Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Без ЗСО нема искреног помирења и нормализације

Месецима уназад стрпљиво смо чекали да се спроведе споразум из августа прошле године. Низ догађаја у Приштини и политичких активности које су биле одговор на наше понављање да се мора реализовати договорено, не само из Брисела него и из коалиционог споразума, сваки пут су нас сачекале као изговор - каже Љубомир Марић, координатор тима за израду Статута ЗСО и министар у косовској Влади, одговарајућ и на пита ње "Јединства", да ли ће ускоро доћи до реализације Бриселског и коалиционог споразума и додаје: "Слање споразума из Брисела о принципима за успоставља ње ЗСО на оцену уставности, уместо усвајање Уредбе Владе Косова и њено потврђива ње у Уставном суду, озбиљно је пореметило начин на који је ЗСО требало да буде успостављена и довело до ситуације у којој се данас налазимо.

Дакле они који су уместо договорених ‘корака’ за ства ње правног оквира неопходног за израду Статута и одлучили да заиграју игру свођења Заједнице на удружење, мораће да се суоче са потенцијалним последицама неуспеха спровође ња Бриселског дијалога и на крају свакако и нормализације односа између Београда и Приштине, а да не говоримо о искреном помирењу између два народа - појашњава Марић.

Докле се стало са израдом Статута ЗСО, односно шта је тим задужен за израду статута испред Владе Србије урадио до сада по том питању и како оцењујете најаве приштинских институција да ће статут бити рађен искључиво по косовским законима али и бити разматран у Уставном суду Косова?

Статут као правни документ који уређује функциониса ње Заједнице кроз четири кључне области које су јој додељене Првим споразумом и њен однос са локалним самоуправама које ће је сачи њавати постоји у разним верзијама већ више од две године и једну од верзија је Управљачки тим и доставио Бриселу крајем маја месеца прошле године. Сам Статут се релативно брзо може поново 'спустити' на преговарач ки сто у Бриселу, али оно што је неопходно за наставак спровође ња Споразума о ЗСО је увође ње принципа договорених августа прошле године у Бриселу у косовско законодавство. Ово је требало да се спроведе доноше њем Уредбе Владе Косова која би затим са исцрпним образлож е њем била упућена на потврду уставности, чиме би се заједно са Првим споразумом који је верификован у Скупштини Косова, био створен правни оквир неопходан да се Статут припреми и усвоји на конститутивној седници ЗСО.

Недавно је посланица Европског парламента, Урлике Луначек изјавила да ће ускоро доћи до формира ња ЗСО али да она неће имати извршна овлашћ ња, већ да ће бити искључиво по косовским законима. Како то коментаришете?

Не бих коментарисао изјаве никога ко није у могућности да доноси одлуке на Косову. Улрике Луначек није ни посланик у Скупштини Косова, нити члан Владе. Не видим која су њена овлашћ ња по пита њу ЗСО.

Како сте доживели критике које је на Ваш рачун упутио косовски премијер Иса Мустафа који Вам је замерио, између осталог, што Косово називате пуним називом Косово и Метохија ?

Не бих путем медија да коментаришем, нити одговарам на било какве како сте рекли замерке и критике. Уопште је познато да поједини медији на Косову од првог дана када смо постали чланови Владе извлаче из контекста искључиво негативно и конструишу наслове који од нас треба да направе мете за екстремисте и свакако да скрену паж њу са реалних проблема свих грађана. л Очекујете ли да ће се и на КиМ одржати ванредни парламентарни избори или су приче о изборима само жеље опозиционих странака, и да ли би се по Вашем мишље њу у случају избора нешто значајно променило на политичкој сцени КиМ? Све сам уверенији да до избора неће доћи ове године и да је евентуално могућ неки договор око оквирног датума неких ванредних избора као резултат договора водећих политиких партија на Косову и опозиције. Свакако мислим да до значајније промене не би дошло, посебно у политици и одлукама када је у питању српски и остали неалбански народи, као ни односи са Београдом.

Европска комисија је дала „зелено „ светло за визну либерализацију Косову уз извесна ограничења. Имају ли у том смислу основа упозорења српских невладиних организација да ће једино косметски Срби, остати изван безвизног режима?

Такав резултат спровође ња препорука Европске комисије био би у најма њу руку неуспех европске политике и принципа остварива ња основних људских права за носиоце пасоша Републике Србије који живе на КиМ, јер би један значајан број грађана био ускраћен права избора који документ жели да користи. Сигуран сам да ће се до успоставља ња безвизног режима за носиоце косовског пасоша, решити и пита ње пасоша који имају ознаку Координационе управе. Могли смо да чујемо и јасне најаве директора Канцеларије за КиМ, Марка Ћурића да ће Влада Републике Србије предузети све и разговарати са Бриселом о овом пита њу. Дакле, верујем да ће ово пита ње бити позитивно решено.

Упркос формирању, почетак рада Специјалног суда за злочине које су починили припадници „ОВК“ и даље је, чини се на дугом штапу. Да ли и када очекујете да овај суд почне са процесуирањем првих оптужница и да ли ће се међу оптуженим како се очекује, наћи значајна имена из албанског политич ког живота?

То је нешто на чему међународна заједница инсистира и што ће свакако пратити Косово на сваком кораку када је у пита њу однос Приштине и сваке важније престонице попут Вашингтона, Лондона или Берлина. Пита ње динамике је свакако оптерећено као и остала пита ња, политичким релацијама и активностима односно омета њем од стране опозиције.

Последњих дана пуно се полемисало у косовској јавности око одласка мисије Еулекс са КиМ. Иако на састанку представника ове мисије и косовских званичника није постигнут конкретан договор, очекује се да се ово пита ње нађе у косовском парламенту. Постоји ли могућност да се међународна заједница повуче са КиМ и шта би то значило за Србе?

Свакако је важно да мисија Еулекс настави да буде присутна на КиМ јер је то за нас једина шанса за неки вид контроле и заштите од правосудног система који је до сада био јако неправедан према неалбанцима. Иако се Еулекс у случају Оливера Ивановића није показао као инструмент владавине права и иако су можда неки сегменти Еулекса знали бити продужена рука одређених структура из Приштине, нама је Еулекс и даље потребан саговорник и сарадник у многим областима