Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
Директор Канцеларије за КиМ Владе Србије Марко Ђурић изјавио је данас у Будви да је потребно предузети све могуће институционалне и политичке мере да би се отклониле препреке на терену и омогућио несметан повратак расељених лица са Косова и Метохије.
Ђурић је поручио да је Влада Србије чврста у намери да омогући повратак људи.
Он је другог дана скупа о решењима за проблеме интерно расељених лица са Косова и Метохије у Будви казао да су скупови попут тог прилика да се сви ресурси ставе у функцију повратка расељених.
Скупови попут данашњег представљају прилику да се сви ресурси домаћих, међународних и регионалних организација ставе у функцију повратка расељених на КиМ, рекао је Ђурић.
"Наступило је крајње време да институције, владе и организације окупљене на овом скупу удруже снаге да избеглицама и интерно расељенима омогућимо да се након 16 година прогонства врате у своје домове и на подручја са којих су прогнани", рекао је он.
Ђурић је додао да више није довољно набрајати само разлоге због којих се нису вратили и "упирати простом између различитих организација и влада да би се пронашао кривац".
"Дошло је крајње време да се нађу решења за интерно расељена лица, избеглице и зато смо овде. Србија нажно подржава регионалну инцијативу која треба да окупи снаге, владе и институције које као свој циљ виде стварање предуслова за повратак и што је најважније реализацију повратка", рекао је Ђурић.
Он је казао да не може бити задовољавајуће да се процес повратка сведе само на интеграцију јер то није повратак, нити суштинско отклањање последица ратних сукоба, већ потребно жртвама рата омогућити да поврате своју имовину и врате се у места из којих су протерани.
"Морамо зато да предузмемо све могуће институционалне и политичке мере да би омогућили да препреке на терену буду отклоњење, а резултати нашег рада у претходна два дана стварају такве институционалне и правне претпоставке", рекао је.
Како је казао, циљ је да закључци скупа буду што пре примењени јер ако то буде спроведено у дело, навео је, избегла, протерана и расељена лица више неће имати потешкоћа.
"Влада Србије неће чекати већ ће активно подржати иницијативе за повратак које су тренутно у фази припреме и реализације. Већ у 2016. очекујемо изградњују првог великог повратничког насеља", казао је он.
Ђурић је додао да је важно да све што се ради на том плану буде добро организовано.
Он се осврнуо и на договор у дијалогу Београда и Приштине који је у августу постигнут у вези Заједнице српских општина (ЗСО), који, како је казао, ствара простор за институционално деловање када је о повратку реч.
"Омогућава ЗСО да предузима мере у циљу стварања услова за повратак, што о значи да ће наши људи и институције на КиМ бити позване са преузму свој део одговорности, а на међународним организацијама и владама и свим актерима у региону биће да помогну у реализацији овог задатка", рекао је Ђурић.
Он је захвалио свима који су учествовали на дводневном скупу у Црној Гори и поручио да Влада Србије чврсто стоји у намери да омогући повратак људи.
Скуп у Будви организовали су мисија ОЕБС на Косову и Метохији и комесаријат УН за избеглице.
Данас, другог дана, одржан је форум на највишем нивоу, а присуствовали су представници институција из Београда, Приштине, Подгорице и Скопља.
Представници институција из Београда, Приштине, Подгорице и Скопља који су учествовали на форуму су потврдили снажну подршку даљој међуинституционалној сарадњи и усвојили предлоге о оквирима и фокусу будућег заједничког рада како би се одговорило на потребе расељених лица.
Сврха састанка на високом нивоу јесте процена напретка у времену од првог састанка форума у Скопљу, у новемберу 2014. године, када су учесници издали заједничко саопштење којим потврђују своју посвећеност регионалној сарадњи о трајним решењима за расељена лица са КиМ и успоставили два тела за координацију како би даље наставили рад, саопштио је организатор.
Учесници су указали на рад чланова техничке радне групе и на неколико састанака који су одржани од почетка међуинституционалног процеса у Скопљу. Учесници форума на високом нивоу су посебно поздравили напоре техничке радне групе да припреме документа која је форум размотрио.
Три документа који су формално усвојени на данашњем форуму на високом нивоу укључују концепт-документ о сарадњи и планирању, обухватајући водеће принципе и механизме за координацију, низ приоритетних области и мера (имовинска права, лична документа, безбедност, дијалог и реинтеграцију), што представља основу за даљи наставак процеса, тј. оквир рада техичких радних група и механизма за координацију.
Ови документи представљају практични оквир и усмераваће следеће кораке и оперативни рад институција које учествују у процесу, у својим тежњама да подрже трајна решења за расељена лица са КиМ, обухватајући како повратак тако и интеграцију у места расељења.
Учесници су указали на контекст пун изазова током њихових разговора о расељењу са КиМ, наглашавајући да тренутна мигрантска/избегличка криза захтева значајне људске и финансијске ресурсе који су потребни да би се одговорило на потребе расељених. Указујући на важност пуног коришћења могућности које се све више смањују, како би се пружила трајна решења за расљена лица са КиМ, све институције које су учествовале на форуму изразиле су посвећеност снажној и одговорној сарадњи да би се правовремено постигли резултати у практичној примени.
Учесници су захвалили ОЕБС-у поводом организације састанака у овом процесу, УНХЦР-у и ЕУ на саветима и подршци, као и свим учесницима на вредним доприносима и непрекидној посвећености.
Година | Месец | Недеља | Дан |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |