Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Рок за статут ЗСО је 25. децембар

Србија ће и после успостављања заједнице српских општина финасирати рад свих 29 привремених органа у свих 29 општина на Косову и Метохији, као и рад ЗСО и њених општина-чланица. Актуализујући у јавности питање, како кажу „паралелних институција“, чије постојање није ни у каквој вези са ЗСО, нити са било којом другом темом, Приштина свесно утиче на успоравање спровођења споразума, које Београд тумачи искључиво онако како је написано. Приштински званичници у изјавама за јавност неретко у бриселске договоре накнадно учитавају садржаје који у њима не постоје. Тако се свесно лицитирања роковима за израду статута ЗСО, иако и у самом документу експлицитно пише, а и међународни званичници попут Мекалистера, јасно су ставили до знања да статут мора да буде завршен до 25. децембра - најкасније четири месеца од потписивања споразума - каже у разговору за „Данас“ Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ Владе Србије, негирајући твдње приштинских званичника да су се Београд и Приштина усагласили у Бриселу да ЗСО неће бити пре него што се угасе све "паралелне српске институције".

*Приштина тврди и да су договором ЗСО српска просвета и образовање "директно прешли у косовски систем". Да ли је Влада Србије свесна би то могло да доведе до масовног исељавања Срба са КиМ?

- Здравство и просвета на КиМ остају у систему Србије - биће финансирани из буџета Србије и под контролом Републике Србије. То никада није ни била тема бриселског дијалога. Свака друга интерпретација онога што је потписано у Бриселу није умесна.

* О чему ће се разговарати у наставку политичких преговора 13. октобра? Да ли је Београд спреман за рад на концепту нове фазе дијалога која треба да води ка потписивању међународног правно обевезујућег споразума 2016, како најављују косовски званичници позивајући се на Немачку?

- Ми смо у контакту са представницима ЕУ већ кандидовали теме о којима смо заинтересовани да разговарамо у наставку процеса нормализације односа Београда и Приштине. Неке од њих су статус и имовина СПЦ, обезбеђивање учешћа Срба у приштинским институцијама у гарантованом проценту, успостављање авиолиније Београд-Приштина, као и о питање имовине генерално. Очекујем да следеће недеље, поред тих тема, премијери са госпођом Могерини разговарају и о динамици примене до сада постигнутих договора. За нас разговори у Бриселу немају алтернативу, осим ако замрзавање процеса или дестабилизацију у региону неко не доживљава као алтернативу.

*Да ли то значи да је за Београд статус КиМ решен, што тврди и Приштина и у ком статусном и институционалном оквиру се ти односи заправо "нормализују"?

- За Београд је статус КиМ дефинисан Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБУН. Уверен сам да је у бриселском дијалогу могуће направити значајне помаке у нормализацији односа и за свакодневни живот грађана на КиМ уколико се током тог процеса питање статуса остави по страни и ако буде обостане воље за директним разговором о темема које је могуће решавати без посредовања ЕУ.

*Како коментаришете став Министарства одбране да "постојање оружаних снага Косова, што се тиче само оперативних способности, не представља реалну претњу по Србију". Да ли је то став целе владе, јер је КиМ, по Уставу формално део државе Србије?

- Канцеларија за КиМ се не упушта у безбедносне процене, нити друге анализе које су у делокругу других државних органа, али је сигурно да су Влада Србије и ресорна министарства у сталном ангажману на заштити наших националних интереса. Политички став Владе Србије о војном присуству на КиМ је принципијалан и заснива се на ономе што је садржано у резолуцији 1244 СБУН и Кумановском споразуму, који не предвиђају могућност постојања некакве војске Косова.

*Како коментаришете оцене косовских званичника да се СНС влада показала као "најозбиљнија" од свих досадашњих власти у Београду у формално-правном закруживању "косовске реалности" и спровођењу Ахтисаривог плана, који је Скупштина Србије 2007. у целости одбацила?

- Истина је да је ова Влада Србије више него све претходне урадила на нормализацији односа Београда и Приштине, побољшању услова живота наших грађана на КиМ и јединственог деловања политичких представника Срба у привременим институцијама. То смо учинили третирајући КиМ као аутономну покрајину Србије, и тако ћемо чинити и у будућности. Поновићу, уверен сам да је у дијалогу могуће направити значајне помаке једино, уколико се питање статуса остави по страни. А стављање дијалога у контекст Ахтисаријевог плана је неосновано, јер он нити је део или пратећи документ бриселских договора, нити га Београд препознаје као релевантан.

*Због чега се онда СПЦ, која се заједно са Владом Србије бори против чланства Косова у Унеску, тражи гаранције за примену Анекса пет Ахтисариејвог плана, који сте и Ви најавили као оквир за разговор о црквеној баштини?

У међународној комуникацији тај документ има специфичну тежину, а на КиМ је део политичке реалности до те мере да је интегрисан у устав привремених институција самоуправе у Приштини и обавезујући за албанске политичке структуре. Подсетићу да Анекс 5 тог акта, између осталог, садржи одредбу по којој је Приштина обавезна да гарантује неповредивост покретне и непокретне имовине СПЦ. Данас, када су у Приштини у оптицају легислативни нацрти којима се СПЦ прети отимањем имовине, а у међународним телима покренута иницијатива за својеврсно прекрајање историје, посежемо за свим доступним аргументима у заштити наше државе, цркве и културне баштине.

* Како коментаришете оцене да премијер Вучић у јавним наступима готово да више и не помиње КиМ и да ли има нових момената у вези са његовом посетом јужној покрајини?

- Косово и Метохија је било и остаће један од приоритета државне политике Србије. Премијер Александар Вучић је то потврдио и личним ангажовањем и резултатима у бриселским разговорима, али и присуством на терену и јавним наступима. О његовој наредној посети Косову и Метохији јавност ће бити благовремено информисана.