Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Đurić: Naš identitet i baštinu na Kosovu i Metohiji niko nam ne može oteti

Nakon Nacrta pregovaračke platforme za otvaranje poglavlјa 35 koje je za sada nepovolјno po Srbiju, usledila je preporuka Izvršnog saveta Uneska za prijem naše južne pokrajine u ovu organizaciju. Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju za „Jedinstvo“ kaže da se nastavlјa diplomatska borba, da poglavlјe 35 pristupnih pregovora sa EU bude otvoreno pod za nas najmanje nepovolјnim uslovima, kao i da je u toku borba da se na Generalnoj konferenciji Uneska spreči prijem takozvanog Kosova, odnosno nepravda nesagledivih razmera.

Kakve su šanse Srbije u Generalnoj konferenciji Uneska da spreči prijem Kosova u ovu organizaciju?

Šanse su nam svakako bolјe nego pred Izvršnim savetom, gde zbog odnosa snaga nismo imali šansu da sprečimo dalјe procesuiranje zahteva za prijem takozvanog nezavisnog Kosova u članstvo Uneska. Glasanje u Izvršnom savetu je pokazalo oštru podelјenost u međunarodnoj zajednici kada je reč o nastojanju samoproglašenog Kosova da na mala vrata uđe u sistem UN, a, što je za nas najvažnije, spremnost nekih država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost da se uzdrže od glasanja. Reč je o državama koje su, zahvalјujući našoj diplomatskoj inicijativi, shvatile da ovde nije reč samo o zauzimanju političkog stava o jednom međunarodnom pitanju, već o nečem mnogo dalekosežnijem – pokušaju da se prekraja istorija i jednom narodu otme kulturna baština. Podsećam da je za albansku inicijativu glasalo 27 zemalјa, a da je protiv bilo 14, koliko je bilo i uzdržanih. Pet zemalјa bilo je uzdržano iako su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a to su Japan, Južna Koreja , Malavi, Egipat i Papua Nova Gvineja, koja je čak tražila da bude skinuta sa spiska kosponzora predloga za prijem takozvanog Kosova u Unesko. Mi ćemo mirne glave, koristeći sva raspoloživa politička i diplomatska sredstva, nastaviti da do zasedanja Generalne konferencije u novembru svoju poziciju približimo što većem broju vlada. Način glasanja na Generalnoj konferenciji, odnosno činjenica da je samoproglašenom Kosovu potrebna dvotrećinska većina, daje nam osnova za nadu da ćemo uspeti da sprečimo nepravdu nesagledivih razmera. Potrebna im je, dakle, dvotrećinska većina između 195 država članica, od kojih je 111 priznalo takozvano Kosovo, a 84 nije.

Nacrt platforme za pregovaračko poglavlјe 35 koje se bavi pitanjem Kosova i Metohije je nepovolјno za Srbiju. Očekujete li da krajnja verzija bude povolјnija za Srbiju i da se eventualno otkloni amandman Nemačke, Velike Britanije i Hrvatske?

Diplomatska borba da poglavlјe 35 pristupnih pregovora sa EU bude otvoreno pod za nas najmanje nepovolјnim uslovima i dalјe traje. Prelazna merila navedena u Nacrtu koji kruži između evropskih prestonica su po nas veoma nepovolјna, ali reagovali smo na vreme i očekujemo da neke od tačaka budu formulisane na način koji nas neće dovesti u bezizlaznu poziciju. Naša rešenost da nastavimo proces evrointegracije je nedvosmislena.

S obzirom na to da je većina zemalјa EU priznala takozvano nezavisno Kosovo, da li je bila greška pristanak prethodne vlasti u Srbiji da se izvršne nadležnosti Unmika predaju Euleksu?

Vlast Demokratske stranke je zbog jednokratnih političkih dobitaka napravila ustupke zbog kojih danas našu borbu za Kosovo i Metohiju moramo da vodimo takoreći vezanih ruku. Najveća od svih grešaka bila je pristanak da primat u odlučivanju u Pokrajini od misije UN preuzme misija EU. Iako je mandat Euleksa formalno statusno neutralan, time je otvoren prostor da neke od najuticajnijih država EU, koje su i sponzori takozvane kosovske nezavisnosti, na terenu realizuju rešenja bliska njihovoj politici. Možemo samo zamisliti koliko bi nam danas bilo lakše da je centar međunarodnog odlučivanja o stvarima vezanim za KiM ostao u Ujedinjenim nacijama, gde Srbija i njena stanovišta imaju daleko veću i snažniju podršku.

Kod srpskog naroda na KiM postoji strah od neizvesne budućnosti. Da li će Republika Srbija ikada odustati od Kosova i Metohije i svog naroda na KiM ?

Nijedna vlada nema pravo niti mandat da, kada je o našoj južnoj pokrajini reč, donosi odluke koje bi bile suprotne volјi naroda. Svesni smo da naši građani na KiM ne mogu da žive od političkih deklaracija, i zato ćemo nastaviti da svom silom radimo na pobolјšanju ekonomske situacije u srpskim sredinama u Pokrajini. To znači i da ćemo, pored mera podrške razvoju ekonomije koje pripremamo, nastaviti da finansiramo institucije koje deluju u sistemu Republike Srbije na KiM. Tu mislim i na svih 29 privremenih organa i ceo srpski prosvetni i zdravstveni sistem na KiM, dakle škole, fakultete, vrtiće, bolnice, ambulante i dr. Svesni smo da to nije samo političko i simboličko pitanje, već uslov opstanka velikog broja naših sunarodnika u Pokrajini. Socijalna komponenta prisustva institucija Srbije na KiM je nezamenjiva, posebno ako se na umu ima činjenica da je Srbima i dalјe u velikoj meri zatvoren put ka radnim mestima finansiranim iz prištinskog budžeta. Niko ne može da zahteva od nas da pristanemo na rešenja koja bi za posledicu imala ekonomsku migraciju Srba sa KiM. Borba za zaštitu srpskih interesa na KiM trajaće godinama, možda decenijama, i ona ima izglede za uspeh jedino ako Srbi u Pokrajini budu živeli u politički i ekonomski snažnoj zajednici, kojoj ćemo, verujem, uskoro sagraditi krov u vidu Zajednice srpskih opština.