Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Инсистирати на имовини, наставити развој економских односа

Генерални секретар председника Републике Никола Селаковић изјавио је да су се економски стручњаци у оквиру унутрашњег дијалога о Косову данас сложили да се мора инсистирати на питању отете и узурпиране имовине Србије на КиМ, као и да се мора наставити развијање економских односа.

Селаковић је у паузи округлог стола на коме учествују представници економских факултета и института казао да економски односи, њихов развој и боља позиција Београда ствара већи кредибилитет, уважавање и поштовање Србије у ширим оквирима.

Он је оценио да је данашње излагање економиста било изузетно корисно и значајно и да је начин излагања био егзактан, па је подразумевао и анализу тржишта, становништва, али и све оно што нису “пуке” бројке, да би се дошло до прогноза у вези са економским развојем.

Декан Економског факултета Универзитета у Београду Бранислав Боричић сложио се да се данас показало да је економија најегзактнија наука.

“Могли смо да чујемо пуно јасних предлога и верујем да ће након овог заседања поново, када се ствар врати на политички ниво, многе ствари бити јасније и лакше за одлучивање”, рекао је он новинарима.

Декан Економског факултета у Приштини Небојша Стошић указао је на бројне проблеме на КиМ, а међу њима су и економски проблеми који су, како каже, јако велики.

“Морамо да кренемо од економских проблема, лично сматрам да читав процес преговора мора да буде интегрисан да решење буде јединствено. Да буде све договорено и да не идемо у нека парцијална решења јер ад хок решења могу само да нас одведу на странпутицу”, рекао је Стошић.

Он је током излагања предложио формирање две слободне царинске зоне - север и југ, као и покретање процеса у вези са приватизацијом која се дешавала на простору КиМ. Његов предлог је и да се направи Гарантни фонд који ће српским привредницима омогућити да више инвестирају на том простору.

“Десет година се спроводи противправна приватизација. Без процене вредности капитала се улази у продају предузећа. Велики економси системи као Електропривреда Косова су већ преименовани. Највећи проблем је да Трепча као таква опстане, да она буде осовина за развој малих и средњих предузећа”, рекао је Стошић.

Економиста Љубомир Маџар каже да ће Србија морати да буде флексибилна у решавању косовског питања јер је увек било “да велике силе кроје капу малим силама” и да у границама онога на чему инсистирају треба тражити неки свој “оптимум”.

“Када је у питању власништво, ту треба бити доследан и ту не треба правити компромисе, сем понешто око друштвене својине, а и ту су наши аргументи веома јаку будући да је велики број фирми на Косову био у власништву или су предстваљале филијале фирми чији су центри били у Србији”, рекао је Маџар.

Када је реч о демографским пројекцијама, каже да уколико би Косово било у потпуности реинтегрисано у Србију, што је за сада мала вероватноћа, да би после 2050. Или 2060. године могло да се догоди да буду већина у нашој држави.

“Ја сам не бих волео да постанем припадник мањине у Србији, нити бих волео да то буду моја деца и то је једна дугорочна перспектива која мора да се има у виду у свим наредним преговорима јер демокрафија не ради за нас, него за оне друге. То је ствар која мора озбиљно да се респектује”, казао је Маџар.

Маџар је мишљења да Косово, које је сада препрека на путу ка ЕУ, треба претворити у инструмент којим ће се укључење Србије у ЕУ убрзати И предложио да Србија и Косово истовремено уђу у европску породицу.

“Неке уступке морамо дати, јачи од нас су изгледа нешто пресудили. То сто су нам отели надамо се да ћемо вратити, али то неће моћи брзо. Прошло је 17 година, а ствари се погоршавају”, рекао је он.

Декан Економског факултета Универзитета у Суботици Александар Чучковић оценио је да се налазимо у ситуацији када неко решење треба пронаћи а по његовом личном мишљењу се оно везује за питање да ли Србија треба или не треба да призна независност Косова.

Он је рекао да је против тога да се прихвати независност и да је за то да се нађе решење које ће Србији омогућиити да се развија и напредује, наводећи да је наша земља сада кренула у економски добром правцу што, каже, показују резултати.

Указао је на присутност Србије на косовском тржишту и навео да Србија треба да води политику која ће елиминисати царинску заштиту, јер је интерес Србије да јача своје економско присуство у окружењу.

Према његовим речима, влада би својим мерама могла да подржи привреднике који би покусали да се у што већој мери позиционирају на КиМ. Закључио је да у тражењу решења треба бити стрпљив јер се околности у свету мењају.

Политика само треба да подржи економију, рекао је декан Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић, наводећи да бизнисмени несметано раде, да нема неких превеликих баријера, а да би потенцијална могла да буде она у политичком аспекту.

“Оно што мене брине је сива зона, а ту сви онда губе”, рекао је Веселиновић.

Референдум на коме би грађани одлучили на који начин треба да се реши питање предложила је Јадранка Ђуровић Тодоровић декан Економског факултета у Нишу.

Гледајући само по економским керитеријумима, требало би признати Косово, рекла је она, али истакла да то не може бити једини критеријум и додала да је она блиска чињеници да се настави са вођењем мудре политике и да се настави са “одуговлачењем” док се не промени ситуација у свету.

“Проблем Косова није настао јуче. Морамо мудро да наставимо да се боримо док не вратимо оно што је наше”, рекла је она.

Последње вести