Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Насиље у косовској скупштини тест за међународну заједницу

Славко Симић, председник и шеф посланичке групе "Српска листа".

Споразум ио стабилизацији и придруживању Косова са ЕУ остао је оригиналан какав је потписан и у том споразуму ЕУ не признаје Косово као државу, већ као територију која не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 која је потписана 10. јуна 1999. године. Срби са КиМ су доказали да су за дијалог, мир, просперитет, суживот, е сад, то што Албанци шаљу сигнале да су против свега тога, да су против цивилизацијских тековина, мислим да се тиме мора позабавити међународна заједница, која се залаже и заговара демократске вредности. ЗСО ће бити формирана и ту одступања нема. Сматрам да је сада на потезу међународна заједница на коју ми гледамо као нашег партнера - нагласио је Симић

Истичући да посланици Српске листе никада не би улазили у авантуру која је у супротности интересима српског народа на Косову и Метохији и са политиком коју води Влада Републике Србије, њен председник као и владина Канцеларија за КиМ, Славко Симић, председник Српске листе и шеф посланичке групе ове листе у разговору за "Јединство" одговара да гласањем за Споразум о стабилизацији и придруживању Косова у ЕУ посланици Српске листе нису гласали за тзв. независно Косово. Јер, како истиче Споразум је остао оргиналан какав је потписан и у том Споразуму ЕУ не признаје Косово као државу, већ као територију која не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 која је потписана 10. јуна 1999. године. Појаснио бих само, да је можда забуну унео амандман, који је непосредно пред почетак седнице поднео Одбор за Европске интеграције захтевајући да се Споразум приликом ратификације у унутрашњем законодавном систему промени, али ми нисмо гласали за тај амандман. Дакле, споразум има 144 члана и у ниједном члану наша јужна Покрајина није представљена као „Република“, дакле не прејудицира јој се статус.

Косовска мрежа “Косма” и Друштво новинара КиМ, замерили су вам да сте гласањем за ССП поново пропустили шансу за добијањем независног ТВ канала на српском језику, односно замерају вам да сте гласањем за ССП дали легитимитет неспровођењу гарантованих права и закона који се односе на српску и друге неалбанске заједнице на КиМ. Како то коментаришете?

Што се тиче независног српског ТВ канала, мислим да је решење тог питања на жалост, пропуштено безброј пута у прошлости и да ће оно бити још на „дугом штапу“ без формирања ЗСО. Свакако да ће унутар ЗСО бити медија на српском језику и да ће то бити прилика да се оформи независни канал на нашем језику. Међутим, уколико говоримо о обавезама албанске стране, оне свакако нису испуњене. Од двојезичности па све до решавања питања медија. Али, да би смо се сви заједно изборили за интересе нашег народа, морамо бити у комуникацији и уској сарадњи. Шватам да свако има нешто своје до чега му је стало и моја обавеза као председника Српске листе јесте управо то, да омогућим, да обезбедим услове за остварење циљева, да зацртане планове дам на спровођење нашим посланицима, министрима, заменику премијера и свима онима који су у Српској листи. Јер Срби не смеју да сарађују једни са другима путем медија, комуникација свеопштег српског корпуса свакако мора да се побољша а врло брзо бићете сведоци начина мог рада и организације. У том смислу свакако да ће бити обавеза одржавање редовних контаката са свим сегментима српске заједнице на КиМ. Ту смо, д о г о в о р и ћ е м о планове, ускоро ће добити мој позив на први од многобројних редовних састанака и радујем се томе. До мене и до свих представника СЛ се лако долази, п р и с т у п а ч н и смо, од грађана, медија, па до разних организација. Што се тиче мене сви могу да ме контактирају и лако дођу до мене и наравно да разговарају самном.

Представници опозиционих албанских политичких партија и даље најављују блокаде скупштине и бацање сузавца. Да ли је у таквим околностима могућ рад?

Насиље којем албанска опозиција жели да решава проблеме је неприхватљиво и сматрам да је оно последица унутар страначких албанских односа али да је пре свега тест за међународну заједницу. Јер, може се рећи да је после неколико протеста и бацања сузавца у косовској Скупштини Бриселски споразум бачен под ноге албанских политичара, а у лице међународној заједници. Све то што се дешава је на релацији појединих албанских центара моћи и међународне заједнице, која сматрам да не реагује адекватно када су у питању бројне провокације и претње од стране албанске опозиције. Јер, шта би се догодило када би за неиспуњавање преузетих обавеза Србија правдала “агресивном” опозицијом или њиховим неслагањем са оним што је Влада договорила. Србија испуњава преузете међународне обавезе, а то за албанску страну не може да се каже. Због тога, Срби неће бити увучени у ове унутар страначке албанске сукобе, које Албанци морају сами да решавају. За разлику од осталих парламентарних група/клубова Српска листа је доследна и поштује своју дату реч. То је сада и међународној заједници јасно.

Да ли су посланици Српске довољно активни на седницама Скупштине и скупштинским одборима и да ли прате и благовремено указују на законе који су у супротности са интересима српског народа на КиМ?

Апсолутно јесу. Посланици су активни како на седницама скупштине тако и на одборима. Посланици желе да подигну учешће у приштинским институцијама на највиши ниво, управо путем тесне сарадње Српске листе и грађана. Ми развијамо и оптимално модификујемо сваки нацрт закона. Такође, пратимо чињенице које произилазе кроз те законе. Знам да је потребан рад и наш народ очекује доста од нас јер имамо пример како треба да се ради у нашем председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу и нашим министрима и тај њихов рад и енергију треба само да препишемо и сигуран сам да ће позиционирање Српске заједнице бити боље на свим нивоима.

Недавна анкета јавног мњења на Косову у којој су укључени житељи свих националности а које су спровеле међународне агенције, показала је да је поверење грађана у институције на минимуму. Колико заиста Срби могу имати поверења у косовске институције?

Свима је познато да ситуација на Косову није сјајна и да смо учествовали на изборима, како бисмо кроз институције покушали да се изборимо за већа права нашег народа, да имамо српске министре, да имамо у институцијама више Срба и да то буде први корак ка бољем положају Срба на КиМ. Зато, јасно је да Срби могу имати више поверења у оне структуре у којима се налазе Срби, јер ће, свакако, Србин на месту министра за повратак утицати на стварању што бољих услова за повратак расељених и анимирати протеране Србе да се врате својим домовима, а наравно да ће и они осетити да је позив да се врате искренији. Зато бих нагласио да Срби на Космету, било да се налазе на југу или северу Покрајине, у Метохији, али и Горанци који су нам веома привржени и који деле наше недаће, могу имати поверења у Српску листу. У том смислу и ову прилику бих искористио да позовем све оне који сматрају да могу побољшати наш рад у институцијама и идеје које ће допринети решењима која воде ка бољем животу нашег народа, да нам се обрате. Јер, свакако да ћемо њихове аргументе уважити. А што се тиче конкретног одговора на питање око поверења грађана у институције, мислим да је кључни проблем неповерења, корупција, која је и даље на веома високом нивоу, а на жалост, сведоци смо да ни Еулекс није имун на те ствари. Њима је ако се не варам чак нестао и извештај о корупцији, а они надгледају у овом или оном облику рад приштинских институција.

Пошто сте гласали за ССП, сматрате ли да ће КиМ на европском путу испоштовати Бриселски споразум?

У члану 5 овог споразума стоји да се Приштина обавезује да спроведе и имплементира постигнуте споразуме са Београдом и да у случају непоштовања ових и не спровођењу споразума, ЕУ може предузети мере које сматра погодним укључујући и суспензију целог споразума. Дакле, споразум је једна велика обавеза и одговорност, а посебно бих истакао да ми, представници Српске листе на састанцима са међународним представницима који посећују Косово, захтевамо да ЕУ треба да омогући што пре формирање ЗСО јер ће таква једна институција омогућити стабилност. Формирање Заједнице српских општина је обавеза коју су Бриселским споразумом преузеле приштинске институције и упркос пролонгирању које је евидентно, мислим да ту обавезу морају испунити пре свега што је међународна заједница гарант тог споразума и што се коначно мора учинити и нешто по питању српских интереса на Косову и Метохији. Јер, заиста сматрам да је међународна заједница превише повлађивала Албанцима, да не кажем, отворено им држала страну, али мислим да су шватили да једнострани потези који су због те подршке често користили Албанци, не доприносе стабилизацији ситуације и просперитету који би требао да буде крајњи циљ свих на овом простору.

Да ли је само под међународним притиском могуће обезбедити људска и мањинска права на Косову и Метохији, односно, да ли се плашите да би у случају да се то не оствари у овој фази Косово у будућности могло да та права минимизира као шта се догодило Србима у Хрватској?

Поучени искуством Срба из Хрватске изгледа да је тако. Дефинитивно, само међународна заједница може да утиче на те ствари, иако бих рекао да је и међународна заједница на жалост, предуго затварала очи и уши на ситуацију у којој се налазе Срби на Космету. Јер, шта вреде нека наводна права иако она постоје на папиру, када су , као што је познато и даље Србима на Космету у реалном животу управо угрожена људска права у најширем могућем смислу. И даље , на жалост, постоје средине у којима Срби немају потпуну слободу кретања, да не спомињем питање узурпиране имовине, односно право на коришћење приватне имовине које је у савременом свету неприкосновено а такође, што је најстрашније, не могу да се сетим да ли је неко одговарао за убиства Срба, наше деце и нападе на њих ножевима, ексерима, бацање бомби на српске куће и друге инциденте који су на жалост готово свакодневица са којој се суочавају Срби на Космету. Зато, међународна заједница у чијем је мандату не само безбедност већ и правосудни систем на Косову, мора помоћи Србима, да изврши притисак на Албанце да почну са применом цивилизацијских тековина.

Какву одлуку очекујете поводом захтева Косова за пријем у Унеско и какав ефекат има сам захтев Косова на стање у нашим православним објектима, односно очувању нашег културно -историјског наслеђа?

Није то само српска културна и верска баштина, у питању је хришћанска баштина Европе и целог света. Оно што се нашим црквама и манастирима дешавало у протеклих 16 година није забележено у историји човечанства, да они који су палили и до темеља рушили, поново понављам не само нашу него европску и светску хришћанску баштину, сада треба да добију право да ту исту баштину чувају. Ми ћемо наставити да се боримо за очување наших цркава и манастира. Планирам да у сарадњи са СПЦ управо у косовском парламенту покренем ово питање као председник и шеф посланичког клуба Српске листе. Јасно је мени да Албанци неће наше захтеве и аргументе узети у разматрање, али на тај начин непосредно указујемо свим мисијама међународне заједнице на КиМ на овај проблем, а посредно, у директном разговору са свим амбасадорима указујем и указиваћу на погубне последице које би се десиле у колико Косово буде примљено у УНЕСКО. Сетите се само 17. марта 2014 године. Шта ту има више да се прича, које све то доказе треба Србија да приложи како би се угледала истина. Занимљиво је и то, да су се чак и у дану када се разматрало да се стави на дневни ред улазак Косова у УНЕСКО десило неколико напада на наше цркве. Наше је да се боримо, верујем да српска дипломатија даје све од себе да Косово не постане чланица УНЕСКО.