Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
У порти цркве Ваведења пресвете Богородице у Липљану, обележена је Храмовна слава. Свету литургију, служио је архимандрит Иларион уз саслужење пароха липљанског, протојереја – ставрофора, Срђана Станковића.
Црква није могла да се створи на силу јер у Богу не постоји насиље, рекао је у беседи архимандрит Иларион, обраћајући се мештанима Липљана и њиховим гостима, који су присуствовали литургији.
„Бог, иако је огањ који спаљује, он је љубав, Бог не бива тамо где се нарушава слобода. Једино на простору слободе, Бог може да дела тако да кроз срце људско пролази та одлука да ли ћемо да славимо Бога или не. У срцу људском се одвија борба између добра и зла. Али увек да знамо, браћо и сестре, да имамо мајку и госпођу на небесима, која је наша заступница и која слуша наше молитве. Тако је забележено и у Грачаници и у Дечанима, да она не одустаје у молбама своме сину, она моли и заступа нас грешне. Бог је милостив, али Бог ће доћи да суди, а мајка Божија моли само свога сина и посредује за свет, јер она је од света“.
Благосиљајући мештане Липљана и њихову цркву, архимандрит Иларион им је пожелео да опстану како би сведочили истину Божју:
„Браћо и сестре, и ми који смо нечисти и који смо грешни, сваки на свој начин, неко више неко мање, јер нема праведнога ниједног, не треба да клонемо у нади у Господа, у нади да ћемо да се дотакнемо, смирено, скрушено и са страхом скута хаљине његове, али са вером у љубав и доброту Божију и праштање Божије, са вером у свемоћ Божију. То је вера у коју су веровали наши преци који су зидали наше храмове и храм у коме сада служимо, то је вера са којом су они живели, то је вера коју су вековима чували и захваљујући тој вери су у страшним условима и на страшном месту постојали“.
У порти липљанске цркве, окупили су се мештани Липљана и околних села, којих је, нажалост, сваке године све мање. Од 4000 Срба, колико је 1998. године живело у граду Липљану, данас их има око 500. Живот им није лак и свакодневно доживљавају провокације. Непосредно уочи прославе њхове Храмовне славе, на кући која се налази у самој близини цркве, осванули су графити којима се велича такозвана Ослободилачка војска Косова.
„Све наше жртве које смо дали како бисмо очували српски траг у овом граду и како бисмо очували наше светиње, траже од нас да овде останемо. Никакви графити и претње злонамерних, неће нас уплашити“, поручио је парох липљански, Срђан Станковић.
Председник црквеног одбора у Липљану, Зоран Симијоновић, дочекујући госте, са поносом је показао и другу цркву, која се налази у истом дворишту, цркву Светих Флора и Лавра, која се средствима Агенције за развој Уједињених нација (УНДП), реновира. Ипак, брине се, јер како каже, људи одлазе:
„Имамо велико богатство. Поносни смо на ове наше цркве које смо и поред свих недаћа успели да сачувамо од рушења и 1999. и 2004. године. Али, тешко успевамо да сачувамо људе који одлазе. Тренутно имамо двадесетак младих брачних парова без посла и то је највећи проблем“.
Највећи проблем младих у граду Липљану, осим незапослености је слобода кретања, што је незамисливо за време у коме живимо, додаје деветнаестогодишњи Александар Сојевић.
„Тежак је овде живот, посебно за нас младе. Мало је Срба остало, немамо слободу какву би требало да имају сви људи света, ограничено се крећемо и тешко да овде можемо опстати“.
Председник Привременог органа општине Липљан, Златко Лазић, захвалио се Републици Србији и Канцеларији за Косово и Метохији, без чије помоћи Срби не би остали у овом граду.
„Мени је веома драго што се сваке године све више и више Срба, поготову мештана околних села окупља на данашњи дан, јер је то знак да вера и традиција које су нас одржале и даље нас одржавају и то је још један знак сигурног опстанка и останка на овим светим просторима“, рекао је Лазић.
Храмовној слави су присуствовали и заменик директора Канцеалрије Владе Србије за Косово и Метохију, Душан Козарев, начелник Косовског округа, Срђан Петковић, заменик косовског премијера, Бранимир Стојановић и градоначелник Грачанице, Владета Костић.
„Најтеже је нашим људима који су остали ван већински српских општина, најтеже је људима који су остали у градовима, а остало их је у траговима. Овај град и људи у њему, преживели су тешке изазове и за свако је дивљење храброст коју ти људи испољавају и остају да овде и даље живе. Колико год будемо могли да помогнемо и да се заједно боримо како бисмо истрајали, то ћемо радити и даље, али је сигурно да остаје горак укус на оно колико нас је некада било, и у овом и у другим градовима, а колико нас има данас“, рекао је Стојановић, изразивши наду да ће доћи и тај дан да Срба на Косову буде једнога дана и више него што их је некада било.
Гости пароха липљанског, били су и представници турског КФОР-а и других међународних организација, представници Косовске полиције, али и Ведат Сахити, главни саветник косовског муфтије. После свете литургије, у Дому култире у Доњој Гуштерици, одржан је пригодан културно – уметнички програм поводом Дана општине Липљан.
Црква Ваведења пресвете Богордице у Липљану је сазидана крајем 13. и почетком 14. века, а претпоставља се да је њен ктитор неко из породице Немањића. Ископавањима које је вршио Институт за заштиту споменика културе Србије, од 1954. до 1958. године, око цркве су пронађени темељи две базилике, једне старохришћанске, а друге позновизантијске.
Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |