Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Николић: Односи Београда и Приштине на најнижој лествици

Председник Србије Томислав Николић оценио је данас у Санкт Петербургу, где ће свечано отворити конзулат Србије, да су тренутни односи Београда и Приштине на најнижој могућој лествици односа због напада приштинске администрације на српску имовинуна КиМ.

То би, према његовим речима, могло да се заврши договором, а може да се заврши и јако лоше јер Србија је спремна да на такве нападе одговори на сваки начин.

"Како се Албанци буду понашали у будућности тако ћемо и ми да одговоримо, а нека не рачунају да могу да се играју са нама или да рачунају да ће нас неко поново бомбардовати, пошто је очигледно да се Србија много боље понела него што би се ико понео у овој ситуацији", навео је председник Николић.

Србија, дакле, рекао је председник, има велики проблем са КиМ и тај проблем се прелива на наш однос са ЕУ.

Указао је да ЕУ зна да Србија никада неће признати једнострано проглашену косовску независност.

"Никада нико од званичника ЕУ није рекао да ћемо то морати да урадимо, али Европски парламент, који такође одлучује о нашем чланству има своје представнике који стално говоре да никад неће донети одлуку о нашем чланству док ми не склопимо општеважећи међудржавни споразум са КиМ. То вероватно претпоставља разграничење, добросуседске односе", рекао је председник Николић.

Председик је подсетио да и у самој ЕУ постоји пет чланица које не признају косовску независност.

Србија, казао је, у ЕУ има много пријатеља.

"Тих пет чланица нису се одлучиле да не признају Косово и Метохију због неког великог пријатељства према Србији, већ зато јер осећају да би и саме могле да имају тај проблем, а да онда не би имале на шта да се ослоне кад се боре за заштиту свог суверенитета и територијалног интегритета", указао је председник.

Истакао је да је Косово покрајина у саставу Србије.

"После бомбардовања којим је покушано да на силу снаге НАТО доведу такозвану ОВК на власт и кад се испоставило да Југославија има много већу војну силу него што се рачунало и много већи војни фактор који је спречавао да нас тек тако лако поробе и да нас заплаше бомбама које су сипале по градовима и другде, онда се прешло на споразум и Југолавија је ушла у тај споразум", навео је Николић.

Подсетио је да је тадашња СФРЈ прихватила план Ахтисари-Черномирдин, а онда је, додао је, дошла резолуција 1244 СБ УН по којој је Србија једна суверена држава у чијем саставу је Косово које има суштинску аутономију.

"По том споразуму ми смо предали на управљање Косово и Метохију Уједињеним нацијама, такозваној организацији УНМИК, која је требало да влада и да спроводи законе на КиМ све док се не договоримо ми и Албанци", навео је Николић.

Међутим, истакао је, сваки високи представник УН, помогнут снагама НАТО које су биле једина оружана сила на територији КиМ, јер се, нажалост, руски батаљон повукао након два месеца из Приштине. Тада је, казао је, остао само НАТО који је промовиса покрајинску независност.

"Једну по једну ингеренцију Србије, без воље, без сагласности Србије је предавао у руке привременој администрацији у Приштини, онда су им дали право да усвоје устав и законе, да имају председника и парламент, на административној линији раздвајања безмало су установили границу, царине", казао је.

Очигледно је, сматра председник Николић, да се промовише нова независна држава, на шта Србија никада неће пристати.

Северни део КиМ, иштакао је Николић, никада није пристао ни физички да се појаве Албанци као представници некакве локалне власти или полицијских снага на тој територији.

"Отпочели смо тада озбиљне разговоре са Албанцима у вери и нади да можемо да успоставимо добар живот за све грађане КиМ, а да можемо касније да договарамо шта ћемо и како ћемо", рекао је Николић.

Показана је јасна намера Албанаца да добију независност, као и јасна намера представника ЕУ да им у томе помогну, рекао је Николић.

Председник Србије стога сматра да су "УН једина наша заштита, СБ је део УН кроз који никад неће моћи да прође идеја о независности КиМ".