Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић за РТК: Бриселски дијалог је гаранција мира

Бриселски дијалог је, без обзира на ограничене резултате, гаранција мирног решавања несугласица и треба да доведе до тога да, без обзира на неслагања по питању статуса наше јужне покрајине, и Срби и Албанци живе у бољем и уређенијем друштву, изјавио је вечерас директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Ђурић је, у интервју за програм на албанском језику Радио-телевизије Косово (РТК), истакао да дијалог треба да послужи као средство да се разлике изолују, да оно око чега се две стране не слажу буде што је могуће више пострани, а да се отворе нова поља сарадње у свим областима где је то могуће.

"То што тако различито гледамо на дијалог доводи до проблема у функционисању дијалога, међутим уз све мане дијалога и чињеницу да је дао ограничене резултате, он је дао један јако велики резултат који је важан и за Албанце и за Србе и све друге који живе овде, а то је мир. Дијалог је дао једну врсту осећаја да постоји канал комуникације којим решавамо проблеме", објаснио је Ђурић.

Како је истакао, ако неке проблеме не можемо да решимо данас, дијалогом макар отварамо перспективу да се неслагања решавају речима, а не на начине на које су погрешно и једни и други у прошлости покушавали да их реше.

"Ми чувамо позицију по питању статуса КиМ, која је дефинисана нашим Уставом и вољом већине грађана Србије, али се истовремено трудимо да нам то не буде препрека у нормализацији односа са Приштином. Мислим да то и међународни званичници препознају и цене", казао је Ђурић, додавши да ће се трудити да у све што ради у интересу српског народа не буде против било чијег интереса.

"Наша борба за више права за Србе на КиМ не значи мање права за било кога другог. Ми нисмо непријатељи албанског народа", рекао је Ђурић, и додао да то морају да схвате и албански политичари, који политичке представнике Срба на КиМ не треба да доживљавају као "фолклор у институцијама", већ као саговорнике за решавање објективних проблема српског народа.

Упитан да ли ће се Србија извинити за злочине почињене над косовским Албанцима, Ђурић је објаснио да се са жртвама не треба играти и да процес помирења и извињења треба да буде искрен и да се до тога мора доћи кроз дијалог.

"Нисам један од оних који ће извињења без договора и плана користитити за политичке поене пред међународном заједницом. То ћу оставити онима који сматрају да на тај начин могу да поправе свој лични рејтинг и побољшају међународну позицију своје стране", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, српски и албански народ треба да иза себе оставе време мржње како би нове генерације живеле у миру и са више међусобног поштовања.

"Ја се не стидим да кажем да веома поштујем албански народ и дајем свој допринос да мој српски народ, који бескрајно волим и поштујем, има боље односе са албанским народом у будућности, искључиво на основу искреног и поштеног односа. Спреман сам да кажем шта све није било у реду са наше стране и чезнем за партнерима који ће бити спремни да то исто ураде са друге стране", објаснио је Ђурић.

"Мислим да је важно да разговарамо о томе како ћемо једни другима да олакшамо ране и муке, које су неодговорни, лоши и зли људи на обе стране направили нашим народима. Добри људи преовладавају у оба наша народа и мислим да је у нашем интересу да заједнички радимо на томе да залечимо ране из прошлости", закључио је Ђурић.

Коментаришући честа скрнављења Храма Христа Спаса у Приштини, Ђурић је подсетио да је изградња те цркве почела 1990. године, у време пре него што су представници Албанаца напустили тадашње покрајинске и локалне институције, те да њена заштита мора да буде цивилизацијска вредност.

"На крају крајева, то је питање које треба да решавају верске заједнице а не ми политичари. Не мислим да иједан политичар треба да на неку цркву или џамију гледа као на политички објекат, јер оне то нису. Ја бих био срећан ако би она била завршена, то би допринело и лепоти Приштине и интересима бољих међуверских односа", поручио је Ђурић.

Видео