Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Nikolić: Odnosi Beograda i Prištine na najnižoj lestvici

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je danas u Sankt Peterburgu, gde će svečano otvoriti konzulat Srbije, da su trenutni odnosi Beograda i Prištine na najnižoj mogućoj lestvici odnosa zbog napada prištinske administracije na srpsku imovinuna KiM.

To bi, prema njegovim rečima, moglo da se završi dogovorom, a može da se završi i jako loše jer Srbija je spremna da na takve napade odgovori na svaki način.

"Kako se Albanci budu ponašali u budućnosti tako ćemo i mi da odgovorimo, a neka ne računaju da mogu da se igraju sa nama ili da računaju da će nas neko ponovo bombardovati, pošto je očigledno da se Srbija mnogo bolјe ponela nego što bi se iko poneo u ovoj situaciji", naveo je predsednik Nikolić.

Srbija, dakle, rekao je predsednik, ima veliki problem sa KiM i taj problem se preliva na naš odnos sa EU.

Ukazao je da EU zna da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost.

"Nikada niko od zvaničnika EU nije rekao da ćemo to morati da uradimo, ali Evropski parlament, koji takođe odlučuje o našem članstvu ima svoje predstavnike koji stalno govore da nikad neće doneti odluku o našem članstvu dok mi ne sklopimo opštevažeći međudržavni sporazum sa KiM. To verovatno pretpostavlјa razgraničenje, dobrosusedske odnose", rekao je predsednik Nikolić.

Predsedik je podsetio da i u samoj EU postoji pet članica koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.

Srbija, kazao je, u EU ima mnogo prijatelјa.

"Tih pet članica nisu se odlučile da ne priznaju Kosovo i Metohiju zbog nekog velikog prijatelјstva prema Srbiji, već zato jer osećaju da bi i same mogle da imaju taj problem, a da onda ne bi imale na šta da se oslone kad se bore za zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", ukazao je predsednik.

Istakao je da je Kosovo pokrajina u sastavu Srbije.

"Posle bombardovanja kojim je pokušano da na silu snage NATO dovedu takozvanu OVK na vlast i kad se ispostavilo da Jugoslavija ima mnogo veću vojnu silu nego što se računalo i mnogo veći vojni faktor koji je sprečavao da nas tek tako lako porobe i da nas zaplaše bombama koje su sipale po gradovima i drugde, onda se prešlo na sporazum i Jugolavija je ušla u taj sporazum", naveo je Nikolić.

Podsetio je da je tadašnja SFRJ prihvatila plan Ahtisari-Černomirdin, a onda je, dodao je, došla rezolucija 1244 SB UN po kojoj je Srbija jedna suverena država u čijem sastavu je Kosovo koje ima suštinsku autonomiju.

"Po tom sporazumu mi smo predali na upravlјanje Kosovo i Metohiju Ujedinjenim nacijama, takozvanoj organizaciji UNMIK, koja je trebalo da vlada i da sprovodi zakone na KiM sve dok se ne dogovorimo mi i Albanci", naveo je Nikolić.

Međutim, istakao je, svaki visoki predstavnik UN, pomognut snagama NATO koje su bile jedina oružana sila na teritoriji KiM, jer se, nažalost, ruski batalјon povukao nakon dva meseca iz Prištine. Tada je, kazao je, ostao samo NATO koji je promovisa pokrajinsku nezavisnost.

"Jednu po jednu ingerenciju Srbije, bez volјe, bez saglasnosti Srbije je predavao u ruke privremenoj administraciji u Prištini, onda su im dali pravo da usvoje ustav i zakone, da imaju predsednika i parlament, na administrativnoj liniji razdvajanja bezmalo su ustanovili granicu, carine", kazao je.

Očigledno je, smatra predsednik Nikolić, da se promoviše nova nezavisna država, na šta Srbija nikada neće pristati.

Severni deo KiM, ištakao je Nikolić, nikada nije pristao ni fizički da se pojave Albanci kao predstavnici nekakve lokalne vlasti ili policijskih snaga na toj teritoriji.

"Otpočeli smo tada ozbilјne razgovore sa Albancima u veri i nadi da možemo da uspostavimo dobar život za sve građane KiM, a da možemo kasnije da dogovaramo šta ćemo i kako ćemo", rekao je Nikolić.

Pokazana je jasna namera Albanaca da dobiju nezavisnost, kao i jasna namera predstavnika EU da im u tome pomognu, rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije stoga smatra da su "UN jedina naša zaštita, SB je deo UN kroz koji nikad neće moći da prođe ideja o nezavisnosti KiM".