Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
У Лепосавићу је данас прослављена храмовна и општинска слава Свети Василије Острошки, а свету архијерејску литургију служио је викарни епископ новобрдски Иларион уз саслужење свештенства Српске православне цркве.
Ове године, литургији је присуствовало више стотина верника, а присутни су били и представници Канцеларије за КиМ, локалне самоуправе и представници из суседних општина.
Помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић честитала је славу Светог Василија.
"Да вера није само реч у Србина најбоље нам потврђују све ове Литургије које су служене у светој недељи Христовог васкрснућа и она пре пар дана која је била у Гњилану, прекјуче у манастиру Драганац и јучерашња у Брњаку и ево ова данашња која нас је окупила да заједно прославимо Светог Василија. Све ове светиње и свете Литургије нам потврђују да смо везани и да се кроз те службе повезујемо са Господом. То је наша спона, земљаљска и божанска и управо у тој спони кроз векове српски народ црпи снагу како би опстао", казала је.
Додаје да је поносна на диван народ који је био присутан.
"Имали смо прилике да видимо много људи, дечице. Поносна сам на дечицу која су носила своју српску тробојку у овом окупираном граду. Та дечица којима се свакодневно руше основна људска права, која се протерују свакодневно, она су данас поносно у литији и у молитви прошетала са својом тробојком у молитви и чини ми се да је овај народ изабрао прави пут, а то је пут светлости. Заиста та светлост, како и рече наш епископ Иларион, светлост ће само у вери победити таму, тако да управо у тој вери у тој нади светлости, у своје лично име, у име директора Канцеларије за Косово и Метохију и свих својих колега желим да српском народу честитамо овај велики празник са жељом да се сваке године првенствено у миру, али свакако и у радости окупљамо овде на нашем Косову и Метохији", казала је Парлић.
Након литургије, кренула је литија улицама Лепосавића коју је предводио викарни епископ новобрдски Иларион, развијена је српска застава широка 2,7 а дуга 22 метра. Великом броју верника се придружило око 350 чланова културно-уметничких друштава из Лепосавића, Прилужја, Бабиног Моста и Метохије обучени у изворне народне ношње.
На литијама се могао видети и плакат са ликом Патријарха Павла и натписом "Будимо људи". Након шетње, уследило је резање славског колача и ломљење чеснице у порти храма, а најсрећнији малишани извукли су данас златник, док се око храма развило и коло.
Због забране да се истакну симболи невећинских заједница Срба, није омогућено да се одржи Интернационална атлетска трка, па је само одржана атлетска трка за најмлађе узрасте до средњошколца.
Викарни епископ новобрдски Иларион је у својој беседи подсетио верни народ на пут и дела Светог Василија.
"Свети Василије од младости своје морао је да се склања, то му је био крст по промисли божјој, који је носио. Бежао је од пакости људске, али се увек и враћао. Хвала Богу, склањао се увек на места са којих је још јаче сијао. Једном се склонио у манастир Завалу где су га родитељи послали да учи књиге, касније отишао у манастир Тврдош где се и замонашио. Хтеде да оде на неко време у Русију, па се вратио са богатим даровима, књигама, црквеним списима које је даривао манастирима и црквама и просвећивао народ", беседио је владика Иларион.
Како је додао, свети Василије једном хтеде да оде и на свету Гору па сврати у Пећ.
"Тамо је био Патријарх Пајсије и он му рече да се врати њему из Свете горе јер је видео да је он јако млад. Није имао ни 30 година, достојан епсископског и пастирски чина и да је због потребе цркве такав човек живој цркви потребан и он се враћа после годину дана из Свете Горе облагодаћен са Благословом светих отаца и бива изведен на трон епископа захумског. Касније, због различитих притисака, он опет жели да се склони у неко скровитије место па налази ту стену Острошку где наставља да се подвизава", казао је, између осталог, Иларион.
Златнике у Чесници ове године извукли су Маријана Илић која није крила своју срећу, као и браћа Страхиња и Лазар Рајовић.
"Ово је пут ка срећи и ка благослову данашњег празника Василија Острошког. Много сам поносна на то што сам добила златник", казала је Илић.
Браћа Рајовић нису очекивала златник, али су срећни јер оба иду у једну кућу.
"Нисам очекивао да ћу извући златник, значи ми пуно. Желим свима љубав и да сви лепо проведу овај празник. Кад сам почео да једем чесницу, угледао сам златник", казао је млађи Рајовић, док је његов старији брат поручио да му је овај догађај у лепој успомени.
"Ово ми је успомена на леп догађај, нисам очекивао да ћу да добијем златник. Честитам славу и да је сви проведу у здрављу и весељу", додао је старији Рајовић.
Председник Привременог органа општине Лепосавић Зоран Тодић поручио је да ће овај народ живети упркос свему јер су, како је казао, свој на своме.
"Данас се окупио велики број верног народа и заиста је било предивно видети велики број младих, деце који су учествовали и присуствовали на Литургији и који су узели учешће и на литијама. Без обзира колико је тешко и чиме се свакодневно суочавамо ми као српски народ на простору Косова и Метохије, данас смо заиста показали да смо свој на своме и да нас ништа не може спречити да радимо и да чувамо, пре свега и нашу веру и нашу културу и наше обичаје. Желим, пре свега мир за све, јер то нам је данас преко потребно, више мудрости, да нам драги господ Бог и Свети Василије дају додатну снагу да истрајемо без обзира са чиме се суочавамо свакодневно на простору Косова и Метохије и нашем Лепосавићу. Тако да јесте тешко, суочени смо са притисцима али ми смо ту свој на своме и ми се не одричемо свега оног што је наше, обичаја, вере, културе и наравно наших симбола које смо данас могли да видимо овде у литијама где је заиста био велики број српских застава", казао је Тодић.
Ове године Србима је забрањена традиционална интернационална атлетска трка "Свети Василије Острошки - Лепосавић“ за коју је у петак био упућен захтев градоначелнику Лепосавића Љуљзиму Хетемију који је одбио да се поставе српске заставе, иако устав такозваног Косова омогућава то право невећинским заједницама.
Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |