Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Божићни интервју Марка Ђурића за Пинк: Јача подршка народа актуелној политици мира, напретка и јачања значи и агресивније деловање оних који Србији желе зло

Део опозиције свестан је да никада неће имати демократску подршку за освајање власти и зато прибегавају несистемским методама политичког притиска. Улица, међутим, не може да надомести одсуство програма, политичких идеја и заувек изгубљени кредибилитет, каже у интервјуу за портал Пинк.рс директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

За нама је тешка година за Србе са Косова. Шта сте очекивали од 2018. године, а шта смо добили?

- Иако у последње време у међународним односима има све мање разума и спремности за мирно превазилажење несугласица, гајио сам наду да ће искрена отвореност Београда за проналажење компромисног решења за вишедеценијске проблеме на Косову и Метохији бити путоказ свима који искрено желе стабилност и економски просперитет на западном Балкану. Нисам изненађен чињеницом да се то није догодило, али волео бих да јесте.

Србија ће и у овој години наставити да говори језиком мира и толеранције, међутим пред нама је период у којем ће бити све теже бранити право малих држава и немногољудних народа на суверену политику. У 2019. годину ушли смо са акутним проблемом трговинске блокаде за улазак наших производа на Косово и Метохију, и у овом тренутку се решење не назире. Надам се да читаву годину неће карактерисати овакви изазови, већ атмосфера деескалације, иако су из Приштине у првим данима јануара стигле бројне великоалбанске поруке које нису позив на компромис, већ управо позив на нове потресе у региону.

Да ли очекујете помаке у решавању косовског питања у овој години?

- Очито постоји жеља појединих кругова моћи у свету да се процес изналажења одрживог решња за питање Косова и Метохије убрза, али се истовремено из истих кругова подржавају потези Приштине којима се компромис чини све мање вероватним. Извесно је да ће бити притисака, али важно је да процес буде завршен компромисом који ће створити стабилан основ за трајан мир између Срба и Албанаца. Разумем то што светске силе имају потребу да решавају проблеме у оквиру својих стратешких пројекција, али и Србија и српски народ имају стратешко виђење својих интереса.

Ближи се годишњица убиства Оливера Ивановића. Да ли очекујете, са косовске стране, да ће ово убиство бити разрешено и каква је тренутна безбедносна ситуација на Косову?

- До сада нисам видео никакве озбиљне помаке приштинских истражних огана у правцу расветљавања овог злочина. Напротив, били смо сведоци разних покушаја инструментализације убиства Оливера Ивановића у политичке сврхе у Приштини, али и од дела тзв. опозиције у Београду, на њихову срамоту а против сопствене земље. Не верујем да у Приштини постоји ни воља ни интерес да се налогодавци и извршитељи пронађу.

Приштини управо одговара атмосфера трајног лова на вештице, јер то је један од њихових инструмената за стварање нестабилности и застрашивање Срба. Кривце, у то нема никакве сумње, треба тражити јужно од Ибра, и сами покушаји Приштине да за тај злочин окриве Србе и владу у Београду јесу део једног ширег пакленог плана који је и довео до смрти Оливера Ивановића.

Јавност спекулише да је убиство покушај да се Срби заплаше, а уједно и протерају са севера Косова. Да ли и Ви сматрате исто?

- За разлику од политичара из Приштине, не желим да икоме судим и пресуђујем преко медија. Извесно је да су наши истражни органи дошли до озбиљнијих сазнања о том гнусном злочину него приштинска истрага, иако нам није био омогућен приступ доказима и месту извршења. Сама чињеница да Приштина систематски заташкава многе ствари и истрагу усмерава у погрешном смеру, у мени оправдано буди сумњу у искреност њихових намера да се околности убиства Оливера Ивановића расветле а починиоци приведу правди.

Налазите ли везу између порука које са протеста у Београду шаље опозиција и порука које шаљу представници Приштине? Шта је главни циљ једних, а шта других?

- Заједничко им је то што главну препреку у остваривању својих циљева виде у председнику Александру Вучићу и овој Влади Србије. Не бих ишао толико далеко да тврдим да постоји договорена синхронизованост у њиховом деловању, али њихови притисци, у то нема никакве сумње, јесу синхронизовани.

Да ли је тај заједнички притисак последица препознавања заједничког интереса и инстинктивне тежње да се политички противник напада у чопору или је индукован из неких центара ван наше земље, време ће показати. Постоји међу њима и једна важна разлика: политичарима из Приштине је стало до учвршћивања независности самопроглашеног Косова, а овим нашим опозиционарима није стало до Косова и Метохије.

Како коментаришете позиве на линч и насиље на протесту против насиља?

- Нервирају ме те кукавице које нападају жене, посебно младе новинарке, удовицу Оливера Ивановића и све који се дрзну да им се супротставе. Све приметнији је пораст агресије код појединих опозиционих лидера. Они се осећају осујећено, јер више нису у прилици да згрћу богатство тргујући политичким утицајем, а грађани, разуме се, не деле њихов ентузијазам за повратак на власт и наставак пљачкања државе.

Део опозиционих лидера је свестан да никада неће имати демократску подршку за освајање власти и зато све више прибегавају несистемским методама политичког притиска. Улица, међутим, не може надоместити одсуство програма, политичких идеја и заувек изгубљени кредибилитет, али они то очито не схватају.

Забрињава то што поједини лидери опозиције почињу да отворено показују жељу за ширу дестабилизацију, и почињу да пипке пружају и ка Републици Српској, чиме сами потврђују да је њихов задатак напад, не само на власт коју персонификује председник Александар Вучић, већ на српске интересе у целини. И што наш народ буде јединственији у подршци актуелној политици мира, стабилности, економског напретка и јачања Србије, то ће деловање оних који не желе добро Србији бити агресивније.

Каква је ваша порука грађанима поводом Нове године и Божића

- Пре свега, свим читаоцима и гледаоцима "Пинка" и свим грађанима Србије који славе, свим Србима и Српкињама честитам данашњи празник и наступајућу годину. Ово ће бити изазовна година, и наша заједничка обавеза је да урадимо све што је до нас да би била веома успешна, а знам да може да буде. Зато сви треба да се потрудимо, и да у свом свету урадимо шта можемо и дамо макар мали допринос.

Данас, на Божић, сматрам да могу са поносом да кажем да треба да србујемо, а данас србовати и живети за Србију мора да значи нешто друго од онога што је за неке можда значило у прошлости и свакако другачије од тога каквима су неки желели да нас као народ представе. Србовати данас значи градити у Србији стотине нових фабрика, ширити мрежу модерних аутопутева, пруга. Србовати значи и за свега пар година реновирати све школе и вртиће у Србији, дигитализовати институције, развијати и дуално образовање. Србовање је и изградња добрих односа са суседима и изградња етничког и верског склада у Србији, како би она била стабилнија, сигурнија и срећнија. Србовање је, и те како, и када незапосленост младих смањите дословце за пола, за нешто више од четири године, а укупну стопу незапослености са 26 на 11 одсто. Отварање српских музеја после деценија паучине и катанаца је врхунско србовање, да коначно и свет, а и ми сами, можемо да на прави начин видимо нашу уметност, историју, цивилизацију, културу...

Србовање, то је и јача војска, нова техника, сутра, зашто не, и нови (стари) гарнизони пуни људи вољних да чувају нашу слободу и наш мир. Србовање су и нови клинички центри, ласерски и гама ножеви и краће листе чекања, као и када смо домаћини европских и светских првенстава у било чему. Србовање је мерак када твоја земља има трећу годину заредом суфицит у буџету, највећи прилив инвестиција и привредни раст преко четири одсто па могу, полако али сигурно, да почну да расту и примања. Најслађе србовање је ипак оно када се у неком нашем селу или граду роди више људи него што умре или оде, али за то морамо још много да се потрудимо, посебно сад док су празници. Озбиљно. Србовање је и када уредимо своју башту, окречимо ограду, очистимо улицу, речно корито, уредимо зграду.

Србовање је, ако ћемо поштено, то што смо прво дотерали цара до дувара, па се онда ипак окупили, први пут после много деценија већински сложили, изабрали способног и вредног човека за председника и колективно засукали рукаве и узели да сређујемо и радимо. Тако треба да србујемо целе године. Ове, и много наредних. Живи, здрави, срећни и весели сви ви и ваше породице. Христос се роди!.

 

Последње вести