Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Димкић: Менаџмент и радници противе се самоуништењу Трепче

Закон о Трепчи штетан је по компанију, тврди директор Трепче-север Јован Димкић, додајући да је он и непримењив, јер, како наводи, предвиђеном реорганизацијом биће уништен комплетан модел функцинисања комбината, а менаџмент и радници, поручује, нису спремни за самоуништење.

Он напомиње и да се далеко већа количина руде експлоатише с територије Централне Србије, него с територије Косова и Метохије.

Трепча је, иначе, регистрована у Агенцији за привредне регистре Србије као Холдинг Рударско-Металушрко Хемиијски комбинат АД Трепча са власничком структуром у којој је већински акционар Влада Србије преко Фонда за развој са око 55 одсто акција, док су остали акционари Прогрес, Беобанка, 14. октобар, Југобанка , Дунав...

Димкић је на конференцији за новинаре у Звечану рекао и да је на Косову и Метохији Трепча регистрована у Косовској агенцији за привредне регистре, као правно лице под садашњим називом Трепча и налази се под администрацијом Косовске агенције за приватизацију.

"Регистрована је у целини официјелно као једно лице, али у пракси функционише као потпуно две различите целине - Трепча север и Трепча југ", навео је Димкић.

У Трепчи север запослено је око 3.000 раднике, међу којима је највећи број Срба, а Димкић наглашава да су многи Срби 2000. године морали да напусте своја радна места из Трепчиних производних капацитета јужно од реке Ибар.

У рударском басену у Лепосавићу су четири рудника: Црнац и Бело Брдо, Металургија олова у Звечану, а Трепча поседује и многе друге објекте попут базена, зграда итд.

"Рудно тело се простире са обе стране административне линије и бизнис планом за ову годину је предвиђено да у руднику Бело Брдо експлотација руде буде 80:2о, а у Црнцу 55:45 са територије централне Србије", објаснио је Димкић, додајући да се далеко већа количина руде експлатише са територије Централне Србије него са КиМ.

Трепча је, наводи још, постала ликвиндна фирма, плаћа све обавезе добављачима и другима за услуге, а редовно исплаћује плате које су у просеку 400 евра, при чему јамски радници примају око 700, а најбољи рудари зараде и до 1.200 евра месечно.

Изузимајуци Мађарску, Димкић каже да су најбоље зараде у региону.

Како каже, Трепча се суочавала и минулих година са опструкцијама косовских институција, наводи као пример из 2010. када је косовска пореска управа конфисковала око два милиона евра са њиховог жиро рачуна због обавеза које је имала Трепча- југ, да би вратили та средства тек након три године.

"Најдрастичнији пример опструкције је забрана реализације уговора за продају гранулисане шљаке, где је практично постојао нацрт уговора са једним купцем у САД вредан 50 милиона долара и све је то отишло у неповрат", навео је Димкић, закључивши да је закон усвојен у косовској скупштини свакако стетан по компанију, те да менаџмент и радници нису спремни на самоуништење.