Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Иринеј позвао: Заједно против чланства Косова у Унескоу

Српска православна црква ће се прикључити дипломатској борби државе за српску баштину на Косову и Метохији, то је чинила, чини и чиниће, поручио је портпарол СПЦ владика бачки Иринеј одговарајући на позив министра спољних послова Ивице Дачића.

Владика Иринеј у саопштењу достављеном медијима, међутим, каже да не може да каже на који начин ће то СПЦ учинити јер то, додаје, не зависи од њега јер је он само један од многих који о томе одлучују.

Владика је подржао Дачићев став да би пријем једнострано проглашеног независног Косова у Унеско био штетан потез и сматра да би било много ефикасније да држава, САНУ и црква наступе заједно, односно да заједно, како каже, предузму оно што би могле понаособ.

Црква, према његовим речима, треба да наступи у име свог бића и идентитета, у име слободе вере и савести, у име историјске истине и правде, као и у име општеприхваћених моралних начела и правних норми, укључујући и њена власничка права над свим сакралним добрима и над највећим бројем културних добара.

Држава, сматра владика, треба да наступи у име властитог идентитета и интегритета, у име српског народа као творца и вековног чувара светиња и бранитеља трајних белега своје традиције и културе, као и у име норми међународног права и конкретних, важећих одлука Уједињених нација.

А САНУ, каже, треба да наступи у име струке и науке, што ће рећи у име доказаних чињеница и егзактно утврђених датости, у коначној тачки у име цивилизације којој, у заједници европских и других народа, и ми припадамо.

Владика сматрада би томе обавезно требало придодати и друге носиоце национално-културне самосвести и јавне одговорности, у првом реду Матицу српску и, нарочито, организације и истакнуте појединце српског расејања са свих меридијана.

Његов утисак је, истиче, да у ту борбу треба укључити нашу дијаспору јер њене могућности су велике, као и њихова љубав према отаџбини.

Говорећи о начину на који се треба укључити у дипломатску борбу против чланства КиМ у Унескоу, Иринеј је изнео лично мишљење рекавши да би Влада Србије у разговорима и преговорима са том светском организацијом требало да укључи представнике СПЦ, САНУ, Матице српске и српске дијаспоре (можда и још понеког).

СПЦ, каже владика, може - и мора - да, независно од других чинилаца, достави Унескоу информације и материјале којима располаже, између осталих и недавно објављено издање драгоцене књиге Задужбине Косова на енглеском језику, на неких хиљаду страна, са мноштвом фотографијâ, да, уз много других ствари, врли европски и светски душебрижници у сфери културе виде Богородицу Љевишку у Призрену и онаквом каква је била вековима, чак и за време петвековне турске владавине, а не само онаквом каквом су је у наше дане учинили они који је својатају као своје, како каже, косовско наслеђе.

Истиче и да СПЦ може - и треба - да се обрати свим сестринским Православним Црквама у свету и затражи и њихову подршку како код Унескоа тако и свуда где се може очекивати разумевање за културу и отклон од варварства.

Паралелно са обраћањем Православним Црквама, може - и треба - се обрати и Римокатоличкој цркви, утицајној у свету и духовно, и политички, и дипломатски, са свешћу да исти онај Ватикан који је у своје време похитао да, пре Немачке, пре САД, пре свих, призна Хрватску и Словенију као независне државе иако се знало да сецесија значи рат, а такозвану и самозвану државу Косово, нимало случајно, не признаје ни толико година после признања од Немачке, Велике Британије, САД и осталих који су је, милом или силом, признали.

За очекивање је, каже, да то обраћање изазове хистерију и дреку извесних, такође самопроглашених, „челик-Срба” и „суперправославаца”, нарочито оних који никада нису ни крочили на свету и мученичку земљу Косова и Метохије, а поготову је нису бранили, ни оружјем ни пером, неки су је, штавише, издали или продали...

И као последње, владика наводи да СПЦ може - и треба - да се обрати и црквама реформације, као и другим хришћанским заједницама, а уједно и Светском савету цркава и Конференцији европских цркава, у које је учлањена, и другим екуменским организацијама и међународним хришћанским форумима.

Не би било на одмет подршку и солидарност тражити од духовних вођа нехришћанских светских религија јер су сви - и Јевреји, и муслимани, и будисти, и многи други - искусили угроженост и крађу верско-културног блага које им припада.

Владика је уверен да би и многи часни научници и интелектуалци, на Западу и на Истоку, религиозни, верски равнодушни или неопредељени и нерелигиозни, имали слуха за апел СПЦ по овом мучном и болном питању.