Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

СПЦ: Пријем Косова у Унеско имао би тешке последице

Синод СПЦ је генералном дректору Унескоа Ирини Боковој поручио да би евентуално усвајање захтева Косова за чланство у тој организацији имало далекосежне последице за само хришћанско културно наслеђе и за перспективу заједничког живота Срба, Албанаца и других народа на КиМ у будућности.

У писму Боковој, које је потписао патријарх Иринеј, Синод подсећа да су четири објекта светске културне баштине под заштитом Унескоа на Косову и Метохији уписана као „средњовековни споменици на Косову“ светиње Српске православне цркве.

Поред њих, то се с правом може казати и за скоро свеукупно хришћанско културно наслеђе на овом тлу, од четвртог, а особито од средњег века па до данас, наведено је у писму Синода.

„Наше ћутање по овом питању могло би се погрешно протумачити као прећутно одобравање овог захтева косовских власти", наводи се у писму у коме се детаљно образлажу аргументи од значаја за будућност хришћанских светиња у јужној српској покрајини, посебно за очување нашег културног и верског идентитета и заштиту људских права и грађанских слобода Срба.

Наводи се да би било неправедно не поменути систематско послератно уништавање најмање 392 српска православна гробља на Косову и Метохији, колико их је документовао ОЕБС, и жалосно стање у коме се они још налазе.

„Дубоко верујемо да је систематско уништавање нашег наслеђа и гробаља на просторима са којих је само у наше време избегло више стотина хиљада српских цивила показатељ организованог напора локалних екстремиста, криминалних група и других радикалних елемената међу косовским Албанцима да спрече долазак српских повратника и да трајно измене демографски и културни карактер већег дела Косова и Метохије, и иначе измењен, у највећој мери, услед вишевековног робовања и живљења под насиљем", наводи се у писму Боковој, достављеном и Танјугу.

Црквена влада је указала да су актуелна дешавања на Блиском истоку наставак онога што се догађало на Косову и Метохији, посебно од 1981. до данас.

Чињеница да су најзначајнији српски православни објекти још увек под оружаном заштитом полиције, а манастир Дечани под јаком заштитом војника Кфора, нарочито после прошлогодишњих исламистичких графита, јасно указује на то да је српско православно наслеђе на Косову и Метохији и даље у озбиљној опасности, и то искљчиво од албанских екстремиста који инспирацију налазе у „идеалима” тзв. Ослободилачке војске Косова, а данас, нажалост, све чешће у фанатизму радикалног ислама.

„Млади косовски Албанци редовно уче у школама да су средњовековни српски православни манастири заправо албански - или чак илирски - и да су их Срби насилно заузели. Таква ситуација у културном животу Косова не показује ни зрелост ни одговорност за заштиту коју би косовска влада морала номинално да гарантује приликом пријема у Унеско", наводи се у писму.

Синод је поручио и да је СПЦ дубоко разочарана чињеницом да косовски правни систем не пружа адекватну имовинску заштиту СПЦ.

„У случају да ова неправда превлада, наш најзначајнији манастир и споменик под заштитом Унескоа остаће без 50 одсто своје имовине и без економске одрживости. Овакве неправде могли смо да видимо још само у време комунистичког режима у бившој Југославији, када је црквама и верским заједницама одузимана имовина без икакве правде и надокнаде", поручо је Синод.

Ове чињенице, поручује се, лако се могу проверити и добро су познате међународним представницима на Косову и Метохији, који и сами деле нашу забринутост.

"Оне нас доводе до закључка да би пријем Косова у Унеско, посебно у условима под којима институционална заштита српског хришћанског наслеђа на Косову није адекватно обезбеђена, не само био неразложна и исхитрена одлука већ би могао отворити пут културној репресији и дугорочном уништењу хришћанског духовног и културног идентитета", наводи се у писму Боковој.

Синод, како се наводи, сматра да би питање српског православног наслеђа на Косову и Метохији морало да буде укључено у бриселски дијалог између Београда и Приштине због његове крајње осетљивости за међуетничке односе и мултиетничку будућност Косова и Метохије.

„Дубоко смо убеђени у следеће: у садашњим околностима и постојећим законским провизијама пријем Косова у Унеско, а посебно и свака помисао да се брига о нашим најзначајнијим верским споменицима препусти бризи косовских институција, била би изузетно опасан елемент нестабилности који би озбиљно угрозио будућност Косова и Метохије, његово свеукупно хришћанско наслеђе, као и елементарна верска и људска права", наводи се у писму Боковој.

Синод скреће пажњу и да чињеница да су неки српски објекти већ на списку Унескоа, у случају да Косово постане члан, могла да постане пре проблем него елемент дугорочне заштите и гаранције будућности.