Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Дрецун: Резолуција 1244 и даље актуелна за Србију

Председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун разговарао је данас са известиоцем Комитета за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе Аугустином Кондеом о питањима остваривања људских права, успостављању демократских стандарда и борби против корупције и криминала на КиМ.

Дрецун је упознао је Кондеа са активностима Одбора, истакавши активну улогу народних посланика у креирању политике Владе Србије према КиМ, саопштило је данас Одељење за односе са јавношћу Народне скупштине.

Дрецун је поновио да Србија не види никакву перспективу у једнострано проглашеној независности Косова, што сматра актом сецесије и преседаном у међународном праву.

Он је додао да су за Србију институције на КиМ привремене локалне институције, а никако државне, и да је Резолуција 1244 и даље актуелна за нашу земљу.

"Стабилни односи Београда и Приштине су важни за квалитет живота свих грађана на КиМ, важни су за Србију и њене европске аспирације, као и за сарадњу у региону", истакао је Дрецун додајући да се процес нормализације односа, који је резултирао Бриселским споразумом, схвата као најбоља европска перспектива за цео регион.

Он је оценио да је на КиМ упадљив недостатак демократког капацитета за остваривање људских права, како српске заједнице, тако и других неалбанских заједница, посебно Рома, али и младих Албанаца који не виде своју будућност на КиМ.

Дрецун је навео да се на Косову не поштују основна људских права, посебно право на живот и рад, угрожавају слобода кретања и безбедност, а косовска полиција и правосудни органи дискриминишу неалбанско становништво.

"Непроцесуирани злочини над Србима, али и физички напади на Србе повратнике шаљу јасну поруку расељенима да се не враћају на Косово", навео је Дрецун.

Он сматра да је потребно да Срби имају инстритуционални оквир, признат од Приштине и Брисела, који ће омогућити одржив живот на КиМ, што представља Заједница српских општина, а којој се Приштина противи.

Такође, Дрецун је додао да је у институцијама у Приштини присутна корупција, али и да су исте повезане са криминалним структурама, произашлим из паравојне организације ОВК, чији су предстравници укључени у политички живот на КиМ.

"Оно што забрињава јесте да су криминалне структуре јаче од институција и међународне заједнице на Косову и претварају га у сигурну територију за криминал. На Косову се ствара и радикално крило исламизма, толерисано и подржавано од водећих албанских политичара, што представља посебан проблем", закључио је Дрецун.