Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Petković: Tražio sam da hitno prestane progon Srba na KiM i formiranje ZSO

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je danas u Briselu, posle nove runde dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pegovarača, da je delegacija Beograda tražila formiranje ZSO i da hitno prestane progon Srba u AP KiM.

Petković je rekao da je otklonjena i poslednja prepreka kada je reč o primeni Deklaracije o nestalim osobama.

"Imamo Deklaraciju, imamo Pravilnik o radu i dogovorili smo sada i zajedničku komisiju, koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, kao i do sada, Međunarodni komitet Crvenog krsta. To je ono što je za nas značajno i važno, na čemu je Beograd sve vreme insistirao. I da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo", rekao je Petković.

Naveo je da je Beograd sve vreme isticao i govorio da za nas pitanje nestalih nije političko, nego čisto humanitarno pitanje, koje mora da bude rešeno.

Petković je istakao da je važno pitanje za Srbe na Kosovu i Metohiji i Beograd formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) i pitanje deeskalacije.

"O tome smo snažno i uporno govorili i insistirali i na bilateralnom sastanku, ali i ja u direktnom susretu sa gospodinom (Besnik) Bisljimijem, koga sam pet puta zaredom pitao da li Priština podržava evropski nacrt statuta, jer nam je neophodno da se dogovorimo oko statuta kao konkretnog koraka da bismo krenuli u pravcu formiranja ZSO, koja je preko potrebna Srbima na Kosovu i Metohiji, jer bez ZSO nema ni opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", naveo je Petković.

Na pitanje da li je dobio odgovor od Bisljimija, rekao je da nije, već da se Bisljimi samo smejao.

"A onda kada mu je i (specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav) Lajčak postavio pitanje: 'pa dobro, pet puta Vam gospodin Petković postavlja pitanje, šta imate na to da kažete’, on je odgovorio da mora da se konsultuje, kao da ne zna o čemu je reč", naveo je Petković.

Istakao je da se ono što je Bisljimi najavljivao pre nego što je došao u Brisel pokazalo i tokom dijaloga - da Prištinu uopšte ne interesuje normalizacija odnosa i da su njeni predstavnici tu samo da budu prisutni, da neko ne bi rekao da opstruiraju dijalog

.

"Oni su sada u izbornoj kampanji i njih samo interesuje kako da napadnu Srpsku listu i Srbe i ne interesuje ih normalizacija odnosa", nagl‚asio je Petković.

Kada je reč o deeskalaciji, rekao je da je srpska strana istakla da mora da prestane progon Srba od strane premijera privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbina Kurtija, naročito na severu AP Kosova i Metohije, kao i da prestane teror tzv. kosovske policije, koja je protivpravno prisutna na severu pokrajine.

Petković je rekao da je prvi pokrenuo pitanje o napadu na kanal Ibar-Lepenac.

"Ja sam prvi pokrenuo to pitanje i želeo direktno da suočim Bisljimija sa lažnim optužbama koje šire više od tri nedelje, kada je reč o tome da je navodno zvaničan Beograd umešan u taj napad. Pitao sam gospodina Bisljimija da li osim tih političkih ocena i laži i provokacija po tom pitanju ima konkretan dokaz - naravno da nemaju nikakav dokaz. Jasno je da Beograd nema nikakve veze s tim i to smo više puta jasno rekli i ukazali da je i taj napad direktno uperen protiv interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", rekao je Petković.

Dodao je da Priština koristi i ovakve stvari kako bi vršila propagandu prema Beogradu, jer im je to sada potrebno u izbornoj kampanji.

Petković je rekao da su teme razgovora bila i druga važna pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa, ali i svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji.

"Od pitanja integrisanog upravljanja prelazima, gde smo govorili i o veterinarskim certifikatima koji su neophodni. Tražio sam da i ostali prelazi moraju da budu otvoreni za srpsku robu koja treba da uđe na prostor Kosova i Metohije, da mora još intenzivnije da bude prihvaćeno sa strane Prištine da srpski kamioni mogu bez problema da ulaze na prostor Kosova i Metohije" naveo je Petković.

Dodao je da je tema razgovora bilo i pitanje energetike i da je obavestio Lajčaka i da je rekao i glavnom pregovaraču Prištine Besniku Bisljimiju da se desio incident u Brđanima, gde je grupa Albanaca bukvalno napala srpske radnike Elektrosevera koji je tamo trebalo da instaliraju električne satove u domaćinstvima.

Petković je ukazao da to pokazuje da Albanci ne žele da potpišu ugovor sa Elektroseverom, odnosno posledično da ne žele da plaćaju račune za struju i da zapravo takvim ponašanjem najdirektnije ugrožavaju i Elektrosever, ali i sam sporazum o energetici.

Važno pitanje koje je pokrenuto je i pitanje povratka interno raseljenih, naveo je Petković i naglasio da je to tema na kojoj Beograd stalno potencira i na kojoj stalno insistira, zato što imamo ogroman broj interno raseljenih ljudi, ima i onih koji žele da se vrate, pa čak i na mesta gde su im kuće zapaljene, da grade nove kuće, ali ne postoje bezbednosni uslovi.

"Jer ono o čemu svedočimo, to je da se zapravo najviše incidenata dešava u pravcu tih najranjivijih, a to je prema povratnicima u povratničkim naseljima i mestima, naročito u Metohiji", ukazao je on.

Istakao je da hapšenje Srba i njihovo zadržavanje za navodne ratne zločine takođe utiče na interno raseljena lica i njihov povratak, jer se time šalje poruka da nisu dobrodošli na Kosovo i Metohiju.

Petković je naveo da je jedna od tema bilo i pitanje telekomunikacija, na kojoj je Beograd takođe inisistirao.

"Učinili smo sve što je sa naše strane da pokažemo da smo spremni da idemo u pravcu normalizacije odnosa, da je dijalog za nas veoma bitan i značajan, da dijalog nema alternativu i da kosovsko pitanje jedino možemo da rešavamo u okviru dijaloga, jer tako čuvamo mir i stabilnost, i drugo, borimo se za budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", rekao je Petković.

Poslednje vesti