Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Ближе се две деценије, тачније 19 година, од једног од најтежих масовних злочина у новијој европској историји – мартовског погрома над српским народом на Косову и Метохији – и у међувремену, не само да смо остали ускраћени за кажњавање одговорних, већ смо сведоци да је политичка и друштвена атмосфера из које је овај страшан догађај проистекао и даље присутна и да је, штавише, шовинизам и мржња до данас идеолошка константа у Приштини.
Ова и будуће генерације имају обавезу да негују сећање на жртве и да не забораве чињеницу да је било планирано да наш народ и све што сведочи о његовом вишевековном трајању на простору Косова и Метохије буду дословно обрисани за неколико дана у масовном таласу насиља.
Дужни смо да се сећамо наших страдалника, порушених кућа и светиња, јер наши сународници су убијани и прогањани не зато што су то нечим заслужили, већ због онога што јесу, а слична судбина је могла да задеси било ког припадника нашег народа. Зато осећај јединства и националне солидарности јесу вредности које и данас, 19 година касније, и у будућности морамо да афирмишемо.
Нажалост, угроженост српског народа на Косову и Метохији није нестала, зато што болест шовинизма и мржње према Србима и свему српском и даље присутна међу представницима албанске политичке елите у Приштини.
Шта више, политичари у Приштини се и данас надмећу ко ће гласније и ватреније да мрзи Србију и Србе, и то се готово свакодневно види у бројним нападима на Србе и њихову имовину, али се то препознаје и у паничном страху Приштине од Заједнице српских општина која је једини оквир заштите српског народа и њихових права на Косову и Метохији.
То што Србија не заборавља, не значи да је заробљена у прошлости, већ да је одговорна према свом народу и његовој будућности, водећи рачуна да нам се таква несрећа никада више не догоди. А реч је о погрому који ће остати мрља на лицу међународне заједнице у чијем присуству су хорде албанских екстремиста етнички очистили многа српска места, побили невине људе, спалили цркве и манастире.
Српски народ се, у складу са својим тешким историјским искуством, памћењем чува од понављања страдања и националних голгота, али је у исто време окренут будућности и тражењу чврстих основа за складан суживот и сарадњу са свим народима са којима дели балканске просторе, уз очување наших виталних државних и националних интереса.
У свим стратешким промишљањима будућности, Косово и Метохија остаће наше централно државно и национално питање, а безбедност нашег народа и духовно и културно наслеђе у покрајини биће највиши приоритет наше националне политике на челу са председником Алексамдром Вучићем, који је својом одлучном политиком залог да нам се погром никада више не понови.
Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |