Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Kozarev u Varšavi o modelu za održiv povratak raselјenih

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev izjavio je danas da je za održivi povratak interno raselјenih lica u pokrajinu potrebno iznaći nove pristupe, i objasnio da Srbija predlaže sveobuhvatni model koji bi podrazumevao povratak u sigurnu sredinu, u kojoj će biti garantovan pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama, obrazovanju i radnim mestima.

Kozarev je, govoreći na ovogodišnjem OEBS-ovom Samitu lјudske dimenzije u Varšavi, rekao da takvo sveobuhvatno rešenje nudi upravo koncept povratničkog naselјa „Sunčana dolina“, u kojem će na severu KiM 300 porodica dobiti priliku da se vrati u pokrajinu i da tamo ostanu.

„Sunčana dolina“ će, prema rečima Kozareva, osim kuća i osnovne infrastrukture, imati obdanište, školu, zdravstveni centar, poštu, crkvu i sve uslove za razvoj preduzetništva, a takva ekonomski održiva zajednica će u interakciji sa širim okruženjem doprineti opštem ekonomskom razvoju Kosova i Metohije.

„Ovaj projekat biće multietničkog karaktera, biće realizovan transparentno i sa naglaskom na rezultatima. Ako uspemo da iznađemo zajednički način da rešimo problem interno raselјenih kroz ovakve projekte, nije kasno da problem uspešno rešimo. Za uspešnu realizaciju ovakvog pristupa neophodna je saradnja sa međunarodnom zajednicom i zainteresovanim stranama na terenu“, kazao je Kozarev.

Prema njegovim rečima, ovakav mkodel povratka može biti univerzalan i sproveden i u drugim regijama gde se OEBS suočava sa neophodnošću rešavanja pitanja interno raselјenih.

Kozarev je precizirao da se, prema podacima UHCR-a, širom regiona i dalјe nalazi oko 230.000 raselјenih sa KiM, a od toga je daleko najveći broj (u ovom trenutku 204.049 osoba) u Srbiji.

Ostvareni nivo povratka je ispod pet odsto od ukupnog broja raselјenih, a Kozarev je izneo čitav niz problema koji su na to uticali, kao što su uništena imovina, izostanak kompenzacije i efikasnih mehanizama za restituciju uzurpirane imovine, legalizacija otimačine imovine kroz sudske prevare.

Problem, takođe, predstavlјa legalizacija objekata, težak pristup ličnoj dokumentaciji, visoke administrativne takse, neefikasan sud nesposoban da vodi postupke na srpskom jeziku i loša bezbednosna situacija.