Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Спектар проблема узрок слабог повратка расељених на КиМ

Безбедност, имовинска питања, приступ правосуђу и лоша економска ситуација главни су узроци слабог повратка расељених лица на Косово и Метохију, оценили су данас представници ОЕБС-а, Канцеларије за КиМ и косовског Министарства за заједнице и повратак.

Они су били међу главним учесницима састанка који је одржан у Приштини, а на којем се разговарало о трајним решењима за расељена лица са КиМ.

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев изјавио је да смо нажалост сведоци да још увек, у 21. веку, постоје забрањени градови за Србе, као што је Ђаковица, и да то дефинитивно треба да се промени што пре.

"Сви људи који желе да се врате на Косово и Метохију и који желе да остану и планирају будућност морају имати одговарајући инфраструктуру и одговарајући приступ правди и гарантована сва права која им из позитивних правних прописа припадају", истакао је Козарев.

У том правцу је додао да права не смеју постојати само на папиру већ и у пракси, односно да повратници могу да говоре својим језиком, да могу да се запосле говорећи свој језик, да могу да комуницирају са администрацијом и институцијама на сопственом језику и слично.

Шеф ОЕБС-а на Косову Жан Клод Шлумберже рекао је да постоји спектар проблема који утиче на слаб повратак расељених на Косово истакавши у том правцу безбедносне проблем, који чак иако нису увек етнички мотивисани, стварају врло лоше окружење и страх код људи.

„Имамо много имовинских питања која су на чекању и то је велики проблем, такође регистрација и питања која се тичу личних докумената расљених су проблем, приступ правосуђу, правди, проблем језика, на све ово треба одговорити и ове радне групе које ће се створити у оквиру овог процеса могу практично да помогну да се нађу практична решења", рекао је Шлумберже.

Министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић изјавио је да је потребно да питање расељених буде приоритетно питање свих влада у региону, али и на агенди међународне заједнице, јер посао повратка расељених лица на КиМ није завршен.

"Десет процената оних који су се на Косово вратили је поражавајућа чињеница, 700 лица које ћемо на Косово вратити ове године је поражавајућа чињеница, и управо из тог разлога смо покренули ову иницијативу. Желимо да удружимо снаге, средства и ресурсе уз подршку међународе заједнице како би све оне који желе повратак вратили на Косово у што краћем року", рекао је Јевтић.

Он је навео да је мноштво разлога за слаб повратак расељених, истичући у први план слабу безбедност, лошу економску ситуацију и велики број узурпиране имовине расељених лица.

Јевтић је истакао да је питање узурпиране имовине једно од оних које желе да реше на квалитетан начин, а да је састанак попут данашњег у Приштини један од механизама за решавање овог питања.

Јевтић је подсетио на изјаве српског премијера Александра Вучића и епископа рашко-призренског Теодосија - да је важно да Срби на Косову и Метохији не породају своју имовину.

"Суштински је важно да се одустане од продаје српске имовине. Докле год имамо за ситуацију да нам се имовина продаје бићемо у дефициту, наш посао биће отежан, и у том смислу те поруке које је послао председник Владе Србије и наша црква јако су важне, важно је да се престане са продајом српске имовине", рекао је Јевтић.

Састанку Техничке радне групе о трајњим решењима за расељена лица са КиМ у Приштини присуствовали су и представници УНХЦР-а, српског Комесаријата за избеглице и расељена лица и други.