Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Наш идентитет и баштину на Косову и Метохији нико нам не може отети

Након Нацрта преговарачке платформе за отварање поглавља 35 које је за сада неповољно по Србију, уследила је препорука Извршног савета Унеска за пријем наше јужне покрајине у ову организацију. Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију за „Јединство“ каже да се наставља дипломатска борба, да поглавље 35 приступних преговора са ЕУ буде отворено под за нас најмање неповољним условима, као и да је у току борба да се на Генералној конференцији Унеска спречи пријем такозваног Косова, односно неправда несагледивих размера.

Какве су шансе Србије у Генералној конференцији Унеска да спречи пријем Косова у ову организацију?

Шансе су нам свакако боље него пред Извршним саветом, где због односа снага нисмо имали шансу да спречимо даље процесуирање захтева за пријем такозваног независног Косова у чланство Унеска. Гласање у Извршном савету је показало оштру подељеност у међународној заједници када је реч о настојању самопроглашеног Косова да на мала врата уђе у систем УН, а, што је за нас најважније, спремност неких држава које су признале једнострано проглашену независност да се уздрже од гласања. Реч је о државама које су, захваљујући нашој дипломатској иницијативи, схватиле да овде није реч само о заузимању политичког става о једном међународном питању, већ о нечем много далекосежнијем – покушају да се прекраја историја и једном народу отме културна баштина. Подсећам да је за албанску иницијативу гласало 27 земаља, а да је против било 14, колико је било и уздржаних. Пет земаља било је уздржано иако су признале једнострано проглашену независност Косова, а то су Јапан, Јужна Кореја , Малави, Египат и Папуа Нова Гвинеја, која је чак тражила да буде скинута са списка коспонзора предлога за пријем такозваног Косова у Унеско. Ми ћемо мирне главе, користећи сва расположива политичка и дипломатска средства, наставити да до заседања Генералне конференције у новембру своју позицију приближимо што већем броју влада. Начин гласања на Генералној конференцији, односно чињеница да је самопроглашеном Косову потребна двотрећинска већина, даје нам основа за наду да ћемо успети да спречимо неправду несагледивих размера. Потребна им је, дакле, двотрећинска већина између 195 држава чланица, од којих је 111 признало такозвано Косово, а 84 није.

Нацрт платформе за преговарачко поглавље 35 које се бави питањем Косова и Метохије је неповољно за Србију. Очекујете ли да крајња верзија буде повољнија за Србију и да се евентуално отклони амандман Немачке, Велике Британије и Хрватске?

Дипломатска борба да поглавље 35 приступних преговора са ЕУ буде отворено под за нас најмање неповољним условима и даље траје. Прелазна мерила наведена у Нацрту који кружи између европских престоница су по нас веома неповољна, али реаговали смо на време и очекујемо да неке од тачака буду формулисане на начин који нас неће довести у безизлазну позицију. Наша решеност да наставимо процес евроинтеграције је недвосмислена.

С обзиром на то да је већина земаља ЕУ признала такозвано независно Косово, да ли је била грешка пристанак претходне власти у Србији да се извршне надлежности Унмика предају Еулексу?

Власт Демократске странке је због једнократних политичких добитака направила уступке због којих данас нашу борбу за Косово и Метохију морамо да водимо такорећи везаних руку. Највећа од свих грешака била је пристанак да примат у одлучивању у Покрајини од мисије УН преузме мисија ЕУ. Иако је мандат Еулекса формално статусно неутралан, тиме је отворен простор да неке од најутицајнијих држава ЕУ, које су и спонзори такозване косовске независности, на терену реализују решења блиска њиховој политици. Можемо само замислити колико би нам данас било лакше да је центар међународног одлучивања о стварима везаним за КиМ остао у Уједињеним нацијама, где Србија и њена становишта имају далеко већу и снажнију подршку.

Код српског народа на КиМ постоји страх од неизвесне будућности. Да ли ће Република Србија икада одустати од Косова и Метохије и свог народа на КиМ ?

Ниједна влада нема право нити мандат да, када је о нашој јужној покрајини реч, доноси одлуке које би биле супротне вољи народа. Свесни смо да наши грађани на КиМ не могу да живе од политичких декларација, и зато ћемо наставити да свом силом радимо на побољшању економске ситуације у српским срединама у Покрајини. То значи и да ћемо, поред мера подршке развоју економије које припремамо, наставити да финансирамо институције које делују у систему Републике Србије на КиМ. Ту мислим и на свих 29 привремених органа и цео српски просветни и здравствени систем на КиМ, дакле школе, факултете, вртиће, болнице, амбуланте и др. Свесни смо да то није само политичко и симболичко питање, већ услов опстанка великог броја наших сународника у Покрајини. Социјална компонента присуства институција Србије на КиМ је незамењива, посебно ако се на уму има чињеница да је Србима и даље у великој мери затворен пут ка радним местима финансираним из приштинског буџета. Нико не може да захтева од нас да пристанемо на решења која би за последицу имала економску миграцију Срба са КиМ. Борба за заштиту српских интереса на КиМ трајаће годинама, можда деценијама, и она има изгледе за успех једино ако Срби у Покрајини буду живели у политички и економски снажној заједници, којој ћемо, верујем, ускоро саградити кров у виду Заједнице српских општина.