Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Забрињавајући раст албанског национализма

Очигледно постоји јединство албанског политичког чиниоца на Космету, свих албанских политичких структура да покушају што је могуће дуже одуговлачити са формира њем ЗСО. Мислим да се ради превашодно о политичким играријама самих Албанаца а да они немају сагласност ни Брисела ни Вашингтона да то раде. Безвизни режим би требао, поред политичког значе ња да буде нека врста охрабре ња од стране ЕУ Приштини, да демократизује друштво, да изгради потребан капацитет институција и да сма њи тај степен корупције и криминала - каже Милован Дрецун.

Протести у Приштини имају континуитет и имају један неприхватљив политички циљ да се спрече реализације онога што је договорено у Бриселу. Видимо да се таквом захтеву опозиције албански званичници у Приштини не супротстављају, што значи да их подржавају без обзира што говоре о некаквом новом формату, о свежој енергији како су то навели. Очигледно постоји јединство албанског политичког чиниоца на Космету, свих албанских политичких структура да покушају што је могуће дуже одуговлачити са формира њем ЗСО. А, када се она формира да некако буде развод њена или да се можда натерају Београд и Брисел да попусте а да Приштина одлучи о томе како би Заједница требало да изгледа. То, наравно за Београд и за српски народ није прихватљиво. Сада ће свакако Брисел и Вашингтон да одиграју своју улогу, јер они јесу покровитељи овог договора - рекао је Милован Дрецун, одговарајући на питање "Јединства" докле ће протести у Приштини трајати и могу ли спречити формирање ЗСО.

Да ли је управо миг неког из међународне заједнице да Приштина тражи нови формат разговора?

Мислим да се ради превашодно о политичким играријама самих Албанаца а да они немају сагласност ни Брисела ни Вашингтона да то раде. Јер, сматрам да не би могли да дозволе себи ни званичници ЕУ ни САД да им се тако олако нарушава ауторитет и да се тако једне закулисне игре праве у процесу који је изузетно битан, не само за нормализацију односа на Косову и Метохији него и за читав регион. То би онда било директно супротстављено ономе што званично заговарају и Брисел и Вашингтон када је у питању регион.

Приштина је награђена безвизним режимом без обзира што опструише реализацију Бриселског споразума, што нема владавине права и свега онога што чини једно напредно демократско друштво...?

Не бих ипак то тумачио као некакву награду због опструкције формира ња ЗСО. Ради се о покушајима да се компензују неки тешки ударци које је та самопроглашена косовска независност доживела. Мислим превашодно на Унеско јер нису успели да постану чланица, да пробију тај систем Уједи њених нација, да уђу у систем УН. Они на све начине покушавају да ојачају међународну позицију те такозване независности Косова, да ојачају позицију Приштине преко безвизног режима и преко ФИФЕ, УЕФЕ и свега онога што не може значајно да помери на путу ка стица њу пуног капацитета међународне државности. Једноставно, мислим да је то нека врста компензације и покушај да се процес који је тотално доведен у ћорсокак, а то је наставак међународног призна ња те самопроглашене творевине, некако покрене са мртве тачке.

Да ли је косовско друштво зрело за Европу?

Безвизни режим би требао, поред политичког значе ња да буде нека врста охрабре ња од стране ЕУ Приштини, да демократизује друштво, да изгради потребан капацитет институција и да сма њи тај степен корупције и криминала. Он свакако може да има и конкретну корист што се тиче ЕУ да некако покуша да сма њи прилив оних који са Космета дођу да траже или азил или да покушавају да се једноставно илегално задрже на територију ЕУ, да се све то каналише у нормалне токове. Јер, одлазак тих људи је превашодно из економских разлога. Економска ситуација је готово трагична на КиМ. Ово је покушај ЕУ да мало ипак покаже да се може и другачије живети и радити на Косову и Метохији. Једноставно што се Србије тиче то је нешто што спада у оквир договореног.

Шта је Србији чинити да спречи сталне инциденте, односно нападе на Србе и њихову имовину?

Недостатак политичке воље међу Албанцима без обзира да ли се ради о власти или о опозицији, да изграде потребан степен безбедности српског народа и осталих заједница је највећи проблем. Затим изузетно недовољан и нестабилан демократски правни капацитет и институције које делују кроз косовску полицијску службу и правосуђе на Косову и Метохији. Поред тога, недовољна посвећеност међународног присуства на КиМ на заштити неалбанских заједница, превашодно српске заједнице, су кључни разлози због којих се дешава та нестабилност и небезбедност српског народа. Оно што мене највише забри њава да је у порасту заправо један великоалбански национализам, посебно код дела младе генерације. Да су они нетрпељиви према српском народу уместо да се понор између Срба и Албанаца сма њује, неки покушавају да га још продубе што показује да нико ко живи на КиМ у догледно време неће имати будућност.

Дакле, Албанци морају да покажу као већинска заједница апсолутну спремност, посвећеност да искрено желе и раде на обезбеђива њу довољног степена заштите и поштова ња људских права и безбедности других етничких заједница на КиМ, да би безбедност и Срба и Рома и Горанаца и Бош њака била на потребном нивоу. Србија може да ради на неколико паралелних праваца да би ојачала безбедност свог народа. Прво, Србија има сада снажну међународну позицију која јој дозвољава да може да интервенише и захтева од Брисела, Вашингтона и других центара међународне моћи, до центара попут УН и ЕУ, да се посвете већој заштити српског народа на КиМ. Србија такође поред тог међународног плана има механизам за јача ње српске заједнице, посебно економског плана. Јер, када се повећава економска стабилност српског народа на КиМ, тиме се значајно повећава и њена класична физичка безбедност људи. Трећи начин је да Србија може наставком процеса нормализације односа, заправо додатно створити услове да Приштина поштује и пошаље неопходне стандарде да би безбедност српског народа била на потребном нивоу. Такође је значајан и утицај српских представника у институцијама које функционишу у Приштини. Све када се сабере повећава безбедност српског народа до мере да увек има појединачних инцидената, али на сву срећу нисмо имали масовно насиље, као што је рецимо био мартовски погром или покушај једностраних акција преко специјалних јединица Росу на северу Косова. Дакле, тога сада нема, али је и даље неприхватљиво да је лоша безбедност и морају да се створе услови, не само да Срби који живе на КиМ могу безбедно да се крећу, да раде и опстану на КиМ, већ морају да се створе услови да они који су протерани у кампа њи бруталног етничког чишће ња, да могу безбедно да се врате и остану на својим ог њиштима.

У којој мери се пораст национализма и нестабилност региона одражава на Косово и Метохију?

Када је у пита њу читав регион мислим да се пораст национализма бележи, али тог национализма нема код српског народа. Српски народ генерално, а посебно матична држава српског народа, Србија, стабилизирајући је фактор и фактор који урушава екстремистичке планове и циљеве тих поново пробуђених национализама. Зато, када говоримо о порасту национализма морамо да изузмемо српски народ. То се посебно односи на Србе на КиМ. Али, поред оних геополитичких турбуленција у којима је цео регион талац и жртва геополитичког сукоба великих сила, што се види из реченице америчког секретара Керија крајем 2014. године када је рекао да се на линији ватре, на сучељава њу Америке и Русије по пита њу Украјине не налазе само Молдавија и Грузија већ је навео ту Македонију, Србију, Косово и Црну Гору. Само је Србија избегла политичке турбуленције и нестабилности мада је и овде било у зачетку неких планова и покушаја чак да се и овде врши политичка дестабилизација у централној Србији. На свим овим другим споменутим подручјима о којима је Кери говорио видимо политичку нестабилност. Дакле, поред тог геополитичког чиниоца ипак су ти национализми прилично низводни. Међутим, када су у пита њу Албанци тај национализам је заправо на великоалбанским плановима режима у Тирани који покушава да искористи ситуацију у којој има подршку неких моћних земаља јер је Албанија чланица Нато пакта, а онда својим великоалбанским делова њем према Србији покушава да отме део територије. Тако се онда буди тај великоалбански национализам код Албанаца посебно на КиМ али и код Албанаца у Македонији и Црној Гори. Дакле, свуда у региону где живе. То је заправо покушај да све оно што је изузетно лоше на КиМ, прикрије том неком новом националистичком енергијом и том сну о Великој Албанији.

Како видите стање у Републици Српској и мислите ли да ће опозиција протестима инсистирати на својим захтевима?

На делу су политичке супротности међу српским политичким структурама у Републици Српској. Владајућа гарнитура на челу са Милорадом Додиком очигледно има и противнике, има људи који су незадовољни ситуацијом у Републици Српској и који желе да виде тамо промену власти. Ту ништа није спорно, мада мислим када је у пита њу Босна и Херцеговина у Републици Српској је економска ситуација много боља него у БиХ федерацији. Изра- жава ње политичког незадовољства и легитимног стремље ња ка промени власти, што је увек циљ опозиције, не сме да прерасте у ситуацију када би дошло до толиких политичких тензија које би увеле Републику Српску у српско српски партијски или политички сукоб, довело до инцидената и д е с т а б и л и з о в а л о Републику Српску. Политички проблеми треба да се решавају на један миран, демократски начин. Најбоље је реше ње постићи договором политичких субјеката, ма колико можда на први поглед њихови интереси изгледали другачији. Договор и компромис су пут да Република Српска буде стабилна. Она има подршку Београда и има снажну економску подршку а то је начин да Република Српска опстане. У противном ако би дошло до другачијег развоја ситуације, ако би се дестабилизовала Република Српска, онда би се отворио простор за нешто што неки у Сарајеву прижељкују а то је унитаризација БиХ. Мислим да је улога Београда изузетно стабилизирајућа када су у пита њу политички односи у Републици Српској. Београд је показао да може да утиче смирујуће на ту ситуацију. Видели смо да су спречени појединци који су хтели из Србије да оду на митинг у Ба ња Луку да евентуално изазову инциденте. Снажне политичке поруке које је Вучић послао, које је јавност Србије послала, које је патријарх послао су сигурно имале утицај да све прође мирно. Што се тиче Републике Српске у наредном периоду треба радити на томе да сва политичка дешава ња никако не смеју да прерасту у евентуалне сукобе