Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Погром над Србима на Косову 2004.: Зулум без казне!

Паљем свећа и одавањем почасти страдалима, Србија се овог марта сећа погрома Срба са Космета који је започео бомбардовањем СРЈ 24. марта 1999. године, а заокружен 17. марта 2004. године – првим етничким чишћењем у 21. веку.

Егзодус Срба који се одиграо пред очима Кфора и Унмика које су правно и формално контролисале простор КиМ, започео је 17. марта 2004, а у следећих неколико дана, пред очима међународне јавности убијено је 28 људи, протерано 4.000 цивила, а спаљено више од 900 кућа и на десетине православних светиња од којих је већина била под заштитом Унеска или баштина из средњег века.

У теми броја, “Вести” подсећају шта се догодило пре 17 година, али и истражују шта је у међувремену урађено како би се положај неалбанске заједнице на Космету барем мало поправио. Наши саговорници су једногласни у оцени да је тог марта 2004. године планета прећутала прво етничко чишћење у 21. веку.

Књижевник и новинар са Косова који је овај ужас гледао сопственим очима, Живојин Ракочевић оцењује да је реч о “највећем и најсистематичнијем злочину у доба мира у Европи након Другог светског рата”.

– Пред очима око 40.000 страних војника, полицајаца и чиновника систематски је и у срце погођена једна аутентична култура и изнад свега сам живот Срба на Косову и Метохији. Не постоји ни један једини сегмент који није фатално погођен: архитектура, фрескосликарство, библиотеке, гробља, куће и станови, школе и сам живот и данас осећају последице погрома – истиче Ракочевић.

С овом оценом се слажу и стручњаци из Канцеларије за КиМ Владе Србије. Игор Поповић, помоћник директора Канцеларије задужен за правну заштиту, подршку локалној самоуправи и имовинско-правне послове оцењује да је тог датума на Косову дошло до “стратешког уништавања” свега што је имало префикс српско.

– Према подацима УНХЦР-а, укупно је уништено готово 6.000 стамбених објеката, од којих је 935 потпуно уништено, док су остали објекти оштећени. Вредност уништене приватне имовине према проценама некадашњег Координационог центра мери се у вредности од неколико десетина милиона евра. У овом погрому етнички је очишћено шест градова. Без Срба остали су: Приштина, Обилић, Косово Поље, Липљан, Гњилане и Призрен, као и девет села на Косову и Метохији. У тих неколико дана расељено је више од 4.012 Срба, Рома, Ашкалија и Египћана – наводи Игор Поповић.

Др Душан Јововић, помоћник директора задужен за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ, оцењује да албанским екстремистима 2004. није било довољно да уништавају само цивилну имовину, већ су уништили или оштетили 40 цркава и манастира од којих половину чине заштићени споменици културе:

– Међу овим светињама Српске православне цркве који су се нашли на мети нападача били су и манастир Девич, манастир Светих архангела у Призрену, Црква Богородице Љевишке и Црква Светог Ђорђа у Призрену, Црква Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, минирана је манастирска црква Светих Козме и Дамјана у Зочишту… Нажалост, на мети дивљачког напада нашла се и црквена имовина и обредни предмети. Нестало је или уништено више од десет хиљада фресака, икона, путира, одежди, као и црквених књига венчаних и крштених.

Разбијена Часна трпеза

Др Јововић подсећа да је Црква Богородице Љевишке у Призрену запаљена изнутра док ју је чувао посебан одред Кфора док је била опасана жицом.

– Црква је запаљена, олтарски простор оскрнављен, а Часна трпеза разбијена. Њен живопис од непроцењиве вредности је оштећен у безумном паљењу. Уносили су запаљене гуме да би што више штете нанели живопису, међу којима су фреске из 13. века. Поносан сам на то што је Канцеларија за КиМ, на челу са директором др Петром Петковићем, иницирала велики пројекат потпуне обнове ове наше светиње. Канцеларија за КиМ води овај битан пројекат,а у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе и Министарством културе и информисања…

Обнова у току

Од доласка међународних снага 1999. године на територији АП Косова и Метохије девастирано је или уништено око 135 цркава, манастира и других објеката СПЦ, напомиње др Јововић.

– До сада је захваљујући средствима Владе РС, делимично или потпуно обновљено више од половине оштећених сакралних објеката, међу којима се издвајају пројекти обнове манастира Девич и Зочиште, Богословије и Саборног храма Св. Ђорђа у Призрену. Док дајем овај интервју радимо на седам капиталних пројеката обнове у сарадњи и уз благослов Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.

Последње вести