Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Србија и Срби желе мир, али никада нећемо бежати од тога да одбранимо оно што је наше. Србија је данас, управо захваљујући председнику Александру Вучићу и СНС, озбиљна држава, с респектабилном војском и безбедно-обавештајним апаратом и сваком безбедносном изазову приступаће озбиљно и одговорно, каже у интервјуу за Курир потпредседник СНС и директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић.
У Бриселу је ових дана одржан први експертски сусрет у оквиру наставка политичког дијалога о нормализацији односа између Београда и Приштине. Како је протекао тај разговор на којем сте били?
- Тешка и непријатна обавеза. Уз председника Вучића сврстао сам се у ред ветерана дијалога са више од две стотине различитих рунди дијалога у којима сам имао прилике да учествујем у претходних осам година, што као шеф, што као члан делегације.
Никада није било пријатно, оставио сам године и године јурећи између Брисела и КиМ.
Не морате да ме питате где ми је срце било и остало. Задовољан сам што смо за све то време сачували мир и купили Србији драгоцено време за опоравак, које је други део председниковог тима искористио да економију Србије усправи и подигне на ноге.
Дијалог о Косову и Метохији је сам по себи непријатна ствар, јер нико наспрам нас није нарочито спреман да размишља о нашим легитимним државним и националним интересима.
Ипак, и од таквог дијалога горе је одсуство дијалога, јер периоди у којима се не разговара јесу време када се даје на вољу албанском екстремизму, када се у кратком року потире све оно што је муком пре тога грађено у смислу регионалне стабилности и међунационалних односа у нашој јужној покрајини.
Ми смо зато доследно опредељени за разговор, међутим, у том дијалогу имамо и имаћемо чврсте принципе и ставове поткрепљене челично снажним аргументима.
А да ли ће нам бити лако - неће. Ми се и овога пута у дијалогу понашамо одговорно и конструктивно, а Приштина ће засигурно наставити да избегава по њу непријатне теме. Видећемо колико такав дијалог може да буде продуктиван.
Колико су супротстављени ставови ЕУ и САД о КиМ? И колико је битан фактор за косовско питање приближавање избора у Америци?
- Не бих говорио о супротстављеним ставовима, колико евентуално о различитом тактичком приступу дијалогу.
И САД и најутицајније државе ЕУ признају једнострано проглашену независност Косова, и то без много изгледа да би у блиској будућности било ко од њих могао из корена променити своје становиште.
Београд је, дакле, у том дијалогу у сваком смислу у далеко тежој позицији од Приштине.
Ми, такорећи, у том дијалогу разговарамо не толико с Приштином, колико с њеним спонзорима, јер, да се не правимо наивни, није Приштина та која одлучује о било чему.
Медији пишу да немачка канцеларка Ангела Меркел, која је на челу и Савезног савета за безбедност, тренутно ради на наоружавању Албанаца, упркос томе што то не би смела да ради за државе које нису у НАТО. Шта се крије иза тога?
- Ко хоће да помогне Приштини, треба да им пошаље књиге, а не тенкове.
Треба да им пошаљу Повељу УН, Резолуцију 1244, уџбенике из међународног права.
Не може се тенком у Унеско, у УН, у Интерпол. Хоће ли тенковима да натерају више од сто земаља света да признају лажну независност? Хоће ли тенковима да натерају 120.000 косовских Срба да признају лажну државу?
Неко одговоран треба да каже Албанцима - не сањајте да ћете на Србе тенковима, зар вас прошлост није баш ништа научила.
Учите из наших грешака ако већ нећете или не можете из својих. Доста је оружја на Балкану. Немојте више да играмо ту игру.
Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |