da pronađemo neko rešenje, izjavio je danas Aleksandar Vučić i ukazao da ćemo, ako ne pristanemo na kompromis, sve izgubiti.

"Hoćemo li da pristajemo na zamrznuti konfklikt ili da probamo da tražimo rešenje. Dok sam predsednik, još tri godine, daću sve od sebe, ukoliko ukinu takse, da pokušamo da pronađemo nekakvo kompromisno rešenje, u kome će se voditi računa o interesima našeg naroda, bezbednosti naših lјudi, crkvama i manastirima, kao i o interesima Srbije".

Vučić je ponovio da će se zalagati za nekakvo kompromisno rešenje i naglasio da precizna istraživanja kažu da nam sledi propast, ako do rešenja ne dođe.

"To govorim zarad istorije, jer pretpostavlјam da je moguće da ne dođemo do kompromisa u narednih pet ili 10 godina, a to bi bila katastrofa i za Srbe i Albance. Posledice bi bile katstrofične za nas u ekonomskom ,socijalnom i demografskom aspektu."

Ističe da trenutno nema čak ni dijaloga, kao i da dogovor i kompromis nisu poraz, već pobeda - ako ne pristanemo, izgubićemo sve.

To je, kako kaže, poručio lažnim rodolјubima i zaštinicima srpskih interesa koji bi da tuđa deca brane KiM.

"Važno je da istaknem da ma koliko mnogi uživaju u nerešavanju i misle da zavisi sve od svetskih okolnosti... svako ko to govori ne govori istinu. Ako ne bude kompromisnog rešenja, biće napada Albanaca na Srbe na Kosovu, jer Albanci gube živce", dodao je Vučić.

Ako bude kompromisa,biće referendum,ishod - obavezujući

Ako bude kompromisnog rešenja, mada sam skeptik po tom pitanju, narod će o tome morati da se izjasni i, za razliku od drugih zemalјa, kod nas će odluka naroda biti obavezujuća, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svodeći današnje obraćanje u parlamentu, predsednik Srbije je rekao da nama u prvoj fazi ostaje da čekamo da vidimo da li će Amerikanci i Evroplјani ubediti Albance da ukinu taske.

"Nastavka suštinskih razgovora bez ukidanja taksi neće biti. Tačka. Ukoliko ukinu takse ići ćemo da razgovaramo, da pokušamo da pronađemo kompromisno rešenje. Ukoliko ga slučajno bude, a skeptik sam po tom pitanju, doći ćemo i pred parlament i pred narod da se o tome izjasne. I za razliku od nekih drugih zemalјa, članica i nečlanica EU, kod nas će odluka naroda da bude obavezujuća. A ne - referendum nije prošao, ali koga briga za referendum", rekao je on.

Kod nas će biti onako kako odluči narod i onako kako narod bude rekao, naglasio je Vučić.

Ako ništa od toga ne bude slučaj i dođe do najgoreg scenarija, i Albanci napadnu naš narod na KiM, ma koliko to bilo teško, a veoma je teško, jer se na KiM nalazi NATO - progon i pogrom srpskog naroda nećemo dozvoliti.

"Imali smo dovolјno ''Oluja'', ''Blјesaka'' , mnogo nesreća i više takve nesreće srpskom narodu nećemo dozvoliti", poručio je on.

Kako kaže, o tome su obavešteni i najviši međunarodni opredstavnici, uklјučujući i komandanta NATO.

"I to je jedan od malih razloga zbog čega pogroma i progona nema, a da su se neki setili da treba da imaju vojsku i policiju 10-12 godina ranije možda bismo nešto više mogli da sačuvamo", dodao je on.

Priština pripremila optužnicu protiv Dikovića, poznat odgovor Beograda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je, prema podacima obaveštajnih organa, Tužilaštvo u Prištini pripremilo optužnicu protiv generala Ljubiše Dikovića, kojom ga tereti za ratne zločine na KiM.

Nema, dodao je, saznanja da je takva optužnica pokrenuta i protiv generala Božidara Delića.

''Za Delića nismo dobili takvu informaciju. Za svakog generala za kojeg iz Prištine misle da treba da ga gone, znate kakvi će biti postupci naših organa. Ne verujem da bi predsednica Vlade Srbije išla protiv ovakve političke volјe i donosila drugačiju odluku'', rekao je Vučić.

Vučić je, odgovarajući na pitanje lidera radikala Vojislava Šešelјa o informaciji da je Specijalno tužilaštvo u Prištini pokrenulo istrage protiv generala Nebojše Pavkovića i Sretena Lukića, kojima je već sudio Haški tribunal, rekao da mu je Pavković pisao o tome da su iz Prištine tražili susret sa njim.

''Mislim da su to tražili kosovski specijalni tužioci sa želјom da ponovo podignu optužnicu protiv njega, ali i ostalih generala'', rekao je Vučić.

Predsednik je naveo da srpski obaveštajni podaci govore da je Specijalno tužilaštvo iz Prištine pripremilo optužnicu protiv generala Dikovića, kojeg je on, podsetio je Vučić, nedavno odlikovao Sretenjskim ordenom.

 

Poslednje vesti