Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

SPC: Prijem Kosova u Unesko imao bi teške posledice

Sinod SPC je generalnom drektoru Uneskoa Irini Bokovoj poručio da bi eventualno usvajanje zahteva Kosova za članstvo u toj organizaciji imalo dalekosežne posledice za samo hrišćansko kulturno nasleđe i za perspektivu zajedničkog života Srba, Albanaca i drugih naroda na KiM u budućnosti.

U pismu Bokovoj, koje je potpisao patrijarh Irinej, Sinod podseća da su četiri objekta svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneskoa na Kosovu i Metohiji upisana kao „srednjovekovni spomenici na Kosovu“ svetinje Srpske pravoslavne crkve.

Pored njih, to se s pravom može kazati i za skoro sveukupno hrišćansko kulturno nasleđe na ovom tlu, od četvrtog, a osobito od srednjeg veka pa do danas, navedeno je u pismu Sinoda.

„Naše ćutanje po ovom pitanju moglo bi se pogrešno protumačiti kao prećutno odobravanje ovog zahteva kosovskih vlasti", navodi se u pismu u kome se detalјno obrazlažu argumenti od značaja za budućnost hrišćanskih svetinja u južnoj srpskoj pokrajini, posebno za očuvanje našeg kulturnog i verskog identiteta i zaštitu lјudskih prava i građanskih sloboda Srba.

Navodi se da bi bilo nepravedno ne pomenuti sistematsko posleratno uništavanje najmanje 392 srpska pravoslavna groblјa na Kosovu i Metohiji, koliko ih je dokumentovao OEBS, i žalosno stanje u kome se oni još nalaze.

„Duboko verujemo da je sistematsko uništavanje našeg nasleđa i grobalјa na prostorima sa kojih je samo u naše vreme izbeglo više stotina hilјada srpskih civila pokazatelј organizovanog napora lokalnih ekstremista, kriminalnih grupa i drugih radikalnih elemenata među kosovskim Albancima da spreče dolazak srpskih povratnika i da trajno izmene demografski i kulturni karakter većeg dela Kosova i Metohije, i inače izmenjen, u najvećoj meri, usled viševekovnog robovanja i živlјenja pod nasilјem", navodi se u pismu Bokovoj, dostavlјenom i Tanjugu.

Crkvena vlada je ukazala da su aktuelna dešavanja na Bliskom istoku nastavak onoga što se događalo na Kosovu i Metohiji, posebno od 1981. do danas.

Činjenica da su najznačajniji srpski pravoslavni objekti još uvek pod oružanom zaštitom policije, a manastir Dečani pod jakom zaštitom vojnika Kfora, naročito posle prošlogodišnjih islamističkih grafita, jasno ukazuje na to da je srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i Metohiji i dalјe u ozbilјnoj opasnosti, i to isklјčivo od albanskih ekstremista koji inspiraciju nalaze u „idealima” tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, a danas, nažalost, sve češće u fanatizmu radikalnog islama.

„Mladi kosovski Albanci redovno uče u školama da su srednjovekovni srpski pravoslavni manastiri zapravo albanski - ili čak ilirski - i da su ih Srbi nasilno zauzeli. Takva situacija u kulturnom životu Kosova ne pokazuje ni zrelost ni odgovornost za zaštitu koju bi kosovska vlada morala nominalno da garantuje prilikom prijema u Unesko", navodi se u pismu.

Sinod je poručio i da je SPC duboko razočarana činjenicom da kosovski pravni sistem ne pruža adekvatnu imovinsku zaštitu SPC.

„U slučaju da ova nepravda prevlada, naš najznačajniji manastir i spomenik pod zaštitom Uneskoa ostaće bez 50 odsto svoje imovine i bez ekonomske održivosti. Ovakve nepravde mogli smo da vidimo još samo u vreme komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji, kada je crkvama i verskim zajednicama oduzimana imovina bez ikakve pravde i nadoknade", poručo je Sinod.

Ove činjenice, poručuje se, lako se mogu proveriti i dobro su poznate međunarodnim predstavnicima na Kosovu i Metohiji, koji i sami dele našu zabrinutost.

"One nas dovode do zaklјučka da bi prijem Kosova u Unesko, posebno u uslovima pod kojima institucionalna zaštita srpskog hrišćanskog nasleđa na Kosovu nije adekvatno obezbeđena, ne samo bio nerazložna i ishitrena odluka već bi mogao otvoriti put kulturnoj represiji i dugoročnom uništenju hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta", navodi se u pismu Bokovoj.

Sinod, kako se navodi, smatra da bi pitanje srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji moralo da bude uklјučeno u briselski dijalog između Beograda i Prištine zbog njegove krajnje osetlјivosti za međuetničke odnose i multietničku budućnost Kosova i Metohije.

„Duboko smo ubeđeni u sledeće: u sadašnjim okolnostima i postojećim zakonskim provizijama prijem Kosova u Unesko, a posebno i svaka pomisao da se briga o našim najznačajnijim verskim spomenicima prepusti brizi kosovskih institucija, bila bi izuzetno opasan element nestabilnosti koji bi ozbilјno ugrozio budućnost Kosova i Metohije, njegovo sveukupno hrišćansko nasleđe, kao i elementarna verska i lјudska prava", navodi se u pismu Bokovoj.

Sinod skreće pažnju i da činjenica da su neki srpski objekti već na spisku Uneskoa, u slučaju da Kosovo postane član, mogla da postane pre problem nego element dugoročne zaštite i garancije budućnosti.