Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Parlić i Terzić u Osojanu na obeležavanju četvrtog Đedovog sabora, posvećen povratku Srba na KiM

U najvećoj srpskoj povratničkoj sredini, u Osojanu kod Istoka, održava se četvrti Đedov sabor posvećen povratku Srba u ovaj kraj i počivšem mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću. Na obeležavanju prisustvuju i predstavnici Kancelarije za KiM, Milena Parlić, Borislav Tajić i Miloš Terzić.

Četvrtu godinu za redom, povodom najvećeg i najuspešnijeg povratka Srba na Kosovo i Metohiju, u Osojanu se okuplјaju raselјeni, meštani, umetnici, kulturno-umetnička društva i svi koji su pomogli da se opstane u ovom delu Kosova i Metohije. Mitropolit Amfilohije je u prvim danima bio sa povratnicima da ih ohrabri i podrži svojim primerom, lјubavlјu i molitvama i smatra se da je on jedan od najzaslužnijih za njihovu odluku da trajno ostanu u svom zavičaju, pa je zato, u znak sećanja na njegov rad osnovan Đedov sabor.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić istakao je da je metohijski „Đedov sabor „ izraz čelične volјe srpskog naroda koji ostaje i opstaje na svojevekovnim prostorima. Okuplјenima i celom srpskom rodu preneo je poruku direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića , da iako nije sa nama, da je svim svojim srcem uz svoj narod na Kosovu i Metohiji.

„Ovo je dobra prilika da se prisetimo dana kada se dogodio najveći i najmasovniji povratak Srba u Metohiju posle 1999. godine. Mnogi su mislili, posebno oni koji su izvršili zločinačku anti-srpsku agresiju na naš narod i našu zemlјu da je te 1999. godine, gde se dogodio kraj istorije i da Srbi nikada više neće imati snage da ustanu da se vrate, da podignu glavu da prkose i da odgovore onima koji su nam naneli zlo. Vi ste primer i vi ste ti koji su pokazali da to nije tako i i da je Vaskrs srpske države moguć, i da će srpska država morati i da može da vaskrsne na ovim prostorima u punom kapacitetu. Zato je od suštinske važnosti da se i u periodu koji je pred nama i u budućnosti držimo svoje srpske pravoslavne crkve, koja je kroz vekove predstavlјala temelј našeg nacionalnog bića i identiteta, ali da i svi mi u svom domenu onoliko koliko možemo uradimo i doprinesemo da srpska država u budućnosti bude ekonomski i politički i vojno snažnija, jer ćemo samo na taj način efikasno i onako kako treba dočekati promene geopolitičkih prilika u svetu i onda ćemo jedino tako uspevati da stvari rešavamo onako kako mi mislimo da treba i onda ćemo biti u situaciji da se radujemo političkim pobedama Srba na Kosovu i Metohiji koji su nam nasušna potreba koje će nam nesumnjivo posle svih teškoća i iskušenja koje kao narod prolazimo i sa kojima se suočavamo, ako Bog da i uz božiju pomoć, doći.

Terzić je istakao da treba da branimo naše kulturno, duhovno i identitetsko nasleđe na KiM jer je ono najvrednije što srpski narod ima i što poseduje upravo ovde u Metohiji, jer ovde je majka svih naših pravoslavnih crkvi i manastira.

„Ovo je prilika da pošalјemo poruku svima i onima u Prištini i međunarodnom faktoru da su Srbi složni, jedinstveni, okuplјeni oko istih cilјeva i da nikada nećemo odustati od borbe za naše nacionalne vrednosti“.

Svetu liturgiju služe vladike Teodosije i Ilarion sa sveštenstvom Eparhije raško-prizrenske. Nakon liturgije vladika novobrdski Ilarion istakao je da je bilo teško tih dana ali da Srbi opstaju i danas uprkos teškom vremenu na ovim prostorima.

“Kosovo i Metohija je naša sveta zemlјa a različite počasti su se nadvile nad našom zemlјom, na nama je samo da se vratimo našim hramovima, veri i Bogu .Iđasmo za svetim mitropolitom Amfilohijem koji je trčao tamo gde su svi bežali , išao je gde je muka gde je narod i zahvalјujući njemu danas smo ovde na mestu povratka, pokajanja. Došli smo sa različitih mesta i danas je sa nama i brat, bratanci i rođaci našeg mitropolita Amfilohija, a svi se osećamo da smo njegov rod. Ono što je najbitnije da se svi vratimo Bogu, da se pokajemo, smirimo da naše zatrovane odnose očistimo kako bi naučili da drugu vrstu zatrovanosti lečimo”.

Ilarion je istakao da je bilo teško kada su se Srbi vratili u povratničko selo u tada pusto i porušeno i da je liturgija služena u školi.

„Zato je ovo povratničko mesto, ne u samo onom smislu da se narod ovde vratio na svoja spalјena ognjišta sa prvim sveštenikom, blaženom uspomene mitropolitom Amfilohijem koji u ovome selu, a i mi se udostojismo sa njim zajedno da služimo liturgiju u srušenoj školi. Tada je besedio, okupio narod, tešio i rekao im da uzmu za praznik ovaj dan na koji se sabrasmo a to je dan Svetih Makaveja, starozavetnik mučenika, ispovednika i boraca za čistotu vere i da im to bude dan za saborovanje, dan za okuplјanje i dan za vršenje spomena na veliko čudo Božije, a to je čudo povratka. Na nama je do koje ćemo mere da otvorimo svoju dušu i za Boga i za bližnjega i da na taj način dođemo do prave slobode, jer čovekova sloboda je u onome drugom i drugačijem, a najveća sloboda je u onome koji je najviše drugačiji u odnosu na nas koji smo stvoreni, a to je Bog koji je nestvoren, kojeg nikada niko nije video, ali jedinorodni sin koji je u naručju oca on ga je objavio i on ga objavlјuje. On je sa nama u sve dane do svršetka veka. Zbog te tajne se mi sabrasmo ovde, da bi se skupili i sabrali u onome koji je postao blizak nama, jedan od nas duhom svetim i da bi se priveli našem ocu nebeskom, koji jedini postoji, koji je jedini izvor postojanja. Čovek je biće povratka otkad je otpao od Boga i od one rajske naslade, čovek zapravo čezne za povratkom. I jevrejska reč koja označava ono što mi zovemo pokajanje je zapravo reč koja se koristi za povratak“, istakao je Ilarion.

Poslednje vesti