Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Zabrinjavajući rast albanskog nacionalizma

Očigledno postoji jedinstvo albanskog političkog činioca na Kosmetu, svih albanskih političkih struktura da pokušaju što je moguće duže odugovlačiti sa formira njem ZSO. Mislim da se radi prevašodno o političkim igrarijama samih Albanaca a da oni nemaju saglasnost ni Brisela ni Vašingtona da to rade. Bezvizni režim bi trebao, pored političkog znače nja da bude neka vrsta ohrabre nja od strane EU Prištini, da demokratizuje društvo, da izgradi potreban kapacitet institucija i da sma nji taj stepen korupcije i kriminala - kaže Milovan Drecun.

Protesti u Prištini imaju kontinuitet i imaju jedan neprihvatlјiv politički cilј da se spreče realizacije onoga što je dogovoreno u Briselu. Vidimo da se takvom zahtevu opozicije albanski zvaničnici u Prištini ne suprotstavlјaju, što znači da ih podržavaju bez obzira što govore o nekakvom novom formatu, o svežoj energiji kako su to naveli. Očigledno postoji jedinstvo albanskog političkog činioca na Kosmetu, svih albanskih političkih struktura da pokušaju što je moguće duže odugovlačiti sa formira njem ZSO. A, kada se ona formira da nekako bude razvod njena ili da se možda nateraju Beograd i Brisel da popuste a da Priština odluči o tome kako bi Zajednica trebalo da izgleda. To, naravno za Beograd i za srpski narod nije prihvatlјivo. Sada će svakako Brisel i Vašington da odigraju svoju ulogu, jer oni jesu pokrovitelјi ovog dogovora - rekao je Milovan Drecun, odgovarajući na pita nje "Jedinstva" dokle će protesti u Prištini trajati i mogu li sprečiti formira nje ZSO.

Da li je upravo mig nekog iz međunarodne zajednice da Priština traži novi format razgovora?

Mislim da se radi prevašodno o političkim igrarijama samih Albanaca a da oni nemaju saglasnost ni Brisela ni Vašingtona da to rade. Jer, smatram da ne bi mogli da dozvole sebi ni zvaničnici EU ni SAD da im se tako olako narušava autoritet i da se tako jedne zakulisne igre prave u procesu koji je izuzetno bitan, ne samo za normalizaciju odnosa na Kosovu i Metohiji nego i za čitav region. To bi onda bilo direktno suprotstavlјeno onome što zvanično zagovaraju i Brisel i Vašington kada je u pita nju region.

Priština je nagrađena bezviznim režimom bez obzira što opstruiše realizaciju Briselskog sporazuma, što nema vladavine prava i svega onoga što čini jedno napredno demokratsko društvo...?

Ne bih ipak to tumačio kao nekakvu nagradu zbog opstrukcije formira nja ZSO. Radi se o pokušajima da se kompenzuju neki teški udarci koje je ta samoproglašena kosovska nezavisnost doživela. Mislim prevašodno na Unesko jer nisu uspeli da postanu članica, da probiju taj sistem Ujedi njenih nacija, da uđu u sistem UN. Oni na sve načine pokušavaju da ojačaju međunarodnu poziciju te takozvane nezavisnosti Kosova, da ojačaju poziciju Prištine preko bezviznog režima i preko FIFE, UEFE i svega onoga što ne može značajno da pomeri na putu ka stica nju punog kapaciteta međunarodne državnosti. Jednostavno, mislim da je to neka vrsta kompenzacije i pokušaj da se proces koji je totalno doveden u ćorsokak, a to je nastavak međunarodnog prizna nja te samoproglašene tvorevine, nekako pokrene sa mrtve tačke.

Da li je kosovsko društvo zrelo za Evropu?

Bezvizni režim bi trebao, pored političkog znače nja da bude neka vrsta ohrabre nja od strane EU Prištini, da demokratizuje društvo, da izgradi potreban kapacitet institucija i da sma nji taj stepen korupcije i kriminala. On svakako može da ima i konkretnu korist što se tiče EU da nekako pokuša da sma nji priliv onih koji sa Kosmeta dođu da traže ili azil ili da pokušavaju da se jednostavno ilegalno zadrže na teritoriju EU, da se sve to kanališe u normalne tokove. Jer, odlazak tih lјudi je prevašodno iz ekonomskih razloga. Ekonomska situacija je gotovo tragična na KiM. Ovo je pokušaj EU da malo ipak pokaže da se može i drugačije živeti i raditi na Kosovu i Metohiji. Jednostavno što se Srbije tiče to je nešto što spada u okvir dogovorenog.

Šta je Srbiji činiti da spreči stalne incidente, odnosno napade na Srbe i njihovu imovinu?

Nedostatak političke volјe među Albancima bez obzira da li se radi o vlasti ili o opoziciji, da izgrade potreban stepen bezbednosti srpskog naroda i ostalih zajednica je najveći problem. Zatim izuzetno nedovolјan i nestabilan demokratski pravni kapacitet i institucije koje deluju kroz kosovsku policijsku službu i pravosuđe na Kosovu i Metohiji. Pored toga, nedovolјna posvećenost međunarodnog prisustva na KiM na zaštiti nealbanskih zajednica, prevašodno srpske zajednice, su klјučni razlozi zbog kojih se dešava ta nestabilnost i nebezbednost srpskog naroda. Ono što mene najviše zabri njava da je u porastu zapravo jedan velikoalbanski nacionalizam, posebno kod dela mlade generacije. Da su oni netrpelјivi prema srpskom narodu umesto da se ponor između Srba i Albanaca sma njuje, neki pokušavaju da ga još prodube što pokazuje da niko ko živi na KiM u dogledno vreme neće imati budućnost.

Dakle, Albanci moraju da pokažu kao većinska zajednica apsolutnu spremnost, posvećenost da iskreno žele i rade na obezbeđiva nju dovolјnog stepena zaštite i poštova nja lјudskih prava i bezbednosti drugih etničkih zajednica na KiM, da bi bezbednost i Srba i Roma i Goranaca i Boš njaka bila na potrebnom nivou. Srbija može da radi na nekoliko paralelnih pravaca da bi ojačala bezbednost svog naroda. Prvo, Srbija ima sada snažnu međunarodnu poziciju koja joj dozvolјava da može da interveniše i zahteva od Brisela, Vašingtona i drugih centara međunarodne moći, do centara poput UN i EU, da se posvete većoj zaštiti srpskog naroda na KiM. Srbija takođe pored tog međunarodnog plana ima mehanizam za jača nje srpske zajednice, posebno ekonomskog plana. Jer, kada se povećava ekonomska stabilnost srpskog naroda na KiM, time se značajno povećava i njena klasična fizička bezbednost lјudi. Treći način je da Srbija može nastavkom procesa normalizacije odnosa, zapravo dodatno stvoriti uslove da Priština poštuje i pošalјe neophodne standarde da bi bezbednost srpskog naroda bila na potrebnom nivou. Takođe je značajan i uticaj srpskih predstavnika u institucijama koje funkcionišu u Prištini. Sve kada se sabere povećava bezbednost srpskog naroda do mere da uvek ima pojedinačnih incidenata, ali na svu sreću nismo imali masovno nasilјe, kao što je recimo bio martovski pogrom ili pokušaj jednostranih akcija preko specijalnih jedinica Rosu na severu Kosova. Dakle, toga sada nema, ali je i dalјe neprihvatlјivo da je loša bezbednost i moraju da se stvore uslovi, ne samo da Srbi koji žive na KiM mogu bezbedno da se kreću, da rade i opstanu na KiM, već moraju da se stvore uslovi da oni koji su proterani u kampa nji brutalnog etničkog čišće nja, da mogu bezbedno da se vrate i ostanu na svojim og njištima.

U kojoj meri se porast nacionalizma i nestabilnost regiona odražava na Kosovo i Metohiju?

Kada je u pita nju čitav region mislim da se porast nacionalizma beleži, ali tog nacionalizma nema kod srpskog naroda. Srpski narod generalno, a posebno matična država srpskog naroda, Srbija, stabilizirajući je faktor i faktor koji urušava ekstremističke planove i cilјeve tih ponovo probuđenih nacionalizama. Zato, kada govorimo o porastu nacionalizma moramo da izuzmemo srpski narod. To se posebno odnosi na Srbe na KiM. Ali, pored onih geopolitičkih turbulencija u kojima je ceo region talac i žrtva geopolitičkog sukoba velikih sila, što se vidi iz rečenice američkog sekretara Kerija krajem 2014. godine kada je rekao da se na liniji vatre, na sučelјava nju Amerike i Rusije po pita nju Ukrajine ne nalaze samo Moldavija i Gruzija već je naveo tu Makedoniju, Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Samo je Srbija izbegla političke turbulencije i nestabilnosti mada je i ovde bilo u začetku nekih planova i pokušaja čak da se i ovde vrši politička destabilizacija u centralnoj Srbiji. Na svim ovim drugim spomenutim područjima o kojima je Keri govorio vidimo političku nestabilnost. Dakle, pored tog geopolitičkog činioca ipak su ti nacionalizmi prilično nizvodni. Međutim, kada su u pita nju Albanci taj nacionalizam je zapravo na velikoalbanskim planovima režima u Tirani koji pokušava da iskoristi situaciju u kojoj ima podršku nekih moćnih zemalјa jer je Albanija članica Nato pakta, a onda svojim velikoalbanskim delova njem prema Srbiji pokušava da otme deo teritorije. Tako se onda budi taj velikoalbanski nacionalizam kod Albanaca posebno na KiM ali i kod Albanaca u Makedoniji i Crnoj Gori. Dakle, svuda u regionu gde žive. To je zapravo pokušaj da sve ono što je izuzetno loše na KiM, prikrije tom nekom novom nacionalističkom energijom i tom snu o Velikoj Albaniji.

Kako vidite sta nje u Republici Srpskoj i mislite li da će opozicija protestima insistirati na svojim zahtevima?

Na delu su političke suprotnosti među srpskim političkim strukturama u Republici Srpskoj. Vladajuća garnitura na čelu sa Miloradom Dodikom očigledno ima i protivnike, ima lјudi koji su nezadovolјni situacijom u Republici Srpskoj i koji žele da vide tamo promenu vlasti. Tu ništa nije sporno, mada mislim kada je u pita nju Bosna i Hercegovina u Republici Srpskoj je ekonomska situacija mnogo bolјa nego u BiH federaciji. Izra- žava nje političkog nezadovolјstva i legitimnog stremlјe nja ka promeni vlasti, što je uvek cilј opozicije, ne sme da preraste u situaciju kada bi došlo do tolikih političkih tenzija koje bi uvele Republiku Srpsku u srpsko srpski partijski ili politički sukob, dovelo do incidenata i d e s t a b i l i z o v a l o Republiku Srpsku. Politički problemi treba da se rešavaju na jedan miran, demokratski način. Najbolјe je reše nje postići dogovorom političkih subjekata, ma koliko možda na prvi pogled njihovi interesi izgledali drugačiji. Dogovor i kompromis su put da Republika Srpska bude stabilna. Ona ima podršku Beograda i ima snažnu ekonomsku podršku a to je način da Republika Srpska opstane. U protivnom ako bi došlo do drugačijeg razvoja situacije, ako bi se destabilizovala Republika Srpska, onda bi se otvorio prostor za nešto što neki u Sarajevu priželјkuju a to je unitarizacija BiH. Mislim da je uloga Beograda izuzetno stabilizirajuća kada su u pita nju politički odnosi u Republici Srpskoj. Beograd je pokazao da može da utiče smirujuće na tu situaciju. Videli smo da su sprečeni pojedinci koji su hteli iz Srbije da odu na miting u Ba nja Luku da eventualno izazovu incidente. Snažne političke poruke koje je Vučić poslao, koje je javnost Srbije poslala, koje je patrijarh poslao su sigurno imale uticaj da sve prođe mirno. Što se tiče Republike Srpske u narednom periodu treba raditi na tome da sva politička dešava nja nikako ne smeju da prerastu u eventualne sukobe