Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Утврдити судбину свих особа које се и даље воде као нестале

Од завршетка ратних сукоба на Косову и Метохији протекло је више од једне и по деценије, међутим стотине породица из наше јужне покрајине и даље очекују да истина о судбини њихових најмилијих буде расветљена.

Међународном комитету Црвеног крста (МКЦК) пријављено је 6.049 случајева несталих на Косову и Метохији, и од тог броја је до данас затворено 4.383 случајева. И даље се 1.666 особа води као нестало, а међу њима је више од 570 Срба и других неалбанаца.

Институције и политичке елите, као и надлежне међународне организације, дужне су да уложе додатни напор како би се породицама, које и даље живе у ишчекивању и нади, утврђивањем истине понудила каква-таква утеха. И поред декларативне спремности свих заинтересованих страна, нисмо успели да утврдимо каква је судбина свих несталих, а једна од најмрачнијих страница историје наше заједничке историје неће бити затворена док год то не буде учињено.

Београд и Приштина се питањем несталих лица баве у оквиру Радне групе којом председава МКЦК, што је добар, али показало се не сасвим ефикасан, механизам за сарадњу на решавању проблематике несталих. Комисија, ипак, без обзира на све препреке са којима се суочава, истрајава у овом тешком и племенитом послу.

Кроз овај механизам решено је око 1.620 случајева несталих лица, а спроведене су и значајне теренске активности ради провере информација о местима могућих гробница. Београдска делегација је поступила по свим захтевима Приштине који се односе на теренске провере и лоцирање могућих гробница на подручју централне Србије. Дакле, сваку локацију за коју смо добили информацију смо проверили и тако ћемо се понашати и убудуће.

Очекујем и да Приштина Радној групи преда информације о могућим гробницама са посмртним остацима Срба и других неалбанаца, а од међународних организација, које су у време чињења злочина и њиховог прикривања биле на КиМ (Кфор, УНМИК, ОЕБС, Хашки трибунал), да помогну у прибављању релевантне документације и решавању питања око 400 НН посмртних остатака у мртвачници у Приштини.

Недостатак информација о могућим појединачним и масовним гробницама и тешкоће у идентификацији ексхумираних посмртних остатака и даље су кључне препреке за решавање случајева несталих лица. Очекујем да у наредном периоду Београд и Приштина начине одлучнији помак ка српско-албанском помирењу тако што ће, без изузетка, утврдити судбину свих особа које се и даље воде као нестале.