Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Ministar spolјnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Nјujorku da za Srbiju nisu prihvatlјivi zahtevi i nastojanja Prištine da se uklјuči u rad međunarodnih organizacija izvan konteksta Dogovora o regionalnom predstavlјanju i saradnji, kao što su Unesko i Interpol.
Dačić je rekao da se u skladu sa rezolucijom SBUN 1244 Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava i prema tome ne može se kvalifikovati za prijem u Unesko i Interpol, a svako drugačije postavlјanje prema razmatranju njihovog članstva predstavlјalo bi kršenje pravnih pravila pod okrilјem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.
" Ako i kada dođe vreme, pitanja ovog tipa treba da budu predmet dijaloga između Begrada i Prištine", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.
Ističući da Srbija osuđuje svako skrnavlјenje verskih objekata bilo koje vere, Dačić je ukazao da uništavanje kulturne i verske baštine na Bliskom istoku od strane ISIL-a nailazi na oštru osudu svuda u svetu kao akt terorizma, dok oni koji skrnave i uništavaju srpsku kulturnu baštinu na Kosovu traže članstvo u UNESKO-u uz tapšanje po leđima kao gest nagrade.
Dačić je takođe upozorio na drastičan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa:
"Složićete se sa mnom da bi neko ko pretenduje na članstvo u Unesko morao, ne samo rečima već i delima, potvrditi privrženost i posvećenost cilјevima i principima Ustava Uneskoa, s kojima su nesumnjivo nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana kako bi se uklonili tragovi vekovnog postojanja jednog naroda na nekom prostoru, kao i nekažnjavanje počinilaca ovakvih varvarskih akata nedostojnih 21. veka."
Kako je naveo, od juna 1999. godine do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika, bili su mete napada.
Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju.
"Na prostoru Kosova i Metohije uništena su 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništeno je ili oštećeno 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalјa, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik", naveo je Dačić.
On je istakao da su napadi na srpsku baštinu u tom smislu napadi na identitet Srba i imaju direktan uticaj na njihov osećaj prihvaćenosti u lokalnoj sredini i deo su procesa menjanja istorijskih činjenica u cilјu marginalizacije i eliminisanja Srba i Srbije iz istorije Kosova i Metohije.
Dačić je pored izlaganja priložio i slike uništene srpske kulturne baštine.
Kako je rekao, Beograd je sa zabrinutošću primio informaciju da Euleks vrši pripreme za predaju privremenim institucijama samouprave, odnosno lokalnom pravosuđu, predmeta i prateće dokumentacije o slučajevima u kojima su postupali tužioci i sudije Euleksa.
" Reč je o oko 500 slučajeva, od kojih se oko 300 njih odnosi na ratne zločine, od čega je 270 nasleđeno od UNMIK-a", naveo je Dačić.
Ukoliko Euleks sprovede taj postupak, a posebno osetlјivih predmeta istraga ratnih zločina počinjenih na teritoriji Kosova, posledice bi bile nesagledive po procesuiranje ratnih zločina počinjenih od strane OVK nad Srbima, nealbancima i Albancima označenim kao „srpskim saradnicima" tokom oružanih sukoba 1998-1999. godine, upozorava Dačić.
Budući da se očekuje skoro formiranje Specijalnog suda za ratne zločine počinjene od strane OVK, a koji se formira upravo zbog činjenice da lokalno pravosuđe na Kosovu nije u stanju da sprovodi postupke protiv počinilaca ratnih zločina iz redova OVK, ukazujemo da ustupanje predmeta ratnih zločina od strane EULEKS-a lokalnom pravosuđu nije u skladu sa aktivnostima međunarodne zajednice ka formiranju Specijalnog suda, naveo je Dačić.
"Ukoliko bi se navedeni predmeti prosledili lokalnom pravosuđu, opravdane su sumnje da će mnogi materijalni dokazi i svedoci biti uklonjeni ili zastrašeni što bi znatno otežalo rad budućeg Specijalnog suda za ratne zločine. Ne treba zanemariti ni politički motivisana hapšenja i dugotrajne sudske postupke, te dvostruke aršine lokalnog pravosuđa", naveo je on.
U tom kontekstu, Dačić je naveo slučaj Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda", koji je priveden krajem januara 2014. godine i do danas je u pritvoru uprkos garancijama i apelima Vlade Srbije da mu se dozvoli odbrana sa slobode.
Oliver Ivanović već danima štrajkuje glađu u nastojanju da se izbori za ovo pravo, dodao je ministar.
Dačić je članicama SB UN preneo i da Vlada Srbije pridaje poseban značaj iznalaženju rešenja za interno raselјena lica, a stvaranje uslova za njihov održivi povratak jedan je od klјučnih segmenata procesa pomirenja.
"Od preko 220.000 lica koja su napustila Kosovo od 1999. godine, u proteklih 16 godina održiv povratak je ostvarilo samo njih 1,9 odsto a u Srbiji je i dalјe raselјeno oko 204.000 lica. Prema tome, procenat održivog povratka je u konkretnom slučaju ispod svih svetskih standarda i proseka", ukazao je ministar.
Dačić je ukazao i na tendenciju privatizacije javnih i društvenih preduzeća u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, i da se može zaklјučiti da je osnovni motiv ovih privatizacija, čija je etnička konotacija jasno vidlјiva, uništavanje ekonomskih resursa upravo u srpskim sredinama, što je nespojivo sa demokratskim tekovinama i evropskim standardima.
"Izuzetno smo zabrinuti i povodom Nacrta zakona o Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine koji se nalazi u skupštinskoj proceduri na Kosovu, a kojim se direktno krši Tehnički sporazum o katastru iz 2011. godine", upozorio je on i dodao da je Beograd tražio se obustavi procedura usvajanja pomenutog Zakona.
Zarif: Izazovi vladavina zakona i zaštita kulturnog nasleđa
Odlazeći šef UNMIK-a Farid Zarif ocenio je danas na sednici SB u Nјujorku putem video linka iz Prištine da su glavni izazovi na KiM uspostvlјanje vladavine zakona i zaštita kulturnog nasleđa.
On je pozdravio činjenicu da je kosovska skupština nedavno usvojila amandman kojim je ompogućeno osnivanje Specijalnog suda za zločine bivše OVK.
Kašnjenje u tom procesu bilo je razglo za zabrinustost, a usvajanje amandmana ukazuje na rešenost Prištine da uspostavi demokratsko društvo vladavinu prava, rekao je Zarif.
Drugi veliki izazov u razmatranom periodu i tokom njegovog mandata bila je zašita kulturnog nasleđa, istakao je šef UNMIK-a i u tom kontekstu pomenuo sudski proces kojim je pokušano osporavanje imovine manastira i SPC u Dečanima.
"Dobio sam jasna uveravanja da revidirana verzija nacrta zakona neće biti usvojena sem ako je u skladu sa ustavom Kosova," rekao je Zarif.
On je podsetio da će se predstavnici Beograda i Prištine 25. avgusta sastati u Briselu u nastojanju da postignu saglasnost i izrade detalјan okvir za formiranje Zajednice srpskih opština.
Zarif je izrazio nadu da će se narednih dana dijalog u Briselu proširiti i obuhvatiti i druga teška pitanja koja opterećuju odnose poput sudbine nestalih lica, kompenzacije porodicama kao i rešavanje pitanja povratka i izbeglica i raselјenih i statusa SPC.
Budući da mu je ovo poslednja sednica SB o Kosovu Zarif se osvrnuo na svoj mandat ocenivši da je u protekle četitri godine postignut napredak u nizu pitanja.
"Kada sam otišao na KiM posle juna 2011. tenzija je bila veoma velika, podizane su barikade na severu Kosova. Javni i politički diskurs među zajedniciama i Beograda i Prištine bio je na nivou animoziteta," rekao je on.
Posle četiri godine situacije se drastično promenila, ocenio je Zarif navodeći da su predstavnici Srba gradonačelnici u četiri opštine na severu a ministri iz redova Srba promovišu ne samo pitanja koja se tiču njihove zajednice.
"Kroz proces dijaloga i političkog kompromisa danas je potreba dijaloga prisutniji u javnom diskursu nego u prošlosti. Ne kažem da su napori koij su danas postignuti dovolјni,ali postoji oprezni optimizam da će se taj proces nastaviti," zaklјučio je Zarif.
Ban: Sporost kosovskih institucija u formiranju suda za zločine bivše OVK
U sedištu Ujedinjenih nacija u Nјujorku počela je sednica Savet bezbednosti posvećena Kosovu, na kojoj će biti razmotren najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna.
Ban je u izveštaju pozdravio nastavak pregovora Beograda i Prištine o nerešenim pitanjima, uklјučujući uspostavlјanje Zajednice srpskih opština, i izrazio žalјenje zbog sporosti kosovskih institucija kada je reč o formiranju Specijalnog suda za zločine bivše OVK.
Generali sekretar UN je između ostalog ocenio i da se KiM i region suočavaju sa transnacionalnim izazovima, naročito kada je reč o radikalizaciji mladih i ekstremizmu, podsećajući na optužnice za terorizam protiv 32 osobe zbog navoda da su se pridružile ili regrutovale osobe za borbe u Siriji, ili su prikuplјale novac za Islamsku državu.
Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |