Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Двадесет друга годишњица НАТО агресије на нашу земљу обавезује нас да се са пијететом сетимо свих невиних жртава које су пале током дугих 78 дана бомбардовања зарад нечијих тежњи да од Србије отме део територије.
Тога дана желели су да у прах сруше Србију, а уместо тога срушили су право и правду.
Сви разлози за удружену међународну агресију на једну независну и суверену државу, правдани наводно хуманитарним побудама, падају пред чињеницом да је за тих 11 недеља убијено 3.500 људи, рањено 12.000, а да данас на Kосмету нема више од 200.000 протераних Срба, али има опустелих српских градова, по којима су сипане тоне осиромашеног уранијума.
Наше Kосово и Метохија било је камен у ципели оних моћника намерених да по сваку цену до краја спроведу своју сецесионистичку политику. У том науму средства нису бирали.
Међутим, пројекат стварања такозване "косовске државности" који је тада започет, а за који се мислило да је трајно завршен 2008. године једнострано проглашеном сецесијом наше јужне покрајине, данас се показује крајње промашеним.
Србија се дипломатски и економски бори за Kосово и Метохију снажније него икада, кроз бројне пројекте подршке, економског оснаживања, инфраструктурних и капиталних инвестиција, али и за преговарачким столом.
Јер нам је данас, више него икад, потребна мудра и одмерена политика одбране националних интереса.
На то нас обавезују животи и мале Милице Ракић из Батајнице и Сање Миленковић из Варварина и остале деце, њих 87, мучки страдалих током 11 недеља под бомбама.
Њихове жртве, захтевају од нас да данас за сву нашу децу градимо сигурну будућност политиком дијалога и компромиса и тежимо проналажењу трајног мира на овим просторима, али никада не заборављајући невине жртве и ужас бомбардовања који је задесио нашу земљу 1999. године.
Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |