Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Интерно расељена лица са КиМ са тешкоћама враћају своју имовину

Немогућност остваривања права на повраћај приватне имовине представља један од најистакнутијих проблема са којима се суочавају интерно расељена лица (ИРЛ) са Косова и Метохије и пред тамошњом Агенцијом за имовину налази се око 40.000 захтева за повраћај узурпиране имовине, изјавио је данас заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев.

"Од тих 40.000 захтева, 97 одсто поднето је од стране српског и неалбанског живља, док је око 18.000 тужби за наканду штете за уништену и оштећену имовину предато судовима на КиМ", рекао је Козарев на конференцији пројекта "Бесплатна правна помоћ".

На том пројекту представљен је број телефона бесплатне правне помоћи и подршке ИРЛ који због недостатка средстава, безбедносних или других разлога нису у могућности да остваре права на имовину, или друга права и то је 0800108208.

Козарев каже да оно што људи који имају неку своју имовину на КиМ, која им је или узурпирана, или не знају шта је са њом од 1999, треба да се јаве на тај број и да, уз бесплатну стручну подршку добију одговарајућу помоћ, да им се имовина коначно врати и да могу, ако хоће, да се поново и населе у својим становима, односно да на својој земљи која им је узупирана, отета, да остваре своја елементарна цивилизацијска права.

"Додатно поверење у позитиван резултат процеса даје нам чињеница да, с обзиром на то да се пројекат спроводи уз подршку ЕУ, можемо да рачунамо и на помоћ Еулекса, у праћењу свих процеса који се воде пред приштинским правосудним системом", рекао је Козарев.

Он је истакао и да је познато да се често судови на КиМ проглашавају ненадлежним, као и да постоје огромни проблеми у вези са извршавањем судских пресуда донетих у корист неалбанског становништва.

"Чињеница да након 17 година од окончања сукоба ИРЛ не уживају међународним документима загарантована права, а то је право свих расељених да се слободно врате у своје домове и да им се врати стамбени простор и имовина одузета током раздобља расељења, или да буду обештећени за имовину која им не може бити враћена", рекао је Козарев, цитирајући Пињеирове принципе из 2005.

Козарев каже да сви укључени у решавање питања положаја ИРЛ треба да наставе да у доброј вери, конструктивно, правовремено и заједничким напорима раде на унапређењу и решавању њиховог положаја.

Козарев је подсетио да је Србија након масовног протеривања неалбанског становништва са КиМ збринула више од 230.000 ИРЛ, као и да се данас у нашој земљи налази 204.049 интерно реасељених, док се процењује да се на простору КиМ налази још 18.000 особа у интерном расељењу.

У протеклих 17 година, за збрињавање ИРЛ и побољшање њиховог положаја, из буџета издвајана су велика средства, а изграђен је и стратешки и институционални оквир за подршку ИРЛ.

Вођа пројекта Деклан О` Махони рекао је да постоји најмање 60.000 имовинских захтева везаних за расељавање Срба са КиМ, укључујући косовске Србе чија је имовина оштећена, уништена или нелегално заузета, као и да до 85.000 српских породица, укључујући много ИРЛ би могло да изгуби своју имовину на КиМ у катастарском програму верификације који води власт у Приштини.

Навео је и да је да 705 адвоката, регистрованих на КиМ, 23 српска регистрована адвоката, али да, међутим, има само 10 њих који редовно заступају пред судовима, као и да је најмлађи адвокат у раним четрдесетим годинама, те да пројекат жели да омогући да се бар још 10 српских адвоката региструје у адвокатској комори КиМ.